Gordana Adamov (KOMS): Živimo u društvu koje ne toleriše kritiku

Adamov u emisiji “Pola sata Demostata” navodi da su mladi prepoznali da je obrazovni sistem jedan od ključnih problema današnjice.

Kaže da se 60 odsto mladih informiše putem društvenih mreža i da skoro isti procenat ispitanika smatra da ume da prepozna lažnu vest ili dezinformaciju.

Ocenjuje i da mladi kroz formalno obrazovanje nisu dovoljno upućeni u pojam medijske pismenosti, iako neke škole imaju izborni predmet.

Kako se mladi informišu?

KOMS je najviše nezavisno predstavničko telo mladih u Srbiji, savez oko 100 omladinskih organizacija i organizacija koje se bave mladima i zagovaraju njihov bolji položaj.

Adamov navodi da je istraživanje KOMS-a, koje je objavljeno u Alternativnom izveštaju o potrebama mladih, pokazalo da se više od 60 odsto mladih, između 15 i 30 godina, informiše putem društvenih mreža, koje su im primarni ili jedini izvor informisanja.

“Mladi sve rade na telefonima, uče, gledaju filmove, serije, prate portale, medijske kuće na društvenim mrežama, da li je to Instagram ili Tiktok. Preostala trećina se najviše informiše putem internet portala, u malom procentu je u pitanju televizija i još manjem novine. Prate i aktivističke stranice, influensere i preko njih dobijaju informacije”, rekla je Adamov.

Ona navodi da oko 60 odsto mladih smatra da ume da prepozna lažnu vest, kao i da se svakodnevno suočavaju i nailaze na lažne vesti.  

Kaže da stariji mladi znaju šta je pojam medijske i digitalne pismenosti i da ocenjuju da je to pre svega prepoznavanje lažnih vesti i kritičko promišljanje o sadržaju koji im se putem medija plasira.

“Kada radimo radionice moje pitanje bude: ako 20 medija prenese jednu istu vest, da li je to garant da je vest istinita i svi mi kažu da nije garant”, navodi Adamov.

Adamov ocenjuje da mladi kroz formalno obrazovanje nisu dovoljno upućeni u pojam medijske pismenosti, iako neke škole imaju izborni predmet. 

“To je pokušaj da medijska pismenost uđe kroz sistem formalnog obrazovanja, ali je on nedovoljan, jer nastavnici uglavnom taj predmet dobiju da bi ispunili fond časova, nemaju kurikulum po kojem bi morali da rade, nemaju dovoljno znanja i iskustva da se bave pojmom medijske pismenosti”, navela je ona.

Zato je, ističe, bitno da neformalni sistem obrazovanja, civilni sektor, koji ima više resursa, sarađuje sa formalnim sistemom, kako bi se izgradili kapaciteti nastavnog kadra da se bave ovom temom.

Na pitanje da li mladi u Srbiji gaje sposobnost kritičkog promišljanja, Adamov odgovara potvrdno, ali kaže da mladi nemaju slobodu da kritičko mišljenje iznesu.

“Malo ko zaista izražava kritičko mišljenje, na časovima, još manje na društvenim mrežama, plaše se osude svoje okoline, vršnjaka, roditelja, nastavnika, generalno, društva. Jer moj je utisak da danas živimo u društvu koje ne toleriše bilo kakvu vrstu kritike, konstruktivne kritike, niti kritičkog promišljanja, što se vidi i kroz formalno obrazovanje”, navela je Adamov.

Najveći problemi mladih

Mladi kažu da su tri ključna problema sa kojima se u Srbiji suočavaju  – obrazovni sistem, urušavanje vrednosnog sistema i životna sredina.

“Mladi prepoznaju da je obrazovni sistem problematičan, da ne grade kritičko mišljenje kroz obrazovni sistem, da ne postoji interes da se kritičko mišljenje kod mladih ljudi razvija, gradi, da se propituju vrednosti i stavovi koji se usvajaju kroz medije, u razgovoru sa vršnjacima i sa porodicom”, navela je ona.

