Džejmi Šej: Mislili smo da će bombardovanje SRJ trajati 48 sati

Na podsećanje novinara da je pre 14 godina NATO započeo sa vazdušnim napadima na režim Slobodana Miloševića u vreme rata na Kosovu i da je u tim intervencijama vojni savez pravio „velike greške“, jer su se na meti našli i izbeglička kolona, pa i jedan putnički voz, Šej je pokušao da objasni, na koji način se NATO suočio s tim propustima.

„Takvi događaji su uvek žalosni i sramni, ali ja kategorički odbijam da je neki od tih napada izveden svesno. Bile su to stravične greške. Imali smo problem da iz vazduha uvek precizno identifikujemo ciljeve. Kada se takve greške dogode, morate što je moguće pre raspolagati objašnjenjima“, rekao je nekadašnji portparol Alijanse.

Šej je objasnio da je dobijanje objašnjenja od vojske trajalo veoma dugo.

„Nekad nam je bilo potrebno i nekoliko dana da bismo novinarima mogli da pružimo više informacija, što je za svet brzih medija u kojem živimo, isuviše sporo. Trebalo je bolje da se spremimo za tu dugu NATO operaciju. Ali na kraju misije smo bili profesionalniji, nego na početku“, kaže Šej.

Na pitanje šta je iz svega toga naučio Šej je odgovorio:

„Bilo je mnogo stvari, koje su dobro prošle. Na Kosovu se relativno brzo intervenisalo, ako se ima u vidu užas u Bosni, pre toga, koji smo predugo gledali. Imali smo dva miliona izbeglica, koje su nakon par meseci mogle da se vrate u svoja sela, a ne godina, kao što je to bio slučaj u BiH“.

„Lekciju smo naučili nakon događaja u Srebrenici i u slučaju Kosova više nismo pribegavali praznim pretnjama. Ako me pitate da li je ta misija bila perfektna? Nije. Ali da li je bila bolja od one u Bosni? Jeste“, odgovorio je Šej.

Na konstataciju novinara austrijskog lista da vazdučni napadi nisu mogli da spreče, intervenciju srpskih snaga na terenu, Šej je odgovorio da je pre početka NATO bombardovanja na Kosovu već bilo 100.000 interno raseljenih.

„Proterivanje koje su sprovodile srpske snage počelo je pre naše misije. Verujem da bismo bez intervencije saveza imali daleko veći broj žrtva na Kosovu. Ali jasno, kada neko ima kontrolu na terenu, kao što je to bio slučaj sa Miloševićem, onda ne možete diktirati šta će se dogoditi“, rekao je Džejmi Šej.

„Doduše, mislili smo da će naša misija trajati 48 sati, a ne 78 dana. Za mene je ipak najvažnije. Da li smo ispravno postupili? Jesmo. Da li smo bili uspešni? Jesmo. Zaustavili smo etničko čišćenje“, rekao je Šej.

NATO-strateg, kako Džejmija Šeja austrijski Prese još zove, nije želeo da špekuliše o tome zašto je Milošević na kraju ipak prihvatio povlačenje vojske sa Kosova, pa ni da potvrdi to da li su Britanci zaista pretili kopnenom ofanzivom.

„Jedno vreme Milošević je verovao da će unutar NATO doći do internog spora oko vazdušnih napada sa kojim bi se na kraju prestalo. A onda je shvatio da nećemo odustati. Naravno da je bio zabrinut zbog te mogućnosti. Niko to nije priželjkivao, ali kopnena ofanziva bi bila logičan, sledeći korak“, naveo je Šej i naglasio da o tome nije bilo zvaničnih odluka.

„Mislim da se Milošević plašio te opcije. Procenio je da je bolje da povuče vojsku. Uostalom, Amerika je na kraju uspela da izvrši pritisak na Rusiju, koja je Miloševiću poručila da je vreme da prestane“, zaključio je Šej.