foto: Antonio Ahel/ATAImages
Gospodin Slobodan Divjak je u tekstu „Kompas, časopis bez kompasa“ kratko pisao i o meni. U tih pet rečenica omakle sumu se dve neistine. Vaše novine već su objavile tekst o „velikoj nadoknadi“ koju primam na mestu predsednika Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije. Tom prilikom sam odgovorio, baš kao i na tekst Vaše novinarke gđe. Biševac o tome kako posedujem nekakvu „poslovnu imperiju“.
G. Divjak sada piše o tome kako sam od strane predsednika republike nagrađen mestom u UO Narodne biblioteke Srbije i „visokom apanažom“. Tada sam napisao, danas ponavljam: NE PRIMAM BILO KAKVU NADOKNADU NA MESTU PREDSEDNIKA UO NARODNE BIBLIOTEKE SRBIJE. Proverite, sva dokumenta u vezi sa tim su javna. Takva nadoknada nije predviđena aktima ustanove. Naknadu – bilo kakvu, a posebno ne „veliku“ – nisu primali ni moji prethodnici na tom mestu. Čak i kada u takvim ustanovama postoji nekakav honorar, on je je ograničen zakonom i po pravilu je simboličan.
Moj princip je bio i ostao da se politikom bavim dobrovoljno i bez bilo kakve materijalne nagrade. Tokom proteklih četvrt veka bio sam član upravnih odbora Univerziteta u Beogradu, Instituta za savremenu istoriju, Arhiva Jugoslavije, Zadužbine na Oplencu, Narodne biblioteke Srbije… Na ta su me mesta imenovale vlade Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice, Mirka Cvetkovića, Aleksandra Vučića, Đure Macuta, prestolonaslednik Aleksandar… Nikada nisam primio ni dinar zbog toga. To je pre svega bila moja odluka.
A zbog čega sam prema sudu g. Divjaka nagrađen? Pa, zato što sam kako tvrdi g. Divjak izjavio da su „studentske blokade donele veću štetu univerzitetima nego nacisti za vreme okupacije“. G. Divjak tu dodaje i jedno „parafraziram“. Misli verovatno da mu to dopušta i da izmeni moju istinitu tvrdnju. Ja sam, prilikom obraćanja Nastavno-naučnom veću Filozofskog fakulteta 20. februara 2025, izjavio da „univerzitet od vremena nacističke okupacije nije bio zatvoren toliko dugo i tako potpuno“ kao za vreme blokada iz 2024/2025 godine.
Kasnije sam tu činjenicu bar jednom ponovio i napisao. Nacistička okupacija je donela ili omogućila pogibiju ili smrt više stotina studenata i profesora Univerziteta u Beogradu. Već zbog te činjenice bi čitav iskaz bio ne samo netačan već i neozbiljan. Nadam se da je g. Divjaku poznato da u vreme Drugog svetskog rata i pre njega na teritoriji Srbije nije bilo „univerziteta“, već je postojao samo jedan „univerzitet“. Meni je poznato, pa je i tu njegova „parafraza“ netačna.
Kad je u tri od pet rečenica izneo neistine, koje je lako i brzo mogao da proveri, g. Divjak zaključuje kako sada pišem za Kompas, pošto sam, je li, uvek tamo „gde se vrti novac“. Tokom proteklih dvadeset i tri godine ja sam bio stalni kolumnista Politike (19 godina), Blica (9 godina), Večernjih novosti (tri godine) Balkana (koliko god je postojao), novina Stop (dok su postojale), Srpskog nacionala (godinu dana), Nedeljnika (11 godina), Frankfurtskih vesti (četiri godine), banjalučkog Reportera (dve godine), podgoričkog Dana (trinaest godina), podgoričkog portala Borba (četiri godine)… pisao sam više desetina tekstova za NIN i Politikin zabavnik, više feljtona za nedeljnik Evropa, čak i za E-novine (istina na njihovim počecima)…
Pisao sam i za Danas, mnogo puta, uvek bez nadoknade. Objavio sam do sada 3.571 autorski tekst. Ti tekstovi su dobrim delom bili pisani besplatno ili obećani honorar nije bio isplaćen. Najviše sam pisao i objavljivao 2010. godine – dakle pre 2012. ili 2024. godine.
Da zaključim. Nepristojno bi bilo da jednom čoveku zašlom u devetu deceniju života poručim da je ružno iznositi neistine, ali ne znam šta bih mogao drugo da učinim.
Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
