Godinama trpeo torturu jer se zvao kao i jedan od vođa škaljarskog klana

Jedino što njih dvojica imaju zajedničko, osim imena, je i da su rođeni iste godine. Sve ostalo je različito. Mesto rođenja, ime oca, matični broj. Ali, sistem očigledno nije u stanju da prepozna tako suptilne razlike. Nakon više od deset godina privođenja i rutinskih provera koje su trajale više sati, odlučio je da promeni ime. Delovalo je da je rešio problem, dok dnevni list Blic krajem prošle godine nije objavio njegovu fotografiju, u tekstu o škaljarskom klanu. Sada, više nego ikada ranije, strahuje za svoju bezbednost.

– Dok razgovaram sa vama, iza mene se parkirao automobil i upalio sva četiri migavca. Ranije takve stvari nisam primećivao. Nikada u životu se nisam osvrtao iza ramena. Nisam imao zašto – ne dugujem nikome ni dinar, nikada ništa nisam ukrao. Sada to radim stalno. Ne mogu decu da odvedem u park, kolege me izbegavaju, niko ne želi da sedne u kola sa mnom. Rečeno mi je da u kriminalnim okršajima greške nisu retke. Osećam se kao glineni golub – kaže za Danas Igor Vukotić, komercijalista iz Zemuna.

Prvi problemi počeli su 2007. godine.

– Zbog prirode posla dosta putujem. Primetio sam da se nešto dešava kada su granične kontrole počele da traju sve duže. Prvo je to bilo pola sata, sat, a ubrzo se i produžilo. Na graničnom prelazu sa Hrvatskom sam 2009. godine bio zadržan devet sati dok nisu ustanovili da nisam Igor Vukotić kojeg traže. Pripadala mi je muka pred svaki put. Nisam znao koliko ću vremena da provodim na granici. Autobusom sam prestao da putujem, jer se dešavalo da ceo autobus zbog mene stoji satima na granici, navodi Vukotić.

On ističe da je od Interpola dobio pisanu potvrdu da nije Igor Vukotić koji se nalazi na poternici. Taj papir je stalno nosio sa sobom, ali nije bio od velike pomoći. U međuvremenu, ime i prezime je proizvodilo još neprijatnih situacija.

– Kada sam 2009. godine sedeo sa prijateljem u kafiću kod Vukovog spomenika, uletela je policija i uhapsila me. Tek su u stanici u 29. novembra shvatili da nisu uhapsili pravu osobu. Najgore, međutim, bilo je krajem 2019. godine kada sam bio u Milanu. Stigao sam kasno uveče i oko 11 se čekirao u hotelu. Oko dva ujutru, probudio sam se i video karabinjere oko kreveta, sa uperenim oružjem. Pitali su me da li imam oružje, na šta sam počeo da se smejem. Kada smo u stanici razrešili nesporazum, pitao sam ih šta bi se desilo da sam kojim slučajem, onako bunovan u polusnu, spustio ruku ispod ćebeta. Policajac s kojim sam razgovarao mi je rekao da je on iskusan i da ne bi paničio, ali da ne bi mogao da garantuje i za neke od svojih kolega, pošto su u opisu dobili informaciju da je Igor Vukotić naoružan i veoma opasan, kaže Vukotić.

Nakon tog incidenta je shvatio da mora nešto da učini.

– Plakalo mi se kada sam shvatio da moram da promenim ime i prezime. Ali sam morao nešto da učinim. Iz revolta sam izabrao neobično ime (ime poznato redakciji, ali nas je Igor Vukotić zamolio da ga ne objavljujemo). Uzgred, procedura nalaže detaljne provere, pa ne bih mogao da promenim ime, da postoji ikakva istraga ili sudska presuda protiv mene. I stvari su se konačno promenile. Nedavno sam putovao u Italiju i prvi put posle 13 godina sam bez ikakvih problema prešao granicu. Bio sam presrećan. A onda je objavljen tekst u Blicu, priča Vukotić.

Dnevni list Blic je krajem prošle godine, objavio seriju tekstova o sukobima škaljarskog i kavačkog kriminalnog klana. Između ostalog, oni su u tekstovima iscrtali i organizacione šeme unutar ovih kriminalnih klanova, detaljno opisujući ko je za šta zadužen. Na naslovnoj strani i u tekstu o škaljarskom klanu, ispod imena Igora Vukotića, kojeg su svrstali u uže vođstvo klana, objavili su fotografiju Igora Vukotića, komercijaliste iz Zemuna.

