Elektronske cigarete lako dostupne maloletnicima, roditelji ne znaju gde se kupuju: Šta pokazuje istraživanje?

Ovo su neki od rezultata istraživanja „Maloletnici i elektronske cigarete u Srbiji“ koje je tokom septembra uradilo Udruženje „Roditelj“.

U uzorku je učestvovalo oko 100 roditelja i 60 mladih, koji su popunjavali onlajn upitnik, a po 25 roditelja i dece je kroz fokus grupe takođe iznelo svoja saznanja o ovoj temi.

Ispitanici su bili sa više opština sa teritorije Beograda, kao i sa teritorije Vojvodine, Šumadije, zapadne i istočne Srbije.

Najveći broj roditelja ima decu uzrasta 13 i 14 godina, a među mladim učesnicima istraživanja preovladaju tinejdžeri od 16 i 17 godina.

Elektronske cigarete su lako dostupne, mogu da se nabave u lokalnim marketima i kioscima, nije neophodno biti punoletan za kupovinu ovih proizvoda jer je iskustvo mladih pokazalo da ih uglavnom niko ne pita koliko imaju godina, konstatovano je u istraživanju.

Nešto više od polovine roditelja smatra da zna gde se ovi proizvodi mogu kupiti, pa navode tržne centre, trafike (kioske) i specijalizovane prodavnice, dok 47 odsto nema ideju o tome.

Nešto više od trećine roditelja misli da prodaja ovih proizvoda nije zabranjena maloletnicima, 30 odsto misli suprotni, a čak trećina uopšte sa tim nije upoznata.

Oko 70 odsto roditelja zna da maloletnici lako mogu da kupe elektonske cigarete, dok preostalih 30 odsto njih nema saznanje o tome.

Da njihovo dete ne koristi elektronske cigarete uvereno je 78 odsto roditelja, a 11 odsto je reklo da ih upotrebljavaju.

Svaki deseti roditelj koji je učestvovao u isntraživanju ne zna da li njihovo dete koristi ovaj proizvod.

S druge strane, 46 odsto roditelja je reklo da prijatelji njihove dece koriste „vejpove“ i „pafove“, četvrtina navodi suprotno, ali je i u ovom slučaju veliki broj njih (27 odsto) uopšte nema saznanja o tome.

Svi mladi ispitanici koji upotrebljavaju „vejp“ su odgovorili da ovaj proizvod kupuju sami, i to u prodavnici, na trafici ili tržnom centru.

Deo roditelja koji je upoznat sa elektronskim cigaretama ili konzumira neke od njih, izjasnio se da nema dovoljno informacija o jednokratnim elektronskim cigaretama.

Takođe, nepoznanica im je da li je reč o proizvodu sa nikotinom ili bez njega, a nisu čak ni sigurni da bi ih prepoznali kada bi ih našli kod dece, te ne prepoznaju ni dostupnost na prodajnim mestima kao važno pitanje.

„To ukazuje da roditelji nemaju svest o tome koliko su ovi proizvodi uopšte lako dostupni tinejdžerima. Najveći broj roditelja sve informacije o ovim proizvodima dobija od dece. Većina roditelja nije sigurna da li se pomenuti proizvodi prodaju samo u specijalizovanim prodavnicama ili se u prodavnicama široke potrošnje. Roditelji koji već imaju neku informaciju o elektronskim cigaretama, a dobili su je od dece, znaju i gde se može kupiti. Kada imaju informaciju i obrate pažnju, onda zapažaju koliko je rasprostranjena prodaja i samim tim, lako dostupna deci. Saznanje da je ovaj proizvod lako dostupan i da ga deca mogu kupiti samostalno, bez obzira na to što su maloletna, kod roditelja izaziva strah i negativna osećanja“, navodi se u istraživanju.

S druge strane, mladi su, bez obzira da li konzumiraju ili ne bilo koju vrstu elektronskih cigareta, veoma upoznati sa svim njenim karakteristikama, kao i koje vrste postoje i na koji način se one upotrebljavaju.

Mladi su saglasni u tome da su elektronske cigarete popularne među njima i u njihovom okruženju i koriste se svakodnevno.

