Iako je uvreženo mišljenje da je položaj žene u muslimanskom svetu marginalizovan, neke činjenice ukazuju da je Egipat možda izuzetak. Još u drevnim vremenima pripadnice lepšeg pola u zemlji faraona uživale su mnoga prava kao i muškarci o čemu nam svedoči egipatska umetnost i stari rukopisi. Razlike među ljudima bile su zasnovane na društvenom statusu, a ne na rodnoj pripadnosti.
Tako na primer, Egipćanke su još tada mogle da vode sopstveno imanje i da ga prodaju zajedno s robovima, poslugom i stokom bez pristanka supruga. Osim toga, reljefi na hramovima i brojni spisi ukazuju nam da su egipatske kraljice hodale rame uz rame sa svojim supružnicima i očevima.
Prisetimo se kraljice Hatšepsut, koja je u periodu Novog carstva vladala Egiptom od 1479. do 1458. pre nove ere. Osim što je na prestolu bila u zlatno doba egipatske XVIII dinastije i što je podizala hramove od Sinaja do Nubije, ostaće upamćena po tome što se osmelila da se prikazuje kao muškarac s faraonskim ukrasima za glavu u faraonskoj odori i s lažnom bradom.
Danas, hiljadama godina kasnije, da ste se obreli u modernom Kairu uoči nedavnih parlamentarnih izbora (prvi krug održan 28. novembra), iznenadili biste se koliko se žena našao na izbornim listama, naročito ako imate predrasude kada je reč o položaju žene u muslimanskom društvu. Razlog za to treba tražiti u činjenici da je egipatski Parlament usvojio zakon prema kojem je 64 poslaničkih mesta u Donjem domu rezervisano za žene, odnosno 12 odsto od ukupnog broja mandata. Poređenja radi, zastupljenost pripadnica lepšeg pola u kuvajtskom parlamentu je osam odsto, a u libanskom svega dva odsto.
Proboju žena u sve sfere političkog i društvenog života modernog Egipta verovatno je umnogome doprinelo to što je Vlada u Kairu usvojila zakon prema kojem je obrazovanje obavezno kako za dečake tako i za devojčice. Godine 1945. u okviru Ministarstva obrazovanja bilo je 4.856 osnovnih škola i 27 škola tehničke struke za devojčice, da bi šezdeset godina kasnije statistički podaci pokazivali da je među srednjoškolcima bilo više učenica nego učenika.
Pozicije u Vladi i ministarstvima dostupne su ženama od šezdesetih godina prošlog veka. Prva žena u kabinetu bila je dr Hikmat Abu-Zeid, koja na funkciju ministarke za socijalna pitanja stupila 1962. Egipat trenutno ima tri ministarke, a među njima najistaknutija je Fajza Abul Naga, koja drži portfelj za međunarodnu saradnju.
Egipćanke lični pečat ostavljaju i u umetnosti, posebno u muzici u kojoj Egipat prednjači na Bliskom istoku. Na egipatskim radio stanicama još se može čuti glas čuvene Om Kalsum, koja je svojom pesmom dosegla svetsku slavu, a u arapskom svetu i danas slovi za jednu od najpoznatijih pevačica dvadesetog veka. Bestseleri egipatskih književnica objavljuju se i na stranim jezicima, dok je veliki broj glumica ostvario vanredni uspeh na filmskom platnu.
O talentu modernih Egipćanki svedoči i to što su na izložbama održanim u Kairu u proteklih nekoliko godina veliku pažnju privukla dela egipatskih slikarki. Emancipaciji egipatskih žena umnogome doprinose i skupovi Međunarodnog saveta žena, na kojima je nekoliko godina unazad prisustvovala i delegacija iz Egipta. Egipćanke takve skupove koriste kao priliku da ostvare kontakte sa ženama iz drugih zemalja, različitih od njihove, i s njima podele znanja i iskustva. Po svemu sudeći, žene zemlje faraona svojim poduhvatima i inicijativama krče put ka počasnom mestu u modernom društvu, ali uz zadršku svoje suštine, ljubomorno čuvajući ono najbolje iz orijentalne tradicije i kulture.
Jednakost u obrazovnom sistemu
Kada je reč o visokom obrazovanju, Egipćanke mogu da studiraju pod istim uslovima kao muškarci i da stiču zvanja lekara, advokata i profesora. Sredinom prošlog veka na čuvenom Univerzitetu Al Azhar u Kairu, jednom od najstarijih na svetu, sprovedene su reforme, te je, između ostalog, otvoren poseban fakultet za žene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