– Bio sam poslom u Kragujevcu, kada mi je prijatelj javio da mi je objavljena slika. Jezivo sam se osetio. Otišao sam u policiju, i rekli su mi da ćeme kontaktirati i da u međuvremenu ne bi bilo loše da se negde sklonim. Vratio sam se kući tek nekoliko dana kasnije. Odsustvao sam sa posla dvadeset dana, imali su razumevanja. Fotografija “pravog” Igora Vukotića nikada nigde nije objavljena. Jedina dostupna fotografija tog čoveka je moja fotografija. A koliko razumem, svima njima su glave ucenjene i u pitanju su ogromne sume, navodi Vukotić.

Ono što ga je dodatno zaprepastilo je činjenica da je objavljena fotografija iz njegove stare lične karte.

– To je fotografija iz lične karte i to u boji. Samo MUP poseduje fotografije građana u boji. Vi kada očitavate ličnu kartu možete samo crno-belu da dobijete. Niko drugi ne može da dostavi medijima fotografiju u boji osim MUP-a, ističe Vukotić.

On naglašava da je u više navrata pokušao da stupi u kontakt sa uredništvom Blica, kako bi objavili demanti. Nakon više poziva i mejlova, konačno je 31. decembra pristao da ga primi pravnik redakcije.

– Kada se pojavio sa dva telohrantelja zaista sam se osetio kao pripadnik nekog klana. Ja sam ih pitao da li planiraju da objave demanti, rekavši da me nisu zamenili sa nekim prodavcem u Maxiju, već sa traženim kriminalcem. Advokat je rekao da oni mogu da objave mali demanti, ali da prethodno moram da potpišem da ih neću tužiti. Takođe je i spomenuo i naknadu od nekih stotinak hiljada dinara, rekavši da veću sumu od te ne bih mogao da dobijem na sudu. Rekao je da ako odbijem da će objaviti demanti, ali nakon sudske presude, tamo neke 2024. godine. Nakon što su mi napravili pakao od života, ugrozili bezbednosti i osramotili me, još su hteli i da me ucenjuju. Odbio sam njihovu ponudu, kazao je Vukotić.

On je umesto toga podneo tužbu protiv lista Blic, ali i krivičnu prijavu protiv N.N. lica iz MUP-a zbog dostavljanja njegove fotografije. Paralelno, obratio se i Savetu za štampu koji je pre dva dana presudio da je list Blic povredio kodeks novinara.

Kako ističe, zbog ovog problema se obraćao svim institucijama u zemlji, od premijerke, ministara, Zaštitnika građana… Niko mu nije pomogao. Dok čeka sudski epilog, kaže da situaciju u kojoj se našao ne bi nikome poželeo.

– Trudim se da ne postanem paranoičan, navodi Vukotić. Onaj automobil sa četiri migavca je otišao.

Bez odgovora iz Blica

U nameri da proveri navode Igora Vukotića, Danas je u toku dana poslao pitanja redakciji lista Blic i kompaniji Ringijer Aksel Špringer. Pitali smo ih zbog čega su odbili da objave demanti i da li su uslovili objavljivanje ispravke time da Vukotić potpiše izjavu da neće tužiti list. Takođe, pitali smo ih da li su fotografiju Igora Vukotića koju su objavili uz tekst o škaljarskom klanu dobili iz MUP-a. Odgovori do zaključenja ovog izdanja Danasa nisu stigli.

Ubijen sin Zorana Uskokovića Skoleta

Beograd – U Borskoj ulici na Kanarevom brdu ubijen je Zoran S. (22), sin Zorana Uskokovića Skoleta, za kog se svojevremeno u Srbiji govorilo da je navodno naručilac ubistva Željka Ražnatovića Arkana. Kako su prenele „Novosti“, ubica je sačekao da Uskoković parkira svoj „audi“ i da krene ka zgradi. Išao je Uskokoviću u susret, a u trenutku kada su se mimoilazili, okrenuo se i pucao mu u glavu. Na mestu likvidacije pronađene su dve čaure. Ubijeni Zoran Uskoković nema krivični dosije, preneli su mediji. Njegov otac, Zoran Uskoković Skole, ubijen je 2000. godine.