Dojče vele: Studenti se vraćaju u klupe?

Zbunjenost povodom iznenadnog početka nastave, razočaranost u odluke profesora i čekanje na poteze vlasti. Tako se mogu sumirati odgovori studenata s kojima smo razgovarali o sada već sve izvesnijem otpočinjanju nastave na velikom broju fakulteta u Srbiji.

Šest meseci od njihovog početka, protesti su dobili političku artikulaciju. Studenti su zatražili raspisivanje parlamentarnih izbora i započeli formiranje izborne liste, prebacivši time „lopticu u dvorište“ vlasti. A tamo kažu – izbori u narednih godinu i po dana. Možda.

Akademska zajednica, reklo bi se, nema toliko vremena za čekanje. I dok studenti u Pionirskom parku prete da će stupiti u štrajk glađu ukoliko nastava na svim fakultetima ne krene od 1. juna, kao glavno pitanje nameće se ono koje, čini se, muči sve strane: imaju li blokade fakulteta u trenutnoj situaciji i dalje poentu?

Posle podrške, „nož u leđa“

„Ukoliko stvari posle svega samo nastave da se normalno odvijaju, sledi veliko kolektivno razočaranje“.

To kaže jedna studentkinja beogradskog Fakulteta organizacionih nauka (FON) za DW. Njen fakultet od nedavno je započeo asinhroni model nadoknade nastave, tj. objavljivanje materijala na onlajn-platformama.

FON je jedan u nizu fakulteta u Srbiji koji su započeli neki oblik nadoknade nastave, a studenti napominju da ih je iznenadna odluka Nastavno-naučnog veća zatekla i razočarala.

Plenum tog fakulteta glasao je protiv bilo kog oblika otpočinjanja nastave, kaže za DW jedan student. Ipak, u znak solidarnosti i podrške profesorima „koji mesecima protivzakonito ne primaju redovne plate“, značajan broj studenata hteo je da podrži takav model nastave. Na kraju su, kako kaže, revoltirani odlukom koja je doneta bez njihovog znanja, studenti FON-a glasali protiv takvog modela.

Ta odluka fakulteta, kažu njegove koleginice, stvorila je nepoverenje kod studenata. „Dekan i uprava fakulteta navodno su bili na našoj strani. Sada im više niko ne veruje, niti smatra da možemo da nađemo zajedničko rešenje“, pričaju studentkinje FON-a.

Da li je vreme za povratak u klupe?

I dok se mnogi pitaju do kada će moći da izbegavaju onlajn-nastavu bez posledica, a drugi poručuju da „niko nije umoran“, i iz redova pristalica studentskih blokada sve se češće može čuti da je vreme za povratak u klupe.

„Sve ovo predugo traje. Najveći problem je što nema vremenskih okvira i sve je neizvesno. Smatram da se treba boriti, ali se bojim da posle ovoliko vremena i dok se preti gubitkom godine, ovo nije najadekvatniji način borbe“, objašnjava za DW Aleksandar, student Beogradskog univerziteta.

„Da li su nam potrebne promene? Da, ali da li i po cenu toga da sve ’padne’ i imamo veće posledice nego sada? Mislim da ne“.

Iako blokade fakulteta i dalje vidi kao najbolji način za vršenje pritiska, i studentkinja FON-a smatra da je bez šire podrške društva njihova žrtva gotovo uzaludna.

„Blokada fakulteta je jedini preostali način na koji studenti mogu da pokušaju da iole utiču na vlast. S druge strane, smatram da smo u stadijumu koji je odavno prevazišao mogućnosti samo studentske borbe i organizovanja. Da bi do promene došlo, sve mora da stane. Studenti to ne mogu sami, a subjektivni osećaj je da ostatak društva nije spreman da im pruži odgovarajuću podršku“, kaže ona.

Različita mišljenja i među profesorima

Uprkos negodovanju studenata koji i dalje blokiraju zgradu fakulteta, Ekonomski fakultet u Beogradu (EKOF), uz saglasnost Studentskog parlamenta, otpočeo je s onlajn-nastavom. Dekanka Žaklina Stojanović ističe za DW da je „moralo biti preduzeto sve kako bi se spasila školska godina“.

„Moram da kažem da postoje i studenti koji iz različitih razloga ovu školsku godinu žele da završe, što ne umanjuje i zahteve koje su studenti u blokadi isporučili“, objašnjava Stojanović.

Ona napominje da je „nejasan cilj blokade univerziteta“ i da je na duže staze to borba koja „nema osnovu koja bi vodila ka nekoj održivosti“.

„Suštinski, imajući u vidu da su studenti istakli zahteve političke prirode, Nastavno-naučno veće odlučilo je da u ovom trenutku ne može da podrži ono što je zakonom zabranjena aktivnost na fakultetu, odnosno univerzitetu“, rekla je dekanka EKOF-a.

S druge strane, profesor FON-a i član Stranke slobode i pravde Vladimir Obradović smatra da svaka odluka doneta bez saglasnosti studenata u blokadi dovodi do „narušavanja jedinstva među profesorima, studentima i u akademskoj zajednici uopšte“. On smatra da je njegov fakultet morao drugačije da postupi.

„Odnos međusobnog poverenja je narušen. Deo profesora je pre donošenja odluke o nadoknadi nastave, u okviru mešovitih radnih grupa radio na iznalaženju zajedničkog rešenja. Uprava fakulteta to je zanemarila i predložila rešenje koje nije dogovoreno. Sada dijalog, u toj formi, više ne postoji“, ističe Obradović za DW.

„Srbija je u ozbiljnoj krizi i Vučić nema nameru da je reši“

Analizirajući trenutnu društvenu situaciju, psiholog i profesor u penziji Žarko Korać za DW ističe da je ovo težak trenutak za proteste, da su i studenti i profesori pod velikim pritiskom, ali da nema utisak da je studentska energija „splasnula“.

„Ceo ovaj štrajk je ogromnim delom pao na profesore, koji već četvrti mesec ne primaju platu. Oni moraju od nečega da žive i ovo je težak životni trenutak za njih. Zato se polako pojavljuje podrška onlajn nastavi“, kaže Korać.

I dok studenti Saobraćajnog fakulteta u Beogradu s kojima smo razgovarali poručuju da žele da nastave studiranje, „ali u državi u kojoj će se ceniti znanje i diploma, što nije moguće ukoliko se ne raspišu izbori“, Korać napominje da se otvara novo pitanje – „šta će biti ako Vučić uopšte ne želi da raspiše izbore?“

„Srbija je u ozbiljnoj krizi i on nema nameru da je reši, jer mu je jedini cilj da ostane na vlasti. Pokušava da ukine samostalnost univerziteta, ali mislim da prekid štrajka nije rešenje. Ništa nije garant da će univerziteti zadržati samostalnost i ako prekinu blokade. Zato smatram da u ovome treba istrajati“, zaključuje Žarko Korać.