Država se pravi da ne čuje pretnje Brankici Stanković 1Foto: Insajder TV kanal

Četiri dana od održavanja košarkaške utakmice između Partizana i Budućnosti niko od državnih zvaničnika još uvek nije reagovao na uvredljivo i preteće skandiranje navijača upućeno glavnoj i odgovornoj urednici televizije Insajder Brankici Stanković.

Skandiranje huligana predstavlja svojevrsni “deža vu” pošto su navijači istog kluba sa tribina fudbalskog stadiona krajem 2009. godine pretili Stanković poručujući joj da će “proći kao Ćuruvija”.

Pretnjama je prethodila emisija Insajdera “Nemoć države” o kriminalnim dosijeima uticajnijih navijača i činjenici da brojne krivične prijave protiv njih ostaju bez epiloga. Nakon pretnji, policija je uradila procenu bezbednosti Brankice Stanković dodeljujući joj policijsku pratnju. Stanković je sa obezbeđenjem živela narednih sedam godina.

Te 2009. godine pretnje Brankici Stanković prouzrokovale su reakciju državnih organa – pojedinci osumnjičeni za skandiranje su uhapšeni, a Prvo osnovno tužilaštvo je podiglo optužnicu za krivično delo ugrožavanje sigurnosti.

O samim pretnjama oglašavali su se uticajni predstavnici stranaka, kako vlasti tako i opozicije. Trinaest godina kasnije i ponovne pretnje upućene Brankici Stanković prolaze bez ijedne reči.

Veran Matić, nekadašnji vlasnik televizije B92 na kojoj se emitovao Insajder i predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara je u danu kada je saznao za ponovne pretnje Stanković bio u Amsterdamu, polažući cveće na mestu na kojem je ubijen holandski novinar Peter de Fris.

– Naivno sam verovao da smo svedočanstvo Brankice Stanković o pretnjama i životu pod danoćnom zaštitom ostavili iza sebe i da ova ružna prošlost nikada neće biti aktuelizovana u izvornom obliku. I onda se 22. maja desila košarkaška utakmica ABA lige između Parizana i Budućnosti na kojoj se desilo „već viđeno“. Kao deža vu se vratio scenario u kojem deo Partizanovih navijača skandira uvrede i pretnje na račun Brankice Stanković i Insajdera. Jedino je nedostajala lutka koju bacaju i pesniče na južnoj tribini Partizanovog stadiona. Što ne znači da je neće biti sledeći put, navodi Matić.

Prema njegovim rečima, najopasnije kod ponovljenih pretnji je to što se potvrđuje da lideri navijača ne zaboravaljaju „zašto su neki od njih osuđeni i zašto su bili u zatvoru, odakle su izašli željni osvete i namirenja nekih svojih starih računa“.

– Prozivke i pretnje su ispipavanje pulsa na neki način. Zato je bitno da se oglase predstavnici države, da se prema tome jasno odrede čelni ljudi sportskog društva i košarkaškog kluba – Milorad Vučelić i Ostoja Mijailović, ističe Matić.

Ostoja Mijailović je u izjavi za Danas istakao da je K.K. Partizan NIS protiv uvredljivog skandiranja bilo kome, a „posebno pripadnicama lepšeg pola“.

– Nije mi poznat povod za takva skandiranja, pa ne mogu da ih komentarišem sem što mogu da ponovim svoj stav da uvredama nije mesto na sportskim priredbama. Nažalost, svedoci smo da se pojedini sukobi nekada prenose na sport i da neki postupci iz davne prošlosti nekada izazovu reakciju koja možda nije primerena, pa se potom prenosi iz slučaja u slučaj i to onda ide kao domine. Svakako ne mislim da su uvredljiva skandiranja dobra i da je tome mesto na tribinama i u sportu, kaže Mijailović.

Zbog skandiranja preteće pesme 2009. godine Viši sud u Beogradu je četiri godine kasnije osudio tri osobe na uslovne kazne zatvora zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti. Još ranije za isto delo na zatvorsku kaznu od 16 meseci osuđen je i jedan od vođa navijača Partizana Miloš Kimi Radosavljević. Uzgred, Radosavljević se nedavno u medijima spominjao kao neko ko pokušava da povrati kontrolu nad Partizanovom tribinom nakon hapšenja grupe Veljka Belivuka.

Za razliku od pesme u kojoj se preti da će završiti kao ubijeni novinar Slavko Ćuruvija, pesma koju su pre četiri dana pevali navijači ne sadrži eksplicitnu pretnju. Ova okolnost Mariju Babić, pravnicu Nezavisnog udruženja novinara Srbije upućuje na zaključak da tužilaštvo neće ovoga puta teretiti počinioce za ugrožavanje sigurnosti.

– Praksa tužilaštva je da ovakve pretnje veoma usko tumači i da tamo gde se izričito ne iznosi pretnja ne goni počinioce za ugrožavanje sigurnosti. Po mom mišljenju, ovaj incident svakako ima elemente pretnje upravo zbog konteksta u kojem se događa i činjenice da je Brankici Stanković već bila ugrožena sigurnost, navodi Babić.

Statistički gledano male su šanse da će pretnje Stanković biti sankcionsane. Kako je pokazalo prošlogodinje istraživanje Fondacije Slavko Ćuruvija i Ceprisa, tek svaki deseti slučaj pretnji novinarima završi se pravosnažnom sudskom presudom. Čak 69 odsto krivičnih prijava biva odbačeno od strane tužilaštva. Pritom su i kazne za pretnje novinarima veoma blage – od dvadeset analiziranih presuda samo jedna je predviđala zatvorsku kaznu.

Ivana Stevanović, izvršna direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija navodi da poslednih godina sve analize govore da je bezbednost novinara na sve nižem nivou.

– Podaci nedvosmisleno pokazuju da u Srbiji postoji visoka tolerancija sistema na ugrožavanje sigurnosti novinara i da je sva prilika da će ovi zločini ostati nekažnjeni. Činjenica da navijači opet upućuju pretnje Brankici Stanković pokazuje kontinuiran neuspeh države da osigura bezbednost novinara. Ono što je posebno zabrinjavajuće je činjenica da se pojavljuje sve više informacija koji ukazuju na veze navijačkih grupa i predstavnika vlasti, navodi Stevanović dodajući da izostanak reakcije nadležnih na pretnje Brankice Stanković šalje jasnu poruku svim novinarima u zemlji da mogu isključivo sami da se zaštite.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.