Đukanović: Svakog Srbina gledam kao na najboljeg Crnogorca 1Milo Đukanović Foto: Beta/Risto Božović

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je da je odgovornost za tenzije i podele u crnogorskom društvu, „na drugoj strani“ i dodao da se prema Srbima odnosi sa apsolutnim poštovanjem.

Trebalo bi dvostruko više doza da bi se vakcinisalo 40 posto stanovništva.

Nedostatak vakcina se događa u trenutku kada je Afrika premašila osam miliona zaraženih, naglašava SZO.

„Ako mislite da bih ja doprinio miru i stabilnosti time što bih ćutao, i povlačio se sa mjesta gdje je napadnuta crnogroska država i nacionalni identitet, onda ozbiljno grešite“, rekao je on u intervju za RTCG na pitanje da li oseća deo odgovornost za tenzije i podele u crnogorskom društvu.

Poručio je da je predsednik svih gradjana i da se prema Srbima odnosi sa apsolutnim poštovanjem.

„Svakog Srbina gledam kao na najboljeg Crnogorca, Bošnjaka, Muslimana, Hrvata ili Albanca. Manipulisanje je lidera srpskih nacionalnih partija, koji pokušavaju sebi naći posao time što brane ono što nije ugroženo i to naplaćuju Beogradu. Niti ja, niti bilo ko, nemamo negativnu predsrasudu prema Srbima, Srbe doživljavam kao građane Crne Gore i prema njima se odnosim sa punim poštovanjem. Ono na šta ne gledam s poštovanjem je kada neko nasrće na državu“, rekao je Đukanović.

Ocenio je da „danas u Crnoj Gori svedočimo većem intezitetu pritiska, odnosno velikosprske ofanzive“.

„Čini mi se da smo na pogrešnom koloseku kad problem definišemo kao crkveni, ovo je državno-politički problem, i obnova ofanzive veliko srpskog nacionalizma. Zahvaljujući velikim geopolitičkim promenama, neko u velikosrpskom nacionalizmu pomislio je da je ovo dobra prilika“, rekao je Đukanović.

Sa strašću se nasrđe ne Crnu Goru

Ponovio je da ideja velikosrpskog nacionalizma nije sahranjena i dodao da se danas „nasrće na Crnu Goru sa istom strašću“.

„Zašto se sada u frontu velikosrpskog nacionalizma posebno eksponira Srpska pravoslavna crkva, to je zanimljivo pitanje. U nekim krugovima na zapadu se sukob izmedju države i crkve uvijek percipira kao ugrožavanje verskih prava i sloboda, što ovdje nije slučaj. SPC je jedini preostali prekogranični instrument velikosrpskog nacionalizma“, naveo je Djukanović.

Rekao je da je sa pokojnim mitropolitom crnogorsko primorskim SPC Amfilohijem komunicirao uprkos neslaganjima po brojnim pitanjima, ali da sa Joanikijem nema komunikaciju i da za to nije bilo inicijative sa strane novoustoličenog mitropolita.

„Svi se moramo potruditi da korigujemo odnos prema vrednostima koje nam moraju biti zajedničke. Ako mitropolit, koji pretenduje da bude na tronu Svetog Petra Cetinjskog, govori da Crnogorci nisu nacija i da će Crna Gora biti kratka veka kao pečurke posle kiše, imam problem da razumem – šta onda radite u Crnoj Gori“, naveo je Đukanović.

On je rekao da je uoči ustoličenja Joanikija bio na Cetinju sa građanima koji su protestovali protiv odluke da se taj čin obavi u Cetinjskom manastiru, a ne ispred Hrama Hristovog vaskrsenja gde je bila svečanost povodom dolaska patrijarha Porfirija, „zato što se ne oseća dovoljno predsednikom onih koji žele da ruše državu“.

Rekao je i da ne misli da je njegovom savetniku za bezbednost i bivšem direktoru policije Veselinu Veljoviću, koji je priveden pa pušten da se brani sa slobode tokom protesta na Cetinju, „bilo mjesto u ulozi nekoga ko pokušava da probije kordon“.

„Razumijem čoveka sa patriotskim nabojem koji razgovara sa svojim dojučerašnjim službenicima. Ja tamo ne vidim sukobljavanje, i to ne potvrđuju ljudi koji stoje u kordonu. Prema iskazu Veljovića, on je pokušao da ih ubedi da mu otvore prolaz i da pokuša da u komunikaciji sa ljudima u manastiru spusti tezije. Svakako on nije mogao ništa dramatično tamo uraditi, s obzirom na to da su nam kasnije slike pokazale ko je sve tamo bio prekriven u Cetinjskom manastiru“, kazao je Đukanović.

“Odluka o manastiru apsolutno bezakonje”

Komentarišući odluku Vlade da se Cetinjski manastir u list nepokretnosti upiše na državu, a ne na Prijestonicu, Đukanović je kazao: “Reč je o pokušaju oduzimanja vredne crkvene imovine iz nadežnosti Crne Gore kao države i pokušaju da se na taj način ugrozi i obezliči crnogorski nacionalni i kulturni identitet. Znamo da je upis u katastar nečije imovine isprava i da se to može osporavati pred sudom. Vlada sebi daje za pravo da menja upis u katastar bez odluke suda, reč je o apsolutnom bezakonju i one koji su to učinili vodi na optuženičku klupu.”

Ističe da se Cetinjski manastir pokušava oduzeti od onoga kojem on, kako navodi, neupitno pripada – Prestonici.

“Vlada to pokušava osporiti, u strahu da će Skupština Prestonice doneti odluku da se manastir stavi na korišćenje svim pravoslavnim vernicima”, kazao je Đukanović.