Deca u sportskom kampu u Kruševcu se „igrala“ u prisustvu čoveka „Z“

Prateći trag dečjeg kampa održanog u Kruševcu, sredinom maja, RSE je detektovao veze sa ambasadom Rusije, Srpsko-ruskim humanitarnim centrom i zvaničnicima Kremlja i ruske službe bezbednosti.

Ovo nije prvi put da se u Srbiji, u koordinaciji sa Rusijom, organizuju dečiji kampovi, a neki od njih, za koje je javnost saznala, ranije su bili zabranjivani, poput kampa na Zlatiboru 2018.

Za ovaj kruševački kamp, koji nije medijski promovisan, lokalni gradski park u ovom gradu u centralnoj Srbiji, kako su organizatori naveli, pretvoren je u “štab i poljsku bolnicu oslobodioca u Drugom svetskom ratu“.

Kako je navedeno u opisima, do kojih je RSE došao, deca školskog uzrasta iz Kruševca i mesta u blizini, Aleksandrovca, imali su zadatak da „pomognu jugoslovenskom partizanskom odredu i vojnicima (ruske) Crvene armije u rešavanju taktičkih zadataka i pružanju lekarske pomoći ranjenim vojnicima“.

Tokom događaja bile su istaknute zastave Srbije i Rusije, ali i Srpsko-ruskog humanitarnog centra, na čijem zatvaranju u Srbiji zapadne zemlje insistiraju navodeći da je reč o pokušaju uspostavljanja ruske vojne baze.

Srpsko-ruski humanitarni centar otvoren je 2012. u blizini aerodroma u najvećem gradu na jugu Srbije, sa ciljem da rusko osoblje, kako je tada navedeno, sa svojim kolegama iz Srbije, pomaže u slučaju elementarnih nepogoda i drugih vanrednih situacija.

Godinama unazad Centar prate optužbe pojedinih zapadnih zemalja, pre svega Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da je reč o pokušaju uspostavljanju ruske vojne baze zbog zahteva zvanične Moskve da se ruskom osoblju zaposlenom u Centru dodeli diplomatski status.

Na zatvaranje Srpsko-ruskog humanitarnog centra su početkom maja pozvali pojedini predstavnici vlasti i opozicije, takođe zbog optužbi da nije reč o humanitarnom centru, već o pokušaju uspostavljanja ruske vojne baze u Srbiji.

Predstavnici Centra su, kako se vidi na fotografijama, držali obuku deci iz prve pomoći.

Centar nije odgovorio na upit RSE kakva je njihova uloga bila u ovom događaju.

Na fotografijama se vidi da je na događaju bio prisutan i čovek koji je nosio majicu sa simbolom Z, koji označava podršku invaziji na Ukrajinu. RSE nije uspeo nezavisno da potvrdi da li je bio u pitanju učesnik događaja ili gost.

Fotografije su najpre podeljene na mreži proruskih kanala na društvenoj mreži Telegram. U opisu događaja navedeno je da je reč o vojno-patriotskim igrama.

Izvorne fotografije, kako otkriva RSE, objavljene su 14. maja na Fejsbuk stranici Udruženja ratnih veterana „Bojevo bratstvo Kruševac“, koji je glavni organizator događaja. Reč je o manje poznatom udruženju, koje na svojoj Fejsbuk stranici ima nešto više od 100 pratilaca.

Udruženje ratnih veterana „Bojevo bratstvo Kruševac“ koje je organizovalo događaj za decu nema internet stranicu.

Na stranici na društvenoj mreži Fejsbuk navode da im je glavni cilj „zastupanje i zaštita prava i interesa srpskih građana – veterana i invalida otadžbinskih ratova“.

Između ostalog, kako se navodi zalažu se za „povratak svetoj srpskoj zemlji Kosovu i Metohiji“ kao i za „razvijanje patriotskih osećanja mladih prema istoriji, običajima, veri i kulturi“.

