Đurović: Mađarska ograda na granici sa Srbijom samo ojačala bande koje krijumčare migrante

Policija Srbije je na teritoriji Pirota, Kikinde, Subotice i Sombora 6. novembra pronašla 165 iregularnih migranata. Pronađen je i okvir od automatske puške sa 30 metaka, a oduzeta su i tri vozila i manja suma novca.

Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže da na severu zemlje postoji „rat između krijumčarskih bandi“ i da je problem prisutan dugi niz godina. Navodi da je sukob kulminirao krajem 2022. i početkom 2023. godine, kroz oružane sukobe grupa.

„Radi se o organizovanim bandama koje nisu sačinjene isključivo od predstavnika iz migrantske populacije kriminalaca, već se radi i o onim grupama u koje su uključeni i naši građani. Oni prebacuju ljude preko granice i uzimaju ogroman novac“, kaže Đurović.

Đurović: Politika zida pogrešna

Ističe da se sukobi krijumčarskih grupa odvijaju duž granica Srbije sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom,te da je njihov cilj kontrolisanje teritorije. Đurović primećuje i direktnu vezu između mađarske politike podizanja ograde na granici sa Srbijom i jačanja krijumčarskih grupa.

„Tako je od 2015. godine, kada je ograda podignuta, i od tada izbeglice i imigranti hrle u ruke onih koji im obezbeđuju ponovni pokušaj prelaska granica“, navodi Đurović.

Ističe i da je suštinski cilj migranata nepromenjen, većina želi u neku od zemalja Evropske unije (EU).

Đurović navodi da je većina izbeglica iz Avganistana i Sirije, a da im je Srbija poslednja granica, ili predvorje, ka EU. Mnogi od njih pomoć pronalaze upravo u Centru za tražioce azila.

„Ljudi žele da dođu do nas i da se poslednjim naporima – uz plaćanje krijumčarima – domognu EU. Mnogi su dezorijentisani i dezinformisani“, ističe Đurović.

Ne postoji veza između terorističkih napada i najnovijeg talasa migracija

Radoš Đurović smatra da teroristički napadi u Evropi nemaju uzrok u najskorijem talasu migracija, ali i sa sukobom na Bliskom istoku.

Kako kaže, izbeglice iz Gaze teško da mogu da se domognu obala Evrope, osim ako Egipat ne povuče svoje barijere i dopusti ljudima da izađu iz Pojasa Gaze.

„Teško je zamisliti da izbeglice idu kroz Izrael. Međutim, ukoliko ceo Bliski istok uđe u konflikt, možemo da očekujemo i novi priliv izbeglica, pre svega u Turskoj. Dešavanja iz Belgije i Francuske nisu ista. Reč je o prvoj, drugoj ili trećoj generaciji migranata. Mnogi od njih su državljani tih zemalja“, kaže Đurović.

Direktor centra za pomoć tražiocima azila kaže da se većina država članica EU služi populističkim ili kratkoročnim ciljevima u nameri da zaustave proces koji je svevremen. Kako ističe, ni terorizam ne dolazi od migracija, navodeći da su terorističke grupe mnogo ozbiljnije organizovane.

Bezbednosna situacija u regionu – politika ne odgovara prirodi migracija

Radoš Đurović kaže da bezbednosna situacija u regionu nije idealna. Slovenija je pojačala bezbednosne mere na graničnim prelazima. Austrija i Bosna i Hercegovina su (BiH) unutrašnje mere podigle na viši nivo.

„Za mene su to kratkororčni i politički ciljevi. Oni ni na koji način ne vrše uticaj na migraciju“, ističe Đurović.

Kaže i da se migracija „ne odvija“ preko graničnog prelaza. Đurović kaže da je Mađarska pokušala da opravda svoju politiku podizanja ograda prema Srbiji, i do sada potrošenu jednu i po milijardu evra, dok su rezultati izostali i ne odgovaraju prirodi migracije.