Filipović: Mi ne živimo u demokratiji, već u nečemu što je autokratski režim/ privatna firma

U petak je održan protest „Mržnja ubija“ povodom pokušaja ubistva jednog i ranjavanja drugog mladića, pripadnika LGBT populacije u parku Manjež.

Skup je održan u hermetički zatvorenom parku, određenim građanima policija nije dala da uđu, neki su legitimisani. Šta nam je ta slika juče rekla o stanju LGBT zajednice u Srbiji? To je mera stvari, isto kao za Prajd – podiže se ta količina policije i pravi se atmosfera da će se desiti nekakav incident, a ljudi koji protestuju ili šetaju na Prajdu ne predstavljaju nikakvu pretnju, kaže na to Filipović za N1.

„Policija je tu zato što postoji ta druga strana koja se isključivo vodi mržnjom i željom za nasiljem i apsolutnom netolerancijom ka nečemu što je drugačije“, dodaje.

Kaže da je nezgodno govoriti uopšte o „LGBT zajednici“, jer da bi to bila „zajednica“ mora da se prođe kroz bolan proces autovanja – javnog deklarisanja kao pripadnika LGBT plus populacije.

„Ljudi koji imaju nekog u rodbini ili prijatelja znaju makar delić toga koliko je to teško u Srbiji, koja je psihoiloška trauma u vezi sa otvaranjem u ovom društvu koje ne prihvata takvu različitost“, kaže i dodaje da se zbog toga ne mogu kriviti ljudi koji se nisu autovali.

To je nulti nivo problema koji je teško rešiti jer zahteva, kako kaže, promenu društva iz korena „u kojoj mi mikrokoracima možemo da učestvujemo kao zajednica“.

Govoreći o saradnji policije i LGBT zajednice, naveo je lični primer. Kako kaže, dobio je pretnje na internetu koje je prijavio Odeljenju za visokotehnološki kriminal. Bile su iz Srbije i Crne Gore pa je trebalo da službe sarađuju, i od šefa crnogorske policije sam dobio informaciju da su uspeli da identifikuju lica, ali da pošto nisu građani Crne Gore već neki su građani Srbije – da su to prosledili srpskoj policiji, a od naše policije nisam dobio nikakav odgovor, možda je prošlo već godinu dana, kaže.

Filipović se nedavno javno autovao. Na pitanje da li se oseća manje bezbedno od tog dana, odgovara: „To je, s jedne strane, neverovatna sloboda, konačno mogućnost da čovek prodiše, da bude u skladu sam sa sobom, da nema nikakvog foliranja, laganja – večiti neženja, čekam onu pravu… To skida ogroman teret ljudima s leđa. S druge strane, ja imam tu sreću da imam predivnu porodicu, koja razume, koja prihvata, gde se svi se volimo. Nemaju svi tu privilegiju“.

Komentarišući napad u Manježu, kaže da se takva atmosfera u društvu pravi svesno. Po svim političkim pitanjima – imate dva pravca – možete da krene ka deeskalaciji tenzija kao glavnoj strategiji ili ka eskalaciji, navodi i dodaje: „Čini mi se da ova vlast bira ovu strategiju i to se vidi kako izveštavaju njihovi mejnstruim mediji, a tu mislim na tabloidne medije koji su zapravo njihovo mišljenje i njihov mejnstrim. I to oblikuje i mišljenje ljudi u jednoj državi koja duboko gazi ka nekoj ekstremnoj klerikalizaciji, koja nema veze sa pravoslavljem, i ide ka nekoj verziji Irana ili nekog takvog režima… Ovaj režim to samo jednostavno kanališe, meandrira, koristi, zloupotrebljava da bi gajio vatru konstantne tenzije u društvu. Njima nije bitno da li je gej ili nije gej, njima je bitno da postoje konflikti i tenzije i spolja i unutra, jer je to način na koji se oni održavaju na vlasti i taj mehanizam je moguće razbiti jedino promenom vlasti“.

Kako dodaje, i Jevreje su u Nemačkoj proglasili državnim neprijateljima upravo kampanjama. Društvo umesto da smiruje strasti – neguje mržnje i podele, kaže, dodajući da tako onda imamo i sudije i policajce koji su homofobi.

