Gabriel Borić: „Rođo je pobijedio“

U drugom krugu izbora za predsednika Čilea, sa 55,8 odsto glasova pobedio je levičarski kandidat Gabriel Borić. Poraz je odmah priznao desničar Hose Kast, simpatizer Pinočea, koji je u prvom krugu 21. novembra, osvojio više glasova i koga nazivaju „čileanskim Trampom“.

Važio je Kast za favorita, između dva kruga je posetio SAD i sretao se sa republikancima koji su ga zdušno podržali. Nije vredelo. Čileanci većinski glasali za Borića, čija je porodica po majčinoj strani katalonskog, a očevoj hrvatskog porekla, sa ostrva Ugljan pored Zadra.

Prvi je vest na Ugljan poslao njegov rođak Domagoj Kombura, uz poruku – „Rođo je pobijedio“. Slavio je Ugljan pobedu „svog“ Gabriela, a spremaju i zvaničnu feštu. „Jako smo svi sretni! Sad je vrijeme da pošalje onaj predsjednički avion po mene što je bio i obećao kad je došao na Ugljan“, govorila je njegova rođaka Zdenka Borić, za hrvatske medije.

Slavilo se i u glavnom gradu Santijagu. „Ovo je istorijski dan. Pobedili smo ne samo fašizam i desničare već i strah“, euforično je govorio Boris Soto, učitelj iz Santijaga, žureći da čuje pobednički govor svog budućeg predsednika. Borić će funkciju preuzeti u martu i u istoriju ulazi i kao najmlađi predsednik.

Obećao je da će decentralizovati Čile, uvesti državu blagostanja, poboljšati položaj žena, starosedelačkog stanovništva, manjina svih vrsta. Njegov primarni cilj je da zemlju izvuče iz okova posledica Pinočeove diktature. Pojedini zapadni mediji njegovu pobedu vide i kao dokaz da je Čile Pinočeovo nasleđe konačno oterao u ropotarnicu istorije. „Čile je bio rodno mesto neoliberalizma, a biće i njegov grob“, vikao je Borić sa bine u noći svoje pobede.

Rođen je u Punta Arenasu 1986. godine i veoma je ponosan na svoj rodni Magalanes, koji je arktički, slabo naseljen, ali i bogatiji region Čilea. Studirao je pravo u glavnom gradu, a 2011. na završnoj godini fakulteta, postaje jedan od lidera studentskog protesta 2011-2012. Bio je predsednik Federacije čileanskih studenata, čiji je protest paralisao zemlju i stvorio generaciju mladih političara koji su bili deo Borićevog izbornog štaba.

Umesto da diplomira, posvetio se politici i postao poslanik u čileanskom parlamentu 2013. godine, gde je zastupao svoju rodnu oblast. Zanimljivo da je na poslaničkom mestu zamenio još jednog „ić“ Čileanca, Miodraga Artura Marinovića Solo de Zaldivara. Tokom građanskih nemira u Čileu 2019. godine, Borić je bio jedan od političara koji su pregovarali o sporazumu koji je utro put za referendum o promeni Ustava. Na predsedničkim izborima bio je kandidat široke levičarske koalicije, a politički protivnici ga nazivaju komunistom. On im odgovara da se samo bori za bolji i pravedniji Čile.