Meksiko, gde će 1. jula biti održani predsednički izbori, izašao je iz krize ali ekonomska stabilizacija nije dovela do privrednog rasta kao u drugim latinskoameričkim zemljama, niti je zaustavila sve veće siromašenje stanovništva. Slab ekonomski napredak je druga važna tema koja okupira Meksikance uoči izbora, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo institut Mitofski.
Prva tema u Meksiku je i dalje pitanje bezbednosti imajući u vidu bespoštedni rat koji godinama vode narkokarteli u toj zemlji, a u kojem strada na hiljade ljudi svake godine. Kriza koja je u Meksiko stigla iz SAD izazvala je 2009. godine pad BDP za 6,5 odsto. Ali već naredne godine privredni rast je ojačao za 5,5 odsto. Prošle godine Meksiko je zabeležio rast od 3,9 odsto, a Centralna banka za ovu godinu predviđa rast od 3,5 odsto, a naredne četiri odsto.
Ekonomista Raul Felis ocenjuje da je „monetarna i budžetska politika u Meksiku uglavnom dobro vođena imajući u vidu krizu 2008-2009“. Dodaje, međutim, da ako se uzmu kao poređenje zemlje sa rastućim privredama, meksička privreda „raste veoma, veoma, sporo“. Svi kandidati na predsedničkim izborima obećavaju reforme čiji je cilj privredni rast i smanjenje siromaštva čije su razmere sve veće.
Prema zvaničnoj statistici, u periodu između 2008. i 2010. broj siromašnih je porastao sa 44,5 na 46,2 odsto od ukupno 112 miliona Meksikanaca. Od 2000. godine, kada je došlo do političke tranzicije kojom je okončano 70 godina vladavine Revolucionarne institucionalne partije (PRI), u Meksiku je broj siromašnih povećan za 15 miliona ljudi. Prema jednom univerzitetskom istraživanju, više od sedam miliona mladih niti radi, niti se obrazuje. Nezaposlenost koja je 2011. dostigla stopu od 4,9 odsto, pogađa 2,4 miliona ljudi.
Ekonomska situacija i ozbiljna bezbednosna kriza mogu donekle da objasne i veliku popularnost koju od početka izborne kampanje uživa kandidat PRI Enrike Pena Njeto, za koga bi prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja glasalo 46 odsto birača. Kandidat vladajućih konzervativaca dolazi tek na treće mesto sa 24 odsto glasova, a prethodi mu kandidat levice Andres Manuel Lopes Obrador, kome bi poverenje ukazalo 28 odsto Meksikanaca.
„Ekonomski problemi Meksika se pre svega ogledaju u nedostatku dinamizma i produktivnosti, a to su strukturalni a ne makroekonomski problemi. Da bi se te stvari promenile, potreban je politički konsenzus, koalicija kojoj bi apsolutna većina u parlamentu omogućila sprovođenje reformi“, rekao je Felis.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
