Foto: Apoteka Zaječar“Svim državnim zdravstvenim ustanovama Fond obezbeđuje sredstva za plate i ostala primanja – jubilarne nagrade, prevoz…, lekove, materijalne i druge troškove, a sa državnim apotekama ugovara po principu limitirane marže, koja je aposolutno nedovoljna za pokriće svih troškova, 12 odsto za lekove i 4 odsto za pomagala”, kaže za Danas direktorka Apoteke “Zaječar”, Dragana Minčić Branković.
Apotekarska ustanova „Zaječar“ obavlja farmaceutsku delatnost na području Zaječarskog okruga koji pokriva četiri lokalne samouprave.
Danima gradom na Timoku „govori se“ da je ova Ustanova u problemima, da plate kasne, a i da je plan da se privatizuje.
Odgovore na sva pitanja koja muče građane Zaječara već mesecima, dala je direktorka Apoteke “Zaječar”, Dragana Minčić Branković, nekadašnja poslanica Srpske napredne stranke.
Prema njenim rečima, činjenica je da je Apotekarska ustanova Zaječar kao javna služba osnovana u skladu sa Uredbom o planu mreže zdravstvenih ustanova u RS, na kojoj osnivačka prava vrši grad Zaječar, a u svom poslovanju ima obavezu da primenjuje sve propise koji se odnose na budžetske korisnike (javne nabavke, zapošljavanje, plate, jubilarne nagrade, otpremnine).
“Sve to u okolnostima velike, možemo reći nelojalne konkurencije privatnih apoteka, koje u svom poslovanju nemaju obavezu primene tih propisa, a istovremeno imaju sva prava kao i državne apoteke. Ujedno moram naglasiti da je princip ugovaranja sa RFZO potpuno različit za državne apoteke i za ostale državne zdravstvene ustanove. Naime, svim državnim zdravstvenim ustanovama Fond obezbeđuje sredstva za plate i ostala primanja (jubilarne nagrade, prevoz…), lekove, materijalne i druge troškove, a sa državnim apotekama ugovara po principu limitirane marže, koja je aposolutno nedovoljna za pokriće svih troškova (12 odsto za lekove i 4 odsto za pomagala).
Kako ona ističe za Danas, uspešno poslovanje Apotekarske ustanove Zaječar u predhodnom periodu je obezbeđeno pravovremenim angažovanjem menadžmenta i zaposlenih u apoteci, registrovanjem Galenske laboratorije, smanjenjem direktnih troškova i preduzimanjem svih mogućih mera u pogledu sticanja prihoda na tržištu.
“Zahvaljujući tome može se konstatovati da apoteka trenutno u potpunosti zarađuje, odnosno obezbeđuje sredstva za plate zaposlenih, materijalne i druge troškove, a što je posebno značajno kada se zna da u Republici Srbiji od 37 državnih apoteka tek nekoliko posluje sa mnogo problema”, objašnjava direktorka i dodaje da se “osnovano može pretpostaviti da je uspešno poslovanje ustanove u ovom periodu otežano, iz sledećih razloga”.
“Centralizovane javne nabavke za lekove koji se izdaju na recept u državnim apotekama, koje na ovaj način ne ostvaruju nikakvu dobit. Za razliku od njih to ne važi za privatne apoteke. Uvođenjem CJN za državne apoteke 2014.godine, Apoteka Zaječar je do danas na ogromnom gubitku. Broj privatnih apoteka u Zaječarskom okrugu je danas 30, i one predstavaju nelojalnu konkurenciju državnim apotekama, jer posluju pod drugačijim uslovima”, ističe Dragana Minčić Branković.
Takođe ona kaže da je veliki pad broja recepata koji se realizuju u njihovim apotekama, a što je direktna posledica sve većeg broja privatnih apoteka i uvođenja elektronskog recepta.
“Smanjenju broja recepata u prethodnih godinu i po dana, direktno je doprinela pandemija virusa Covid 19. Od pojave virusa do kraja 2021. godine broj recepata je manji za 70.000, što je u finansijskom iznosu 45.500.000 dinara. Povećanje zarada zaposlenih u zdravstvu početkom ove godine je sedmo po redu za četiri godine, a na način da Vlada RS uredbom utvrdi plate zaposlenih, a ustanova mora sama da obezbedi pare za isplatu zarada”, ističe ona i dodaje:
“Izmene Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u državnom zdravstvu koje nameću obavezu isplate jubularnih nagrada za 10,20,30,35, a od sada i za 40 godina rada kada zaposleni stiče pravo na penziju i isplatu otpremnine. Kad se zna da ovi izdaci idu do tri prosečne bruto plate, jasno je da se radi o značajnim troškovima, a sredstva za isplatu mora da obezbedi ustanova iz sopstvenih prihoda”.
Ona kaže da što se njihove Ustanove tiče, trenutno nemaju dospele obaveze prema dobavljačima, odnosno lekove i drugu robu plaćaju blagovremeno u valuti, kao i zarade i dospele materijalne troškove.
“Ujedno želim da podsetim da grad Zaječar u vršenju osnivačkih prava ima sve nadležnosti propisane Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, ali ujedno i odgovornost za eventualne dugove apoteke. Uzimajući u obzir sve napred navedeno, neminovno je da rashodi u narednom periodu budu sve veći i prerastu prihode Ustanove, pa je samim tim i privatizacija neminovna”, objašnjava ona.
Što se zarade zaposlenih u zdravstu, pa i u njihovoj Ustanovi tiče , to se definiše Uredbom Vlade RS, tako da nikada nije bilo smanjenja zarada zaposlenih.
“Već u januaru 2023. godine se očekuje povećanje zarada 12,5 odsto, što AU Zaječar mora ispoštovati iz sopstvenih sredstava”, kaže direktorka.
Takođe, analizom kompletnog finansijskog poslovanja AU Zaječar, uključujući i noćno dežurstvo, utvrđeno je da se radno vreme organizacionih jedinica- apoteka, mora korigovati.
“Sugrađani apsolutno nisu ugroženi, jer im je farmaceutska zdravstvena zaštita omogućena do 24 časa. U AU Zaječar samo je izvršena preraspodela radnog vremena u cilju što veće rentabilnosti”, zaključila je direktorka.
Na naše pitanje da li je neko protiv nje podnosio prijave za mobing, ona je odgovorila:
“Niko nije podnosio prijave za mobing”.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
