foto FoNet/OKSVelik broj dece u osnovnoj školi ne zna pravilno da trči, da uhvati i baci loptu, da skoči i doskoči, dok srednjoškolci ne znaju da plivaju, ovako je situaciju sa fizičkom kulturom u Zrenjaninu opisao profesor Nenad Milovančev.
Kao uvodničar na debati „Dečji, amaterski i školski sport, ima li budućnosti?“, koju je organizovao Građanski preokret, on je upozorio da današnja deca i mladi imaju izuzetno malo fizičke aktivnosti.
„U Srbiji se izgubila svest o tome da je neophodno trčati, plivati i raditi vežbe, a izgubljena je čak i ulična dečja igra neophodna za normalan psihomotorni razvoj. Previše je bojazni „da se neko ne povredi“, zbog toga se u školama odustaje od raznih vežbi, a iza toga ostaju generacije nesposobne da sebi sačuvaju zdravlje, a nekad i živote“, naveo je profesor fizičke kulture Nenad Milovančev.
Dodao je i da deca previše vremena provode u kući, a najčešće prema ambicijama roditelja, umesto prema sopstvenim predispozicijama i afinitetima, upisuju se u klubove pre nego što su emotivno sazrela za takmičarski sport.
„Tamošnji treneri, pošto finansijski zavise od te dece, nisu motivisani da ih upute na neku drugu aktivnost nego im nameću obaveze koje deca ne mogu da ispune, ili ih ispunjavaju, ali se tokom vremena prezasite i odustaju upravo u periodu kada bi bilo logično da postižu najbolje rezultate“, objasnio je Milovančev.
Na sinoć održanoj debati o dečjem, amaterskom i školskom sportu u Zrenjaninu, izneti su zabrinjavajući podaci i procene o zdravstvenim perspektivama stanovništva Srbije.
„Krovni pojam fizička kultura se sistematski urušava i supstituiše se pojmom sporta i to se nažalost primilo u narodu“, rekao je Aleksandar Šakić, profesor fizičkog vaspitanja i jedan od uvodničara debate.
Objasnio je da fizička kultura kao prioritetni cilj ima pravilan telesni razvoj i dobro zdravlje pojedinca, pa time i nacije, a prioritetni cilj u sportu je dobar rezultat.
„Zato nije dobro što je u školskom sistemu fizička kultura skrajnuta u odnosu na sport jer takmičarski sport nema znak jednakosti sa zdravljem. Prateća pojava tog pogrešno postavljenog sistema je da sa decom i omladinom sve više rade polustručnjaci i kvazistručnjaci, a ne osobe školovane za pedagoški rad u oblasti fizičke kulture“, poručio je Šakić.
I Senka Jovčić, profesorka fizičkog vaspitanja i diplomirani kineziterapeut, osnivač centra za korektivnu gimnastiku i kineziterapiju, koja prvenstveno radi s decom. založila se za ukidanje takmičarskog sporta u nižim razredima osnovne škole jer je deci tog uzrasta nepotreban.
„Njima je potrebno da se igraju i pravilno razvijanju, potrebna im je stručno osmišljena fizička aktivnost u bazičnim oblastima, a to su gimnastika, atletika i plivanje, a ne da se takmiče i budu usmereni ka pobedi nekog drugog“, rekla je Senka Jovičić.
Učesnici debate saglasili su se da je apsurdno da se iz gradskog budžeta Zrenjanina finansiraju nižerazredni pa i fantomski klubovi a ne izdvajaju sredstva da se organizuje obuka za plivanje svoj deci.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
