Šestorka međunarodnih pregovarača i Iran postigli su u noći između ponedeljka i utorka u Beču konačni sporazum u višegodišnjem sporu oko iranskog nuklearnog programa kojim je vreme za koje Iran u svojim objektima može proizvesti dovoljno obogaćenog uranijuma za pravljenje atomske bombe produženo sa sadašnjih 2-3 meseca na godinu dana.
Toliko će odsad Teheranu navodno trebati da raskine postavljene zabrane, ponovo stavi u pogon svoja postrojenja i započne proizvodnju oružja za masovno uništenje. U novom roku, za slučaj potrebe, Međunarodna agencija za atomsku energiju imaće vremena da reaguje i nepoželjan tok događaja spreči. Trgovinske sankcije i zabrana uvoza i izvoza oružja Iranu će biti ukidani postepeno, a u slučaju da odredbe sporazuma ne poštuje, biće mu vraćene u roku od 65 dana.
Američki predsednik Barak Obama rekao je da sporazum o atomskom sporu sa Iranom donosi celom svetu više sigurnosti, ruski predsednik Vladimir Putin misli da svet sad može da odahne sa olakšanjem, evropska komesarka za spoljnu politiku Frederika Mogerini je u tom sporazumu videla za svet novu nadu, a generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun mu je dao istorijsko značenje. Nasuprot tome, izraelski premijer Benjamin Natanjahu je u tom sporazumu video „grešku istorijskih razmera“, a ministar kulture i sporta u njegovoj vladi definisao ga je kao „licencu za ubijanje“. Medijski komentatori u Beču, gde su vođeni višenedeljni završni pregovori između SAD, Kine, Rusije, Velike Britanije, Francuske i Nemačke s jedne i Irana s druge strane, između ove dve krajnosti su kratko zaključili da je postignuti sporazum bolji nego nikakav sporazum.
Da bi postao validan, sa sporazumom u roku od 60 dana treba da se saglasi američki Kongres i iz Telaviva je poručeno da će to vreme biti iskorišćeno za lobiranje da se njegovo potpisivanje torpeduje. Komentatori , međutim, zaključuju da je to gotovo nemoguće: i ako Kongres sporazumu kaže NE, američki predsednik u roku od deset dana može na to NE staviti veto, koji može biti poništen samo dvotrećinskom većinom i u Predstavničkom domu i u Senatu što je praktično nedostižna većina.
Iran je zadovoljan: kako je Teheran i tražio, ostavljeno mu je pravo da se obogaćivanjem i istraživanjem uranijuma bavi, ali samo u civilne svrhe. I ovo ograničenje na civilnu upotrebu trajaće 15 godina za obogaćivanje i 8 godina za istraživanje. Za to vreme Iran neće obogaćivati uranijum iznad nivoa od 3,67 odsto, a obogaćivanje i istraživanje će vršiti samo u objektu Natanze, dok će reaktor u mestu Arake biti rekonstruisan tako da će u njemu proizvodnja plutonijuma biti minimizirana, a proizvodnja plutonijuma za oružje onemogućena, i on sveden na kapacitet do 20 megavata. U objektu Fordo neće se obavljati ni obogaćivanje ni istraživanje ni skladištenje nuklearnog materijala. Količina uranijuma obogaćenog do granice od 3,67 odsto, koju u svojim objektima poseduje Iran, ne sme preći 300 kilograma, javila je ruska agencija TASS. Sve količine uranijuma obogaćenog iznad ovog procenta moraju ili biti vraćene na prirodan nivo, ili prodate na međunarodnom tržištu ili razmenjene za prirodni uranijum. Šestorka se obavezala da Iranu pomogne u ovim transakcijama.
Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju biće omogućen pristup svim spornim postrojenjima, i vojnim, uključujući i postrojenje Parčin. Ta će Agencija u toku 25 godina kontrolisati kretanje koncentrata rude urana u iranskim postrojenjima. Iran se saglasio i sa zahtevom da se obave međunarodna istraživanja i njegovih ranijih radova na atomskom programu pošto ga međunarodna zajednica sumnjiči da je do 2003. godine, a moguće i kasnije, radio na proizvodnji atomske bombe.
