Evropska unija juče je pružila ruku bivšim sovjetskim republikama ponudivši im Istočno partnerstvo – projekat postepenog približavanja EU, ali bez obećanja punopravnog članstva. Azerbejdžan, Gruzija, Jermenija, Moldavija, Ukrajina i Belorusija države su koje su obuhvaćene politikom istočnog susedstva EU. Projekat reformi, tešnje saradnje u mnogim oblastima, od ekonomije do ublažavanja viznog režima i približavanja Uniji, koji su u ime Brisela pripremile Poljska i Švedska, trebalo bi da bivše sovjetske republike podigne na viši partnerski nivo.
Potpisani sporazum između EU i bivših sovjetskih država znači proširenje političkih i ekonomskih veza sa Unijom, uprkos nepoverenju Moskve, koja ovaj potez vidi kao još jedan pokušaj mešanja u njenu tradicionalnu sferu uticaja. EU je ponudila svojim istočnim susedima slobodnu trgovinu, milione evra u ekonomskoj pomoći, konsultacije o regionalnoj bezbednosti, ekonomsku integraciju u jedinstveno tržište EU, tehničke stručne savete i bezvizni režim. Istočni partneri sada su u obavezi da se angažuju ka demokratiji, vladavini prava i ekonomskoj politici i politici ljudskih prava. Kao „problematični“ istočni partneri navode se Belorusija, Gruzija, Moldavija i Ukrajina. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko i njegov moldavski kolega Vladimir Voronjin, na samit su poslali predstavnike nižeg ranga kako ne bi naljutili Rusiju.
Gruzija i Azerbejdžan nisu uspeli da u tekst zaključaka proguraju klauzulu o poštovanju teritorijalnog integriteta unutar zemalja koje čini Istočno partnerstvo EU. To će mnogi tumačiti kao ustupak Rusiji, koja je iskazala nezadovoljstvo željom ovih zemalja da se čvršće vežu uz Uniju.
Prag, kao domaćin, nije uspeo da ubedi ključne evropske lidere da se pojave na samitu – britanskog premijera Gordona Brauna, francuskog predsednika Nikolu Sarkozija, španskog premijera Hosea Luisa Sapatera i italijanskog premijera Silvija Berluskonija. Celokupan samit, prema oceni analitičara, pretvorio se u polusamit jer je samo polovina od 27 lidera država članica EU stigla u češku prestonicu.
Od šest bivših sovjetskih republika, obuhvaćenih Istočnim partnerstvom, pre samita činilo se da je jedino Ukrajina nezadovoljna. Predstavnica predsednika Viktora Juščenka Irina Vanikova rekla je uoči jučerašnjeg skupa EU da se Kijev neće zadovoljiti ničim manjim od punopravnog članstva. Poljska i druge nove članice EU godinama su vršile pritisak da se Ukrajini i drugima daju povlastice i obećanja koja bi ličila na ona koja imaju zemlje Zapadnog Balkana. „To što dobijaju zemlje Istočnog partnerstva mnogo je više nego ništa, a sada, kad Evropa nije ’svarila’ ni proširenje od pre pet godina, to je maksimum. Zemlje Zapadnog Balkana trebalo bi da znaju da moraju iskoristiti šansu koju im pružaju njihovi daleko bolji ugovori sa EU“, rekao je jedan evropski diplomata u Briselu.
Zvanična Varšava, kao jedan od autora projekta, zamislila je da se vrata za deo projekta Istočno partnerstvo ostave otvorena i za Rusiju. Šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski prethodnog dana je u Moskvi ponudio svom domaćinu, šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu, da se u projekat uključi makar Kalinjingradska oblast, kao granični region Rusije sa EU. Međutim, pojedine članice EU, kao Češka, aktuelna predsedavajuća EU, Istočno partnerstvo vide kao oruđe kojim bi se te bivše sovjetske republike izvukle iz ruske sfere uticaja. Lavrov je zato ranije upozorio Brisel da ne pokušava da u susedstvu Rusije stvara nove sfere uticaja. Međutim, kako prenose poljski mediji, on je kasnije ublažio stav rekavši da „Rusija zna da se planovima autora Istočnog partnerstva niko ne stavlja pred izbor“.
Nemačka i Holandija odbile su čak i da se te zemlje definišu kao „evropski istočni partneri“, nego se nazivaju samo „partnerske zemlje“. One su te promene izdejstvovale iz straha da pojam „evropski istočni partneri“ isuviše aludira na proširenje EU.
Ideja o Istočnom partnerstvu rođena je tokom nezvaničnih pregovora vlada koje dele iste stavove u Talinu sredinom 2007. Prema standardima EU, tempo tog procesa, od planova Evropske komisije do sporazuma postignutih na samitu EU 2008, bio je brz. Ukoliko stvari budu tekle po planu, političke elite šest zemalja će u sledećih nekoliko godina uspostaviti nove odnose sa kolegama iz EU putem brojnih sastanaka. Sporazumi o slobodnoj trgovini će olakšati protok novca, dok će linije podele u Evropi nastale nakon hladnog rata polako izbledeti. „Ovaj samit je samo početak inicijative“, rekao je jedan češki diplomata, „Moskva ima prilično negativan stav prema Istočnom partnerstvu. Ali, otvoreno govoreći, to je problem Rusije.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