KOMS zato veruje da bi građansko vaspitanje, koje je više od deset godina izborni predmet, trebalo da postane obavezan predmet i da se mladima pruži mogućnost da usvajaju kritičko mišljenje, uče kako funkcioniše sistem, država, da steknu medijsku, finansijsku, digitalnu pismenost, kako bi se pripremili za život.

“Mislimo da je građansko vaspitanje u sistemu formalnog obrazovanja odlično mesto, iako ne postoji interes da taj predmet postane obavezan, bez obzira što mladi misle da bi trebalo”, kaže ona.

Omladinski mediji

Adamov kaže da izveštaj Mladi u medijskom ogledalu pokazuje da mladi imaju poverenje u omladinske medije kojih je u Srbiji, kaže, malo, ali izveštavaju najadekvatnije, profesionalno, na analitički način, pokreću diskusije i razgovore i o tabu temama i svim problemima koji pogađaju tu grupu građana.

Ona navodi da je problematično to što je omladinskih medija malo, što u najvećoj meri zavise od projektnog finansiranja i politike donatora, te da je zato važno da budu institucionalno prepoznati.

Kada je reč o zaključcima izveštaja Mladi u medijskom ogledalu, kaže da se pokazalo da su tradicionalnim medijima mladi jedino zanimljivi u oblasti crne hronike.

“Ranije je važila statistika, posebno za tradicionalne medije, na jednu pozitivnu vest o mladoj osobi, recimo osvajanje nagrade, dođe 13 vesti iz crne hronike”, objašnjava i dodaje da se pravi glas mladih ne čuje, već su prikazani u negativnom kontekstu.

Kad se govori o institucijama, Adamov ocenjuje da su mladi nedovoljno zastupljeni u procesu donošenja odluka i da zato KOMS podseća donosioce odluka da perspektiva mladih mora da se čuje.

Adamov navodi da su mladi zainteresovani za političku i društvenu situaciju u Srbiji. 

To objašnjava podacima da su mladi dve nedelje uoči prošlogodišnjih izbora na pitanje da li bi izašli na izbore u preko 60 procenata odgovorili pozitivno.

“Kada smo ih pitali zašto ne izlaze najmanji procenat je rekao da ne prate politiku, najveći procenat smatra da njihov glas ne može ništa da promeni, da nemaju političara kojem veruju niti instituciju, oni jesu zainteresovani, ali smatraju da trenutno nisu dovoljno uključeni i prepoznati”, navodi ona.

Upitani na koji način žele da se uključe u društvena dešavanja, odgovaraju kroz potpisivanje peticija i inicijativa ili kroz proteste.

Adamov navodi i da je Alternativni izveštaj pokazao da mladi prate društveno-politička dešavanja, a da ih na prvom mestu zanima pitanje borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, jer o toj temi žele dodatno da se informišu.

Zainteresovani su i za spoljnu politiku, pitanje Kosova, odnosa Srbije sa komšijama, životnu sredinu.

Na pitanje kojoj instituciji mladi najviše veruju, Adamov kaže da nijedna institucija u Srbiji nije dobila ocenu preko 2, a da mladi najviše poverenja imaju u crkvu i vojsku.

Govoreći o situaciji u regionu, Adamov ocenjuje da se mladi i u zemljama u okruženju suočavaju sa sličnim ili istim problemima, kojima u nekim situacijama drugačije pristupaju.

“Sarađujemo sa kolegama iz različitih država, imamo odličnu saradnju, razmenjujemo isksutva, učimo jedini od drugih”, navodi ona.

Upitana čuje li ih država, Adamov navodi da je KOMS predstavničko telo mladih, priznato Zakonom o mladima, te da je zato i uključeno u donošenje odluka, posebno u oblasti omladinske politike.

“Ali moj lični utisak kao mlade osobe jeste da smo nedovoljno uključeni u donošenje odluka. Imamo izazov da podignemo svest institucija da ako nismo uključeni u institucije i nemamo pravo da kažemo svoje mišljenje, uzročno-posledično, mladi su na ulici i pronalaze druge načine da adresiraju ono što ih tišti”, zaključuje Adamov.