Dvadeset godina od prepiske Borisa Tadića i Brižit Bardo: Kako je Srbija rešavala problem pasa lutalica?

Odgovor predsednika Tadića Brižit Bardo

U pismu koje je objavljeno u rubrici Pisma, Boris Tadić se zahvalio Brižit Bardo na zabrinutosti i apelima za civilizovanije postupanje prema uličnim životinjama u Srbiji. On je naglasio da, iako zemlja tada prolazi kroz ozbiljne probleme, „to nije opravdanje“ za zanemarivanje brige o životinjama, ističući:

„Svako živo biće, životinja, makar bila i ulična, zaslužuje našu brigu i sažaljenje.“

Tadić je obećao da će lično insistirati na primeni evropskih standarda u rešavanju problema pasa i mačaka lutalica, uz izraženu nadu da će buduće vesti iz Srbije biti „potpuna suprotnost ovima danas“.

Odjeci u domaćoj javnosti

Dan kasnije, u rubrici Pitanje dana, Danas je preneo stavove javnih ličnosti o ovoj prepisci, pokazujući šarolik spektar mišljenja.

Miljen-Kreka Kljaković, scenograf, bio je kritičan, ocenjujući da je izgovor o „malim temama“ samo lakonsko opravdanje i upozorivši da problem zlostavljanja životinja u Srbiji nije slučajnost, već rezultat „smišljenog procesa koji traje godinama“. Istakao je da nadležne institucije ignorišu apele zaštitara životinja i pribegavaju „zakonu motke i kamena“ kao najjednostavnijem rešenju.

Sa druge strane, Snežana Milovanović, predsednica udruženja „Sloboda za životinje“, izrazila je zadovoljstvo Tadićevim obećanjem. Ona je podsetila da je Brižit Bardo već finansirala program sterilizacije pasa, ali da on nije usvojen na državnom nivou. Takođe je naglasila važnost donošenja zakona o zaštiti životinja, istakavši da Srbija, iako članica Saveta Evrope, tada nije imala takav zakon.

Književnica Marija Knežević istakla je duboku zabrinutost zbog situacije, kritikujući neiskorišćenje sredstava koje je Bardo donirala. Ukazala je na moralnu obavezu države da ozbiljno pristupi rešavanju problema, bez čekanja evropskih integracija.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna je članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.  

Iz nešto drugačije perspektive govorio je Miroslav Urošević, kinolog iz Čačka, koji je upozorio da rešavanje problema zahteva značajna finansijska sredstva kojih često nema. On je naglasio i odgovornost građana koji napuštaju kućne ljubimce, dodajući da i socijalna slika stanovništva u Srbiji otežava rešavanje ovog pitanja.

Zašto je ova tema bila važna tada?

Tema odnosa prema životinjama postala je značajna u Srbiji početkom 2000-ih u okviru procesa približavanja evropskim standardima, koji su uključivali i oblast zaštite životinja. Brutalne prakse uklanjanja pasa lutalica izazvale su šok i među domaćim aktivistima i u međunarodnoj javnosti. Pismo Brižit Bardo predsedniku Srbije bilo je snažan podsetnik na međunarodnu pažnju koju su ovakvi problemi privlačili.

Gde smo 20 godina kasnije?

Danas Srbija ima Zakon o dobrobiti životinja, usvojen 2009. godine, koji zabranjuje eutanaziju zdravih životinja i promoviše sterilizaciju kao meru kontrole populacije. Ipak, problemi sa napuštenim psima i mačkama, kao i sa neadekvatnim radom prihvatilišta, i dalje postoje.

Brižit Bardo, iako se povukla iz javnog života, i dalje vodi svoju fondaciju, a povremeno upućuje apele vezane za prava životinja širom sveta.

Boris Tadić je danas lider Socijaldemokratske stranke i povremeno se oglašava u medijima, uglavnom komentarišući političke prilike u Srbiji. Iako više nije politički centralna figura, njegova izjava o potrebi uspostavljanja evropskih standarda u zaštiti životinja ostaje važan podsetnik na izazove tranzicije Srbije ka savremenom društvu.

Beba među biračima

Pre tačno 20 godina, britanski mediji preneli su neobičnu vest da je osmomesečna beba iz sela Harverhil na istoku Engleske dobila poziv za glasanje na predstojećim parlamentarnim izborima. Iako u prvi mah deluje kao simpatična anegdota, ovaj slučaj ukazao je na ozbiljne izazove u administrativnim procedurama izbornog procesa u Velikoj Britaniji.

Kako je tada preneo Danas Betinu vest, Glenda Spir (37) iz Harverhila prijavila je svoju porodicu za glasanje, ali je greškom na birački spisak upisana i njena osmomesečna ćerka Kira.

Majka je izjavila: „Mora da je greška, sigurna sam da sam tačno ispunila moj formular.“

Iako je mala Kira, kako je njena majka šaljivo primetila, „malo žvakala“ svoj poziv za glasanje, odlučila je da ga sačuva kao simpatičnu uspomenu. Glenda je duhovito dodala:

„Ona pomalo gleda televiziju, ali nije pokazala ni najmanje interesovanja za gospodu Blera, Hauarda i Kenedija.“

Administrativna greška – ozbiljna tema

Lokalne vlasti su saopštile da je greška nastala zbog nesporazuma oko Kirine starosti prilikom obrade podataka. Iako je slučaj izazvao osmeh u javnosti, skrenuo je pažnju na širi problem tačnosti biračkih spiskova u Britaniji. Naime, pouzdanost izbornih evidencija bila je ključna tema tih godina, naročito u svetlu sve većeg oslanjanja na digitalne registre i automatizovane procedure.

Ovaj incident bio je i podsetnik da i najuređenije administracije nisu imune na omaške – čak i kada je reč o jednom od najvažnijih demokratskih procesa.

Zašto je ova vest bila važna tada?

Parlamentarni izbori 5. maja 2005. bili su od velikog značaja za Veliku Britaniju: Toni Bler i Laburistička partija tražili su treći uzastopni mandat, suočeni sa rastućim nezadovoljstvom zbog rata u Iraku. U takvom političkom ambijentu, svaka priča koja se tiče izbora – pa makar i ovako šaljiva – odražavala je šire interesovanje javnosti za transparentnost i regularnost izbornog procesa.

Slične greške i dalje se dešavaju

Dvadeset godina kasnije, problemi sa ažuriranjem biračkih spiskova i greškama u evidencijama nisu nestali, ni u Britaniji ni u drugim zemljama, uključujući i Srbiju. Uprkos napretku u digitalizaciji, ljudska i sistemska greška ostaju stalni izazov u izbornim procesima.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, izbori 2024. godine takođe su pokazali sporadične probleme s registracijom birača, a pitanje tačnosti biračkih spiskova i dalje je predmet političkih rasprava.

* Ovaj tekst je generisan uz pomoć veštačke inteligencije i baziran na arhivskim izvorima. Svi podaci su predstavljeni u informativne svrhe.