Građani se najviše zalažu za obrazovanje

Na osnovu primljenih predloga i mišljenja novi saziv Evropske komisije, koji je preuzeo dužnost 10. februara ove godine, sačiniće konačnu verziju koju će predstaviti Savetu EU za usvajanje do sredine ove godine.

Kao što je Danas već pisao, dokument na javnoj raspravi ima za cilj da ojača ekonomiju zasnovanu na očuvanju životne sredine, vodeći računa o što bržem izlasku iz ekonomske krize, kao i predviđanju nastanka krize i neophodnim merama kako bi se slične u budućnosti predupredile. Dokument koji je bio na javnoj raspravi polazi od činjenice da su neophodna nova polja ekonomskog rasta, jer su „mnoga radna mesta koja su postojala pre krize 2008. zauvek ugašena“. U dokumentu Komisije konstatuje se da nove „zelene tehnologije“ mogu da osiguraju rast ekonomije i porast zaposlenosti. Kako će industrija i dalje ostati bazni sektor Unije, neophodno je ulagati u nove tehnologije, jer će u budućnosti cena energije rasti, a „kompetitivnost proizvoda zavisiće od količine potrebne energije i količine ispuštenog ugljendioksida (CO2) po jedinici proizvoda“. U dokumentu se ukazuje da „nove tehnologije zahtevaju i unapređene obrazovanja“.

Evropska komisija dobila je više od 1.500 predloga i sugestija, od čega jednu trećinu predstavljaju predlozi pojedinaca, građana Unije, kao i izvestan broj građana iz zemalja koje su na putu ka EU. U radnom dokumentu Evropske komisije, u koji je Danas imao uvid, konstatuje se na osnovu prvog pregleda prispelih predloga da su „mnogi predlozi suštinski“, kao i da „Komisija ulaže velike napore da analizira prispele predloge kako bi mogla da ih uključi u finalni predlog koji će biti razmatran na Savetu EU. Tako će pravljenje finalnog dokumenta trajati nešto duže nego što je bilo predviđeno“.

Iako je svih 27 država-članica dalo pozitivno mišljenje o predlogu, mnoge su ukazivale da treba dati što veći značaj porastu zaposlenosti i socijalnoj dimenziji, ukazujući na povezanost privrede i socijale. Više od polovine država-članica EU, u prilozima tokom javne rasprave, ukazuju na probleme u finansijama javnog sektora usled krize. Insistira se i na značajnoj ulozi malih i srednjih preduzeća u ekonomskom rastu i povećanju zaposlenosti. Nekoliko država članica se zalaže za bolje i „čvršće“ nadgledanje sprovođenja odluka Unije. Zanimljivo je da su se u raspravu uključile, pored država članica EU, i vlade Japana i Norveške. Japan u svom prilogu ukazuje na značaj uticaja međunarodne trgovine na privredni rast zalažući se za nastavak saradnje sa EU. Norveška se zalaže da slobodna trgovina između unutrašnjeg tržišta EU i tržišta zemalja izvan EU treba da bude među prioritetima evropske ekonomske strategije. Svoje priloge poslali su i Međunarodni monetarni fond kao i EFTA, ali i Američka trgovinska komora i Japanski poslovni savet, što ukazuje na sve značajnije mesto koje EU zauzima u svetu.

Pored vlada i oko 120 regionalnih i lokalnih uprava iz dve trećine država-članica dostavilo je predloge. Osnovna poruka u „mnogim, ako ne u skoro svim predlozima“ jeste ukazivanje na potrebu da se osigura jednakost između svih nivoa uprave. Pored toga insistira se na dobrom funkcionisanju tržišta rada. Mnoge evropske organizacije takođe su dale svoje mišljenje. Organizacije za standardizaciju (CEN, CENELEC i ETSI) ukazuju na značaj jedinstvene standardizacije kako bi se učvrstilo i još više ojačalo jedinstveno tržište. Evropski savet za istraživanja (ERC) ukazuje na značajan uticaj obrazovanja na istraživanja i insistira na intezivnijem uvođenju „zelenih tehnologija“.

U predlozima poslaničke grupe socijaldemokratskih partija (S&D) u Evropskom parlamentu instistira se na punoj zaposlenosti i radnim uslovima, socijalnoj zaštitati i borbi protiv siromaštva, nejednakosti i nesigurnosti. Ukazuje se na potrebu veće društvene i teritorijalne kohezije. Na polju uprave traži se veća uloga za Evropski i parlamente država članica, paralelno sa smanjenjem značaja Saveta EU. Poslanička grupa evropskih liberalno-demokratskih partija (ALDE) zalaže se da Evropska komisija dobije centralno mesto u upravljanju. Pored toga smatraju da politika „šargarepe i štapa“ treba da bude intenzivnije korišćena. Treba nagrađivati uspešne, a finansijski kažnjavati one koji se ne drže evropskih pravila i propisanog korišćenja evropskih fondova. Treba reći da je paraleno sa mišljenjem poslaničke grupe ALDE i šef grupe, Gi Verhostat, uputio pismo predsedniku Komisije, Hozeu Manuelu Barosu, ukazujući da takozvani Lisabonski ekonomski program, o unapređenju privrede, donet pre deset godina, nije bio uspešan.

Najveći deo među više od 500 predloga građana dolazi iz Španije, ali i iz Poljske, Nemačke, Francuske i Velike Britanije. Sugestije običnih ljudi se u većini slučajeva odnose na unapređenje i uslove obrazovanja. Stanovnici EU smatraju takođe da treba poboljšati socijalnu zaštitu, kao i zaštitu životne okoline. Uključenjem stanovništva u javnu raspravu, stavljanjem građanima na uvid planova za budućnost, Evropska unija se značajno demokratizuje. Građani, tako, ne samo da glasaju za parlament svakih pet godina i mogu da učestvuju u javnim raspravama dajući svoje mišljenje i predloge, već skupivši milion potpisa za neki zakonski predlog, obavezuju Evropski parlament da ga uvrsti u dnevni red zasedanja. Institucije Unije, koje su donedavno narodu bile daleke, postaju bliže. Od 1. decembra prošle godine, od stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma, Evropski parlament dobija na značaju. Evropsku komisiju, poput vlada država-članica EU, bira skupština. Tako, recimo, Parlament nije prihvatio Jelevu za komesarku za međunarodnu saradnju i humanitarnu pomoć već je umesto nje Bugarska predložila Kristinu Georgijevu, koju je Parlament prihvatio.