Gradonačelnica Niša na ekološkom skupu u Tirani govorila o upravljanju otpadom i recikliranju, iako Niš nema nijednu sanitarnu deponiju 1Foto: Sajt grada Niša

Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski učestvovala je ove sedmice na dvodnevnoj regionalnoj konferenciji zemalja Zapadnog Balkana u Tirani, posvećenoj ekologiji, gde je govorila o zagađenju vazduha, upravljanju otpadom i važnosti reciklaže.

Niš, inače, nema nijednu sanitarnu deponiju, reciklažu organizuje kroz jedno reciklažno dvorište i poneki reciklomat, a ima jedan od zagađenijih vazduha u Srbiji godinama unazad.

Kabinet gradonačelnice Sotirovski je saopštio da se na dvodnevnoj regionalnoj konferenciji zemalja Zapadnog Balkana u Tirani “tragalo za rešenjima za pametne, sigurne i zelene gradove”, a da je ona bila panelista o temi „Zagađenje vazduha, upravljanje otpadom i važnost recikliranja“.

“Ona je pojasnila zašto je Niš u Srbiji jedan od prvih biran u projektu ’pametnih gradova’, zašto je ‘zeleno’ ključna reč za ekonomski rast, nova radna mesta i zdravlje ljudi, kao i zašto je ulaganje u zaštitu životne sredine investicija za budućnost”, naveli su iz kabineta.

Gradonačelnica Niša na ekološkom skupu u Tirani govorila o upravljanju otpadom i recikliranju, iako Niš nema nijednu sanitarnu deponiju 2
Foto: Sajt grada Niša

Niš, inače, ima jednu oficijelnu gradsku deponiju, koja nije sanitarna, a jeste prepunjena.

Godinama unazad najavljuje se izgradnja regionalne deponije, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović sredinom prošle godine najavili su da ona neće imati reciklažni centar, već- spalionicu.

“Biće sve urađeno u skladu sa najvišim ekološkim standardima”, rekao je Vučić, dodajući da se “na tome radi sa kineskim i evropskim partnerima”.

Momirović je dodao da će u izgradnju spalionice biti investirano 100 miliona evra, a ka njoj gravitirati 11 lokalnih samouprava i 500.000 ljudi u okolini Niša.

Prema naučnim studijama, pozitivna strana deponija sa spalionicama je što bi spaljivanjem otpada nastajala toplotna energija koja bi dalje mogla da se koristi za grejanje, ali su ozbiljan problem njen negativan uticaj na zdravlje ljudi i životnu okolinu.

U tim studijama se navodi da spalionice “proizvode” otrovne i kancerogene čvrste i gasovite materije koje vrlo negativno utiču na zdravlje ljudi i životinja i destruktivno deluju na okolinu i prirodu.

Uprkos tome što savremene spalionice imaju uređaje koji efikasno regulišu emisije štetnih gasova i teških metala, u Evropskoj uniji one se preporučuju samo kada otpad ne može da se reciklira, obnovi ili deponuje na drugi način.

Prema važećim direktivama EU, spaljivanje se preporučuje samo kod smeća koje ne može da se reciklira i obnovi, a nalazi se na začelju preporuka o upravljanju otpadom.

Niš, za sada, ima samo jedno reciklažno dvorište, na prostoru nekadašnje divlje deponije kod Prirodno-matematičkog fakulteta, gde građani mogu da donesu kabasti i otpad koji može da se reciklira, koji radnici JKP Mediana sortiraju i predaju reciklerima.

Na teritoriji grada je samo nekoliko reciklera, koji uglavnom recikliraju papir.

Malo je reciklomata, koji recikliraju limenke i plastične flaše.

Niš je, takođe, veoma daleko od rešenja problema zagađenog vazduha, po kojem ume da bude “prvi u Srbiji”.

Niški Institutut za javno zdravlje je u svom najnovijem Planu kvaliteta vazduha konstatovao da su najveći zagađivači vazduha u Nišu individualne kotlarnice i ložišta u javnim ustanovama i preduzećima, domaćinstva koja koriste drvo i ugalj različitog porekla i kvaliteta, kao i gradska deponija.

Prema tom Planu, Niš je daleko i od epiteta “zelenog grada”.

Jednom građaninu Niša pripada deset puta manje zelenila od propisanog, navodi Institut za javno zdravlje.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.