Prema njihovim mišljenju, ono što ove uređaje čini atraktivnim su dizajn, dostupnost, lakoća rukovanja i što mogu da se koriste na mestima gde je pušenje zabranjeno, pa čak i u školi ili na času.

Anketa je pokazala da je 78 odsto roditelja upoznato sa tim šta je „vejp“, dok je petina čula za ovaj pojam, ali ne zna na šta se odnosi.

Kada je reč o dostupnosti ovog proizvoda na tržištu, 57 odsto roditelja tvrdi da ima dovoljno informacija, dok 42 odsto kaže suprotno.

I za najveći broj mladih koji su učestvovali u istraživanju „vejp“ nije nepoznanica, a tek 19 odsto kaže da je za taj pojam čulo, ali da ne zna šta je.

Oko 62 odsto anketranih je reklo da da ne koristi elektronske cigarete, dok ih 37,5 odsto upotrebljava.

Skoro 70 odsto dece je reklo da imaju drugare koji koriste elektronske cigarete.

Deca koja ih upotrebljavaju kao razlog konzumacije navode moderan dizajn i trend među vršnjacima (66,7 odsto), dok zbog društva elektronske cigarete koristi čak 33,3 odsto mladih ispitanika.

Najveći deo anketiranih roditelja potvrdio je da razgovara sa decom kada je u pitanju cigareta ili bilo koji drugi proizvod ovog tipa.

Međutim, mali broj razgovara baš o elektronskoj cigareti jer i sami nemaju dovoljno informacija i znanja, a i sa druge strane vrlo često roditelji ovo smatraju teškom temom, pa nisu sigurni da li pravilno postupaju jer su im umešane emocije i strah.

Ono u čemu su gotovo svi ispitanici bili saglasni jeste da bi prodaja ovih proizvoda morala biti zabranjena maloletnicima.

Svi učesnisi istraživanja su saglasni da zakonska regulativa mora postojati i za proizvode poput elektronskih cigareta, koji podsećaju na cigarete, i koji bez obzira što nemaju klasičan dim, ali sadrže nikotin, izazivaju zavisnost, te da bi trebalo da budu zabranjeni u slobodnoj prodaji za maloletna lica, kao i da postoji stroga kontrola kod uvoza i proizvodnje ovakvih proizvoda.

Takođe su saglasni da bi trebalo da postoji više inspekcijskih nadzora koji bi kontrolisali ili reagovali po prijavi.

Znaju više od nastavnika

Kada je reč o uključivanju škole u ovu temu deca navode da su mnogo bolje informisana od nastavnika. Edukaciju u školama okarakterisali su kao „dosadnu“, pa nisu ubeđeni da bi saznali nešto novo ili korisno ako bi imali priliku za to. Osnovni izvor informacija ovoj grupi mladih je internet, a veliki uticaj ima i takozvani “marketing od usta do usta” u krugu vršnjaka.

U rešavanje problema da se uključe svi

Udruženje „Roditelj“ smatra da bi u narednom periodu trebalo sprovesti niz aktivnosti koje će biti, pre svega, usmerene na podizanje svesti i informisanosti o ovom problemu. U rešavanje ovog pitanja moraju se uključiti relevantne institucije, predstavnici školskog sistema, zdravstveni radnici, vršnjački edukatori i slično, uz saradnju proizvođača, uvoznika i prodavaca i njihovu dodatnu edukaciju o obavezama prilikom prodaje ovakvih proizvoda.

„Uvodeći ovu temu u škole, verujemo da bi se značajno doprinelo kvalitetnijoj edukaciji dece. Takođe, uvodeći ovu temu u javni prostor uticalo bi se pozitivno na stepen i kvalitet informisanosti, roditelja, budućih roditelja, ali i trgovaca i opšte javnosti. Poseban segment komunikacije i saradnje treba da bude usmeren na trgovinske lance i maloprodajne trgovce, kao i državne institucije, odnosno nadležna ministarstva (trgovine, finansija i prosvete) koji su nosioci adekvatnih postojećih i budućih pravnih rešenja, kako u kreiranju tako i u njihovom sprovođenju“, navodi se u izveštaju.