Dve nedoumice o jednoj kontrainstituciji

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Niko da komentariše… Da dodam informaciju: na IFDT se za desetak dana drži rasprava o o. Justinu Ćelijskom. Dr Božu Jakšiću tamo stvarno nije mesto.

   1. Vlado druže, ja prob’o (evo, i treći put), al’ nisu pustili! Možda sad puste?
      Božo druže, valjalo je ovo reći, čak i oštrije, naravno još i mnogo toga!…
      Jedna mala dopuna: između prognanih osmoro profesora i asistenata i profesora Vuka Pavićevića odnosi nisu bili po principu „ko nije s nama, protiv nas je“, nego odnosi tolerancije, prof. Pavićević je na partijskim sastancima uvek glasao protiv kampanja Univerzitetskog Komiteta SKJ protiv Filozofskog fakulteta, njegovih (i ovih osmoro) profesora i studenata, i, iako član ideološke komisije, nije hteo da uđe u „stručnu komisiju“ koju je UK pripremao radi „stručne analize“ pedagoške i naučne delatnosti ovih profesora!

2. Precizan i značajan prikaz istorijata IFDT, posebno imajući u vidu neistine na zvaničnoj stranici instituta i ružičaste konstrukcije njegovih aktuelnih istraživača. Za istinu je još važnija Jakšićeva konstatacija o drastično promenjenom profilu IFDT u odnosu na onaj u kojem je on radio. Iz tog instituta, valjda samo iz njega, u poslednjih deset godina proterani su najbolji istraživači. Dovoljno da se Jakšić i drugi saradnici IFDT ne odazivaju na „jubilarne“ skupove, a imalo bi se još štošta reći o privatizovanom „utočištu za intelektualce“.

3. Brisanjem prethodnih komentara učestvujete u krivotvorenju istine o IFDT. Dr Boža Jakšić zaslužuje poštovanje, nema smisla da onemogućavate njegove i poštovaoce starog IFT da iznesu svoje stavove.

4. U poslednjih deset godina iz IFDT proterano je vise naucnika, i to najboljih, nego sto ih je u Centar za filozofiju primljeno pocetkom osamdesetih. Toliko o slobodnoj misli, utocistu i slicnim konstrukcijama.

5. Postovanje Bozi za doslednost i iskrenost. Instituta u kome je on radio odavno nema. To je mesto jednoumlja i mentalne torture.

6. Filozofski je ćutati. (…) Koliko godina, decenija, treba da prođe da se nepočinstva iz poslednje decenije instituta bar obznane!?

7. Naravno da će Milivoj Bešlin pisati kako je napisao. On je ideološko čedo Latinke Perović. Njegovo pisanjije ima za cilj da pokaže kako je SK pod njenom palicom bio gnezdo liberalizma, koji je dozvoljavao disidentima i progonjenim intelektualcima da se organizuju i deluju kroz naučne institucije. Gotovo će ispasiti da im je Latinka stvorila poželjan okvir za njihove kritičke stavove. U pitanju je samo i jedino želja za revizijom istorijskih činjenica kako bi se pokazalo da je progonitelj ustvari bio pokovitelj i kako bi se oprala biografija jednog komunističkog aparatčika koji se i sam, kako to biva u sektaškim sistemima, našao u nemilosti poretka u čijem je stvaranju i delovanju i sam učestvovao. Do kraja će g-đa Perović i sama ispasti disident i to iz razloga što je negovala i zalivaila naučnike koje je ustvari proganjala. A Savez komunista treba da bude predstavljen kao jedna demokratska i progresivna institucija, a sve u skladu sa stavovima koje dr Bešlin već duži niz godina zastupa pod patronatom Latinke Perović. Uostalom, ima ljudi koji znaju na čiju intervenciju i pritisak je Bešlin uopšte i postao saradnik Instituta u vreme kada je trajala zabrana zamošljavanja.