Sporazum postignut u Beču stupiće na snagu 90 dana pošto ga potvrdi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, a to bi trebalo da bude odmah. Kad međunarodni inspektori utvrde da je Iran ispunio zahteve iz sporazuma , počeće dogovoreno ukidanje sankcija koje su Savez bezbednosti UN i mnoge države Teheranu uveli, a zatim proširivali od 2007. godine. Šestorka se obavezala da će toj zemlji omogućiti slobodan ponovni pristup svim svetskim spoljnotrgovinskim, finansijskim i energetskim potencijalima. Evropska unija je obećala da će razmotriti stavljanje Iranu na korišćenje svojih mogućnosti za spoljnotrgovinsko kreditiranje.
Što se naoružanja tiče tu je embargo na uvoz raketnih programa i sa njima vezanih tehnologija Iranu ostao za sledećih 8 godina, a embargo na uvoz oružja na pet godina. Prema ruskim izvorima, na snazi do 2020. godine ostaje i Rezolucija UN broj 1747 kojim se Iranu zabranjuje da oružje izvozi, a drugim zemljama da ga od Irana kupuju.
Najmanje dvaput godišnje učesnici u sporazumu će se sastajati na ministarskom nivou da ocene kvalitet njegovog sprovođenja.
Koliko će pasti cena nafte
Na vest o postizanju sporazuma sa Iranom, zemljom sa ogromnim rezervama nafte, cena te sirovine na svetskim tržištima je pala, pa se oko 16 časova barelom nafte tipa brent trgovalo po ceni od 52,41 dolar što je jučerašnje pojevtinjenje od 1,09 odsto. Barel američke lake nafte takođe je pojevtinio za 0,34 odsto na 47,71 dolar. Energetski stručnjaci, međutim, ocenjuju da Iran neće tako brzo moći značajno da poveća ni dobijene ni izvezene količine nafte jer će mu, procenjuje kompanija Wood Mackenzie, trebati investicije od 50 milijardi dolara da svoja postrojenja tehnološki osposobi i proizvodnju do 2025. godine poveća na 4,4 miliona barela dnevno sa današnjih oko 2,7 miliona barela. Sam Iran je sebi postavio ambiciozan cilj da do kraja decenije dobija 5 miliona barela nafte dnevno. Analitičari upozoravaju da ekonomski trenutak u kome se Iran na tržište nafte vraća ne može biti nepovoljniji.
Američki izvori su saopštili da će Iranu biti odmrznuti računi sa oko 100 milijardi evra sankcijama zamrznutog novca.
Rusija trlja ruke: Biće posla
Iako eventualni pad cene nafte izazvan povratkom iranske na svetsko tržište nije povoljna vest za Rusiju, Moskva ocenjuje da će dobiti njene ekonomije od ukidanja sankcija Iranu biti mnogo veće od gubitaka. Kako je odmah po postizanju sporazuma sa Iranom izjavio ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov , Rusija će najpre od Irana uvesti niskoobogaćeni uranijum u zamenu za prirodni uranijum. Mediji su ranije objavili da se radi i 7,5 tona niskoobogaćenog uranijuma, dok je američki predsednik Barak Obama ustvrdio da se Teheran mora osloboditi 98 odsto svojih zaliha.“Rusija će učestvovati i u rekonstrukciji objekata u mestu Fordo i njihovoj transformaciji u preduzeće za proizvodnju stabilnih izotopa za medicinske i industrijske svrhe“, rekao je Lavrov. Ruska korporacija za opremanje energetskih objekata (ODK) saopštila je da joj je u izgledu osvajanje četvrtine iranskog tržišta energetske opreme, a to znači isporuku 40 do 50 stanica za transport gasa i 20 do 40 stanica za električnu energiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
