Dokapitalizacija Er Srbije - još jedna skupa greška 1Foto: BETAPHOTO/Air Serbia/Luka Filipovic; Medija centar Beograd

Ništa pogrešno nismo uradili… Radimo sve što radi i Nemačka… Ne možemo da uradimo ništa što ne rade velike evropske zemlje… Niko nije rekao: „Hajde da napravimo studiju o tome kako je moguće da Nemačka sa devet milijardi evra pomaže Lufthanzu.“

Imao je često običaj da kaže predsednik Srbije, pravdajući državni intervencionizam kojim je srpska vlada spasavala od propasti javna preduzeća da prežive krizu izazvanu pandemijom kovida 19. I tako ponesena primerom Nemačke i Lufthaze, vlast u Srbiji dokapitalizovala je nacionalnu avio-kompanju Er Srbija u decembru 2020. godine sa 100 milona evra.

Te godine Er Srbija napravila je gubitak od 77 miliona evra. A zatim je pre neki dan država Srbija još jednom, ovog puta s 15,5 miliona evra, dokapitalizovala nacionalnog avio-prevoznika, čime će svoj vlasnički udeo u ovoj kompaniji uvećati na 83,58 odsto, dok će udeo Etihada pasti na 16,42 odsto. Prošle, 2021. godine Er Srbija napravila je gubitak od 21,3 miliona evra (za dve godine skoro 100 miliona gubitka), a za ovu godinu ostvariće mali profit, prema optimističkim prognozama generalnog direktora kompanije Jiržija Mareka, koje je preneo Exyuaviation 19. 9. 2022. godine.

Zašto manjinski akcionar Etihad nije ušao u dokapitalizaciju s 15,5 miliona evra kako bi u Er Srbiji zadržao vlasnički udeo od 18,03 odsto?

Prvo, Vlada Srbije isključila je Etihad iz ove druge dokapitalizacije Odlukom o isključenju prava prečeg upisa akcija. Drugi razlog je međutim mnogo značajniji i takođe je zapisan u Odluci – „zbog utvrđene trenutne nemogućnosti društva Etihad ervejza da učestvuje u nužnoj dokapitalizaciji“.

„Trenutna nemogućnost“ je eufemizam za gubitak od 476 miliona dolara koje je Etihad napravio prošle godine. Bode oči i konstatacija Vlade Srbije o „nužnosti“ dokapitalizacije. Ako postoji „nužda“, kako onda direktor Marek može da bude optimista oko „malog profita“?

Dakle, iz svega rečenog moglo bi se zaključiti na osnovu izjava naših političara da je Vlada Srbije uradila isto ono što je uradila Vlada Nemačke da bi spasila nacionalnu avio-kompaniju.

Da li?

Nije naodmet detaljnije uporediti dokapitalizacije Er Srbije i Lufthanze da bi se videla razlika između dva modela – tržišne i državno dirigovane ekonomije.

Na osnovu zvaničnih podataka može se s visokom dozom sigurnosti reći da je Vlada Srbije samo delimično sledila praksu Vlade Nemačke. I da je odradila samo prvi deo posla – povećala je vlasnički udeo države u avio-kompaniji da bi je navodno spasila propasti zbog pandemije.

Ali, Vlada Srbije nije uradila drugi deo posla koji je uradila Vlada Nemačke. Ovog septembra kad je Vlada Srbije uvećala vlasništvo u nacionalnoj avio-kompaniji, Vlada Nemačke potpuno je izašla iz vlasničke strukture Lufthanze. I to godinu dana pre roka. Dakle, Vlada Srbije uvećava vlasnički udeo u Er Srbiji u trenutku kad Vlada Nemačke završava sa svojim vlasništvom u Lufthanzi.

Istovremeno, Lufthanza je vratila sve zajmove koje joj je nemačka država obezbedila da bi preživela krizu.

Vlada Nemačke imala je od starta jasnu ideju da se dugo ne zadržava u vlasničkoj strukturi te avio-kompanije. NJen prioritet bio je da privremeno pomogne kompaniji da prebrodi krizu i stabilizuje poslovanje, da vrati državi pozajmljeni novac i da država izađe iz vlasničke strukture.
Zato je nemačka država od prošle godine postepeno prodavala svoje akcije sa namerom da potpuno izađe iz vlasništva Lufthanze do kraja 2023. godine.

Fond za ekonomsku stabilizaciju Savezne Republike Nemačke (VSF), koji je bio jedan od finansijskih spasilaca Lufthanze, prodao je međunarodnim investitorima ovog meseca preostalih 6,2 odsto udela u avio-kompaniji za 455 miliona evra (454 miliona dolara). A nemačka vlada prodala je preostalih 9,92 odsto udela. Ukupan profit koji je država Nemačka ostvarila ulaganjem u akcije Lufthanze i dve godine kasnije njihovom prodajom (svih 20 odsto akcija) bio je – milijarda evra.

Lufthanza je sa svoje strane takođe odradila veliki posao – još u novembru prošle godine otplatila je celokupan stabilizacijski zajam (sve kredite i primljene depozite) mnogo pre predviđenog roka. I ove godine počela da pravi profit (u drugom tromesečju ove godine ostvaren je neto profit od 259 miliona evra, a u istom periodu prošle godine gubitak je bio 756 miliona evra).

Karsten Špor, predsednik Izvršnog odbora i izvršni direktor Deutsche Lufthansa AG, zahvalio se u ime svih zaposlenih sadašnjoj i prethodnoj nemačkoj vladi i svim nemačkim poreskim obveznicima na podršci i objavio da je kompanija ponovo u privatnim rukama: „Stabilizacija Lufthanze je bila uspešna, a i finansijski je isplativa za nemačku vladu i za poreske obveznike.“ Niko od političara u Srbiji i menadžera Er Srbije nije se zahvalio poreskim obveznicima na podršci dokapitalizaciji nacionalne avio-kompanije.

Da li je pomoć Vlade Srbije nacionalnoj avio-kompaniji Er Srbija mogla da ima srećan kraj kao u slučaju Vlade Nemačke i Lufthanze?

Nažalost, ne.

Ambicije političkog vođstva Srbije dijametralno su suprotne od ambicija koje je imala Vlada Nemačke. Vlast u Srbiji uporno veruje da je državno vlasništvo najsrećnije rešenje za Er Srbiju. Tim ambicijama bio je prilagođen i cilj spasavanja avio-kompanije u vreme pandemije – povećati udeo države u vlasništvu, bez obzira koliko to košta poreske obveznike.

Koji model će biti uspešniji?

Karsten Špor kaže da je Lufthanza ponovo i potpuno u privatnim rukama i zato najavljuje: „Svi zaposleni širom sveta nastaviće da naporno rade na jačanju naše pozicije među vodećim svetskim avio-grupama, kroz široko zasnovane premijum proizvode i ofanzivu kvaliteta.“

Jirži Marek tvrdi: „Ove godine težimo profitabilnosti, a tim putem ćemo nastaviti i ubuduće… Er Srbija će nastaviti da bude vodeća regionalna avio-kompanija na Balkanu… U 2023. godini Er Srbija će definitivno nadmašiti nivo iz 2019. i od tada pa nadalje imamo za cilj da svake godine rastemo između 10 i 15 odsto.“

Er Srbija je jedna od šezdeset kompanija koje dobijaju subvencije od države jer je kategorisana kao „od posebnog značaja“.

Exyuaviation konstatuje u zaključku teksta da je Er Srbija i ove godine „jedna od šezdeset kompanija koje dobijaju subvencije od države jer je kategorisana kao firma od posebnog značaja“.

Autor je novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.