Uspešna izlagačka aktivnost poznatog i priznatog kraljevačkog filigana Gorana Ristovića Pokimice se nastavlja 11. maja u Velikom Trnovu, staroj bugarskoj prestonici, kada će, u Regionalnom istorijskom muzeju, biti otvorena njegova treća, a prva međunarodna, samostalna izložba. Tog dana ovaj bugarski grad, koji je, nedavno, proslavio 830 godina svoga postojanja i u kome se, 14. januara 1236. godine upokojio Sveti Sava (Rastko Nemanjić), prvi arhiepiskop autokefalne Srpske episkopije, obeležava nizom prigodnih manifestacija početak „Dana Ćirila i Metodija“.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Kod Bugara, Ukrajinaca, Rusa, Makedonaca, Slovaka i Čeha Dan svetih Ćirila i Metodija je kulturni „Dan slovenske pismenosti i kulture“ i obeležava se 24. maja svake godine osim kod Slovaka i Čeha, kod kojih se obeležava 5. jula. Uvrštavanjem Ristovićeve izložbe u zvanični program obeležavanja ovih značajnih dana otpočinje uspostavljanje veza između gradova Kraljeva i Velikog Trnova. Tako će se na otvaranju izložbe filigrana Pokimice naći i zvanična delegacija Kraljeva koju će činiti zamenik gradonačelnika, direktorka kraljevačke biblioteke „Stefan Prvovenčani“ i direktor Narodnog muzeja iz Kraljeva. Oni će pre ove izložbe imati brojne razgovore o saradnji između kulturnih institucija ova dva grada koje je na svoj način povezao još Sveti Sava. Upravo su te davnašnje veze, kidane i nastavljane burnom prošlošću između dva naroda, bile inspiracija da filigran Pokimica svoju izložbu naslovi „Filigranske veze“. NJu čine probrana 32 eksponata od koji se većina nalazi u brojnim pravoslavnim hramovima širom sveta. On sam posebno je ponosan na 19 srebrnih filigranskih kandila koja se nalaze na plafonu Vertepa iznad Vitlejemske zvezde u Hramu rođenja Gospoda Isusa Hrista u Vitlejemu. Na istom mestu se nalazi i njegov pozlaćeni prestoni krst koji u sebi ima česticu Časnog krsta kao i diskos sa krunama zapremine dva litra, a na izradu ovih predmeta Goran je utrošio dve godine svog rada.
U lepom dvojezičnom katalogu za izložbu u Velikom Trnovu, čiji su izdavači muzeji dva grada, likovni kritičar Dejan Đorić je napisao: „Navršilo se deset godina kako neposustalo, probdevši mnoge noći nad svetim predmetima, upliće srebrnu nit na kalem svojih radova, kao pauk izvlači je iz ruke i duha, optočivši brojne predmete srebrnom paučinom filigrana. U krajnjem smislu nije on nikakav tradicionalista već vanvremen, niti su njegovi predmeti samo lepi i prefinjeni. Nije isprazni esteta, kao što to ni Mikelanđelo nije bio, duboko proživljava svoj rad i priprema se za njega. Pokimičin dar i mar nisu proizvodi ovog vremena ali ni samo njegove negacije. Umetnički se spušta do dubokih izvorišta i uznosi do božanstvenog.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