Na njihovoj Fejsbuk stranici nema detalja o tome na koji način je finansiran rad udruženja.

Organizatori su u objavi na Fejsbuk nalogu naveli da su događaj pomogli Srpsko-ruski humanitarni centar, Ambasada Rusije u Beogradu, lokalna vlast Kruševca i još jedna organizacija – Svesrpski savez veterana „Bojevo bratstvo“.

Ta veteranska organizacija takođe nije među zastupljenijima u javnosti, a na Fejsbuku ih prati oko 300 ljudi.

Svesrpski savez veterana „Bojevo bratstvo“ na zvaničnom sajtu u sekciji „O nama“ navodi samo da je reč o savezu boračkih i patriotskih organizacija i da je udruženje član međunarodne boračke organizacije „Bojevo bratstvo“ sa sedištem u Moskvi.

Na početnoj stranici stoji fotografija na kojoj se vide amblemi ruske policije i srpske Žandarmerije sa istaknutim zastavama Srbije i Rusije.

Na sajtu nisu navedeni podaci o tome kako se finansira rad udruženja.

U Ambasadi Rusije u Beogradu nisu odgovorili na pitanje da li su finansijski pomogli ovaj događaj.

Uprava Grada Kruševca navela je u pisanom odgovoru na upit RSE da je grad događaj pomogao tako što je dao javnu površinu na besplatno korišćenje.

 

Bojevo bratsvo Kruševac: Deca se samo igrala

Dragan Jakovljević, predsednik Udruženja ratnih veterana „Bojevo bratstvo Kruševac“, u telefonskom razgovoru za RSE naveo je da „nije reč o vojno-patriotskim igrama“ kako je navedeno na mreži Telegram.

„To su stvarno velike gluposti. Ja sam bio oficir Žandarmerije i znam šta znači i kakvi su zakoni naši. To su sportske igre dece na kojima su samo deca učestvovala da bi se igrala“, naveo je Jakovljević.

On nije želeo da komentariše u telefonskom razgovoru, niti da odgovori na pitanja koja su mu prethodno poslata mejlom u vezi sa stavom udruženja, koje vodi, prema ruskoj invaziji na Ukrajinu, kao u vezi sa tim da se na objavljenim fotografijama sa događaja vidi osoba sa istaknutim slovom Z.

Bojevo bratstvo Kruševac“ osnovano je, prema podacima dostupnim na sajtu zvaničnog poslovnog registra u Srbiji, u februaru 2021.

Za druge detalje o događaju Jakovljević je RSE uputio na drugu organizaciju koja je organizovala dečiji kamp – Svesrpski savez veterana “Bojevo bratstvo“.

Predsednik te organizacije, Slavoljub Ljubisavljević, je u pisanom odgovoru za RSE takođe negirao da je reč o „vojno-patriotskim igrama“.

On je naveo da je događaj održan povodom Dana pobede nad fašizmom „u skladu sa ciljevima i zadacima organizacije“ koji se odnose na „promociju tekovina oslobodilačkih ratova Srbije“.

Finansijska sredstva, prema rečima Ljubisavljevića, je obezbedilo udruženje učestvujući na javnom konkursu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije, za promociju „tekovina oslobodilačkih ratova Srbije“.

„Osnovni cilj projekta je da deca uzrasta od 7 do 15 godina uz igru, zabavu i sportske rekreativne aktivnosti nešto nauče o značaju i ulozi srpskog naroda i njihovih saveznika prilikom oslobađanja ovih prostora u drugom svetskom ratu“, rekao je Ljubisavljević.

Ministarstvo za boračka pitanja do objavljivanja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE o ovom događaju i finansiranju iz budžeta Srbije.

Na pitanje kako je vršen odabir učesnika, koja će deca i škole učestvovati, Slavoljub Ljubisavljević je naveo da su učesnici bili „ratni veterani sa svojim potomcima i sa njihovim prijateljima i simpatizerima udruženja“.

