Dubravka Stojanović: „Zloupotreba istorije i revizionizam su nas odveli u rat“

Ona je u Muzeju devedesetih, govoreći o temi „Poreklo stvaranja Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju – uloga francuskog advokata i ministra Roberta Badentera“, ocenila da je Badinter „naseo“ na to da se rat dogodio jer se „ćutalo o istoriji“, navodeći kako su istraživanja pokazala da je Jugoslavija prednjačila u odnosu na evropske države u govoru o međusobnim zločinama.

Prema njenim rečima, prvi udžbenici objavljeni 1953. godine imali su stranice o Jasenovcu, a spomenik je podignut 1966. godine, pre mnogih evropskih spomenika žrtvama i mnogo pre nego što je ozbiljan govor o Holokaustu počeo.

Govor o međusobnom ubijanju Jugoslavije, istakla je istoričarka, je bio ključan za obračun novih socijalističkih vlasti sa kolaboracionistima iz Drugog svetkog rata.

Mi nemamo suočavanje sa sopstvenim odgovrnostima za genoicid, a imamo ili preteranu upotrebu termina genocid, gde ta reč gubi težinu, normalizuje se i estetizuje i niko ne zna pravu definiciju, naglasila Dubravka Stojanović.

Upotreba tog termina je, po njenoj oceni, „toliko u javnom govoru da nema više ni težinu ni odogovrnost“.

Stojanović je primetila da je MKSJ „korak unazad“ u odnosu na Ninberški tribunal jer se u Ninbergu „sudilo političkim partijama, propagandistima, novinarima i onima koji su – u intelektualnom smislu – doprineli ratu“.

Po njenoj oceni, „MKSJ to njije uradio“, a da jeste „živeli bismo u boljim državama“ da je ta vrsta zločina bila bolje tumačena.

Ambasador Francuske u beogradu Pjer Košar naveo je da je organizovan seminar o pomirenju i da je „u tom duhu razmene iskustva“ pozvan specijalsta „za osvetljive tematike kao što je genocid“.

Njegov rad koji se tiče genocidu u Ruandi, naglašava Košar, „dopineo je da francusko društvo napreduje u radu na sećanju“ i da „gleda istoriji u oči“.