Dok god budete čuli pucnje na Ljubinom grobu…

Od prvog broja lista Danas svaki sledeći rođendan mogao je da bude i parastos, jer je naša uređivačka politika sve vreme bila takva: bobu smo govorili da je bob, popu da je pop, mada, istina, dešavalo se i da nekom popu kažemo da je bob, što jeste jeres u medijskoj Srbiji u kojoj su širitelji mržnje, kućni ljubimci vlastodržaca i propagatori nenormalnosti uvek miliji vlastima od širitelja kakve-takve normalnosti.

U medijskoj kasabi gde se medijima nazivaju i oni koji nemaju ni najmanji element medija, Danas je uvek štrčao – borili smo se ovih 29 godina da tri budale ne mogu da nadglasaju dva pametna.

To što radimo zapravo nije demokratija, jer demokratija je upravo raj za budale koje mogu da nadglasaju svakoga, samo je problem što niko nije smislio ništa bolje od demokratije, pa u anarhičnim društvima poput Srbije demokratija više liči na šansu da vašim životima zavladaju najgori, a najgori na vlasti su se uvek grčevito otimali da tu ostanu, te su najpre stradali svojeglavi mediji, poput Danasa i ostalog bratstva i sestrinstva, dok je medijski korov dobijao ordenje i naklonost vladajućih baksuza i ugursuza.

Mi se kao redakcija sve vreme borimo da pametni, čestiti, duhoviti, talentovani, pošteni, šarmantni, hrabri… pobede sve zle sile sa karakteristikama suprotnim od nabrojanih, i to opredeljenje nam se uvek obijalo o glavu.

Vazda su nas podbadali da lično poznajemo sve svoje čitaoce, a to je nama zapravo čast pošto Danas čine, sem stotina onih koji su ga bezmalo tri decenije pravili u često potpuno nemogućim uslovima, i naši najbliži prijatelji – čitaoci. Sa kojima smo zajedno, ako ništa drugo, makar uspeli da napravimo reformu srpskog jezika i pravopisa – nepromenljivu vremensku odrednicu Danas, počeli smo da menjamo po padežima. To nam je lakše uspelo nego da promenimo nepromenljivu Srbiju. Bez brige, ne odustajemo.

Ovaj 29. rođendan dočekujemo u neizvesnosti, baš kao i kolege sa N1, Nove i Radara, pa najčešće u poslednjih nekoliko meseci odgovaramo na pitanje: „Kada vas gase?“ ili „Kada vam stiže prinudna uprava?“

Jeste, stvar može biti zabrinjavajuća, ali kao što je tokom Bitke na Sutjesci poslata depeša: „Dok god budete čuli na LJubinom grobu pucnje naših pušaka, Nijemci neće proći. A kad pucnja više ne bude, znajte da na Ljubinom grobu nema više živih proletera…“, tako i mi šaljemo poruku za 29. rođendan: „Dok god na stranicama našeg lista i portala budete čuli pucnje naših tastatura, pucnje istine naših novinarki i novinara, ONI neće proći. A kad pucnja više ne bude, znajte da ćemo smisliti već nešto da nastavimo da radimo kao i pre…“