Istaknuto slovo Z na majici jednog od učesnika ili gostiju, Ljubisavljević kaže da u udruženju nisu primetili.

„Simbol koji se spominje nije bio zvanični simbol događaja, a i našeg udruženja tako da sve dok država Srbija isti ne zabrani odgovarajućim pravnim aktom mi o tome nemamo zvanični stav već je to prepušteno svakom našem članu na odluku kao lični čin“, navodi Ljubisavljević.

Kada je reč o stavu prema ruskoj invaziji na Ukrajinu, Ljubisavljević navodi da se članovi udruženja protive svim ratovima iako je na Fejsbuk nalogu udruženja koje vodi 19. marta objavljeno pismo podrške ruskim vojnicima i veteranima u borbi protiv „fašističkih zlotvora“, kako ruske vlasti nazivaju ukrajinske snage.

RSE je, analizom fotografija sa sajta Svesrpskog saveza ratnih veterana „Bojevo bratstvo“, utvrdio i veze predsednika tog udruženja Slavoljuba Ljubisavljevića sa Georgijem Klebanom, pripadnikom Ruske vojno obaveštajne službe (GRU) koji je u Srbiji bio umešan u špijunsku aferu 2019. godine.

Istu fotografiju sa Klebanom Ljubisavljević je objavio na svom Fejsbuk nalogu 28. novembra 2016. uz opis: „Prijatno proveden dan u druženju sa našom braćom, pripadnicima vojske Rusije“. Kleban je bio na poziciji pomoćnika izaslanika odbrane pri Ambasadi Rusije u Beogradu od 2016. do 2019.

Igre za decu u Kruševcu nisu prvi događaj koji su u Srbiji zajedno organizovala srpska veteranska udruženja uz rusku podršku.

Omladinsko-patriotski kamp na Zlatiboru koji je u avgustu 2018. organizovalo Udruženje učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije iz Srbije uz podršku ruske desničarske organizacije E.N.O.T. Corp je zatvoren po nalogu tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića.

Kamp je zatvoren nekoliko dana nakon otvaranja zbog, kako je saopšteno, „moguće zloupotrebe dece i uznemirenja javnosti“, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić kamp nazvao „paravojnim“.

On je glavni akter afere iz novembra 2019. kada se na internetu pojavio snimak na kom se vidi kako daje novac jednom penzionisanom pripadniku Vojske Srbije u kafiću u Zemunu.

Autentičnost snimka potvrdila je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) a da je u pitanju Kleban medijima je potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Vučić je tada najavio istragu i naveo da su srpske službe utvrdile da je Kleban imao kontakte sa pripadnicima Vojske Srbije.

Javnost u Srbiji nikada nije obaveštena o rezultatima te istrage.

RSE je detektovao veze organizacije Svesrpski savez veterana „Bojevo bratstvo“ sa istoimenom organizacijom u Moskovskoj oblasti u Rusiji.

Kako je potvrdio u izjavi za RSE i predsednik Svesrpskog saveza veterana „Bojevo bratstvo“ Slavoljub Ljubisavljević, te dve organizacije su potpisale i sporazum u aprilu 2017.

Sporazum, dostavljen RSE, između ostalo podrazumeva „rad na sprovođenju zajedničkih aktivnosti na patriotskom obrazovanju mladih“.

Upravo je vojno-patriotsko obrazovanje mladih jedna od delatnosti ruskog „Bojevog bratstva“ kako se vidi na zvaničnom sajtu.

Vojno-patriotsko obrazovanje mladih u Rusiji se odvija i pod pokroviteljstvom Vlade od 2006, zbog čega je 2014. godine reagovao je Komitet Ujedinjenih nacija za prava deteta u Ženevi.

Taj Komitet je osudio takvu vrstu obrazovanja i pozvao vlasti Rusije da zabrane vojnu obuku za decu mlađu od osam godina.