Imate uticaj, ovako shvaćenog verskog fanatizma, na percepciju LGBT osoba, pa neko ko napadne možda misli da radi dobru stvar, da je to u skladu sa uverenjima te vere, iako verovatno nije ni pročitao Novi zavet ili pročitala, mada teško da su žene među nasilnicima, većinom su muškarci, kaže Filipović.

Ocenjuje da je jučerašnji protest pozitivan iskorak, jer se na njemu videlo i dosta mladih ljudi. „Što više nas shvati da nemamo čega da se plašimo, da smo dotakli dno – da moramo da se oslobodimo, moramo da uzmemo deo kontrole koje kao građani imamo po zakonu i Ustavu i onda možemo da napravimo kritičnu masu da se nešto u nekim sektorima uradi“, dodaje.

Slučaj premeštaja tužiteljki zavisi od toga „da li on želi“

Tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović dale su izjavu povereniku za samostalnost Državnog veća tužilaca, saznaje N1. Poverenik za samostalnost DVT je pokrenuo postupak za zaštitu od nedozvoljenog uticaja, u kome ispituje okolnosti pod kojima je došlo do sklanjanja zamenica VJT Savović i Paunović sa rada u predmetu u vezi sa zloupotrebama u TE Kostolac, a kroz navodno redovnu preraspodelu rada.

„Mi ne živimo u demokratiji, mi živimo u nečemu što je autokratski režim/ privatna firma. Svaki pritisak ima smisla donekle kada se ukrsti sa mišljenjem autokrate – da li on želi konkretno da popusti u tom slučaju ili ne želi“, kaže i dodaje da smo tu u problemu, da nam se zbog toga čini da su građanski aktivizam i neki pritisci besmisleni. Ali nisu, dodaje i podseća na slučaj zlostavljanja žena, konstatujući da se nešto pomerilo.

Kako navodi, živimo u državi gde stvari funkcionišu tako što će Vučić da okrene telefon i da odluči takve slučaje.

O Rio Tintu i litijumu

Predsednik kaže da nam je litijum tzv. belo zlato, da smo jedini koji smo ga se odrekli zbog pritisaka stranih službi. Jesmo li stvarno neodgovorni ukoliko ga se odreknemo?

Na to pitanje, Filipović kaže da o litijumu ne zna ništa. Moja reč o litijumu nema nikakvu težinu, mogu samo da kažem želim zdravu i zelenu Srbiju, naveo je, dodajući da za to postoje stručnjaci i ljudi sa fakulteta koji treba da kažu svoju reč o tome.

„Mislim da se u celoj seriji ekoloških protesta izgubila politika i neki konkretan cilj i da se sve dešava u parapolitičkom prostoru gde ne mogu da se ostvare ciljevi… Imali smo pritisak javnosti, imali smo obećanje vlasti i videćemo kako će se to završiti… Ti protesti su imali politički kapital, morali su nekako da se artikulišu, a ja ne vidim način sem političke arene… To distanciranje od politike sam od početka kritikovao kao pogrešnu strategiju“, navodi gost N1, komentarišući poteze inicijative Kren i- promeni.

Kraj sedenja na dve stolice

Filipović smatra da je kraj sedenja na dve stolice.

„Rusija je agresor na jednu zemlju koja se bori za preživljavanje i to nije rat već pokušaj invazije, Zaharova je za mene moderni ekvivalent Gebelsu i ne zanima me šta priča, ja mislim da je Srbiji mesto u Evropi i da je dužnost Srbije da podrži Ukrajinu“, kaže, komentarišući priču o srpskom oružju na ukrajinskom frontu. Najbolje je da ne postoji oružje, ali to nije realnost, to je Diznilend, dodaje.

„Medijski pumpate „Kosovo je srce Srbije“ deset godina, zovete ljude Šiptarima a ne Albancima, podižete nacionalizam do histerije, a želite Evropu i mir – kako je to kompatibilno? Ovde imamo ozbiljnu bazu svesno napravljenih rusofanatika upravo u cilju da bi moglo sedi na dve stolice… I to je ta igra gde on (Vučić) misli da je pametniji od celog sveta, a ne može da bude – nismo ni jači, ni veći, ni pametniiji. Mora da se izabere neka strana. Da li će biti strana nekakvog klerofašističog agresora što je, po meni, Rusija ili strana nesavršene zajednice ipak poludemokratskih zemalja sa gomilom sopstvenih problema, kao što je EU, to je stvar politike… Ja dilemu nemam“, zaključio je Stevan Filipović.