Predsednik ruskog udruženja „Bojevo bratstvo“ Boris Gromov, kako stoji na zvaničnom sajtu, bio je u više mandata guverner Moskovske oblasti. Na tu funkciju predložila ga je Jedinstvena Rusija, stranka koju predvodi ruski predsednik Vladimir Putin.

Među zamenicima predsednika je Rašid Nastuev, pripadnik ruske obaveštajne službe (Federalna služba bezbednosti – FSB), u čijoj biografiji stoji da je odlikovan medaljom „Za povratak Krima“.

Igre za decu u Kruševcu nisu prvi događaj koji su u Srbiji zajedno organizovala srpska veteranska udruženja uz rusku podršku

Rusija je 2014. anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim zbog čega je pod sankcijama Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Te sankcije dodatno su pooštrene nakon što je Rusija, osam godina kasnije, odlukom predsednika Vladimira Putina 24. februara izvršila invaziju na Ukrajinu.

Ruska desničarska organizacija E.N.O.T. Corp je ranijih godina bila domaćin deci iz Srbije koji su u Rusiji prolazili vojnu obuku, uz korišćenje replika automatskog oružja i pravog hladnog oružja, o čemu je RSE izveštavao.

Sa radom je prestala 9. januara 2019, a prema pisanju ruskih medija protiv više članova te organizacije u novembru 2019. Je vođena istraga  zbog učešća u kriminalnim aktivnostima.

Izvršni direktor nevladinog Saveta za strateške politike i bivši diplomata Nikola Lunić navodi za RSE da Rusija kroz omladinske kampove ostvaruje „meku moć“ u Srbiji i obezbeđuje opstanak uticaja.

„Sa ulaganjem u maloletna lica školskog uzrasta dugotrajno se obezbeđuje opstanak uticaja u Srbiji baziranog isključivo na imaginarnoj slici Rusije sa edukativnim slepilom za objektivnost međunarodnih odnosa i interese sopstvene zemlje“, navodi Lunić.

To, kako kaže ne košta mnogo.

„Kada imperijalna sila investira u ostvarenje svojih proklamovanih interesa, onda je najjeftinija projekcija zabluda i emocija, a najskuplja upotreba vojne snage“, pojašnjava Lunić.

Događaji poput kampa na Zlatiboru, smatra Lunić, prošli su „ispod radara“ srpskih bezbednosnih službi, što smatra za propust:

„Organizacija ovakvih kampova i zloupotreba dece od strane stranih obaveštajnih službi predstavlja propust Bezbednosno-informativne agencije i to treba sprečiti trajno, bez obzira o kojoj se involviranoj zemlji radi.“.

Kada je reč o saradnji srpskih i ruskih veteranskih organizacija Lunić kaže da je reč o „uobičajenom vidu unapređenja međunarodne saradnje, širenja poverenja i projekciju uticaja odnosno ‘meke moći’ u mirnodopskom vremenu“.

Međutim, ukazuje da takvu saradnju sada treba posmatrati i u svetlu aktuelnog rata u Ukrajini.

„U ratnim vremenima takav rad predstavlja malignu ratnu propagandu koja ima za cilj ostvarenje proklamovanih vojnih ciljeva uz diversifikaciju sukoba, a na Balkanu destabilizaciju regiona sa dugotrajnim zamrznutim konfliktom kojeg Kremlj pokušava održavati hraneći sve nacionalizme nadom u istorijski revanš sa susedima“, zaključuje Lunić.

Beograd i Moskva nastavljaju da održavaju dobre odnose.

Srbija je jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji nakon njene invazije na Ukrajinu, iako teži članstvu u EU.

Zvanični Beograd pridružio se osudi invazije, ali odbija da uvede sankcije Rusiji zbog, kako su više navrata isticali srpski zvaničnici „zaštite vitalnih interesa zemlje“.

Predstavnici zapadnih zemalja su više puta pozvali Srbiju da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Unije i da uvede sankcije Moskvi.