Kao što je nekoliko meseci unazad nezvanično najavljivano u međunarodnim i prištinskim političkim krugovima, Haški tribunal juče je po drugi put zbog „nepostojanja verodostojnih dokaza“ prvostepenom odlukom oslobodio bivšeg komandanta OVK i bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja i njegove saradnike Idriza Baljaja i Ljaha Brahimaja od optužbi za ubistva, okrutno i nehumano postupanje, kršenje zakona i običaja ratovanja. Sudsko veće reklo je da oni nisu krivi ni po jednoj tački optužnice. Očekuje se da će na ovu presudu Tužilaštvo uložiti žalbu.


U EU juče niko nije želeo da komentariše Haradijevo oslobađanje niti da odgovori kako će to uticati na dalji dijalog Beograda i Prištine, pod okriljem Brisela. Priština je zbog Haradinajevog puštanja na slobodu juče bila u euforiji, dok je u Beogradu odluka Haškog tribunala dočekana s osudom.

U Beogradu su održani protesti pokreta „Stop GMO“ i Dveri ispred Evropske banke za obnovu i razvoj na Novom Beogradu i sinoć na Trgu Republike pokreta Naši i Srpskog sabora „Zavetnici, koji se protive primeni sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima između KiM i centralne Srbije. Za danas je najavljen protest SRS u podne ispred zgrade Predsedništva Srbije. Prema rečima Gordane Đikanović, Udruženje porodica ubijenih i nestalih na KiM danas će saopštiti datum i vreme svog protestnog skupa.

Izricanje oslobađajuće presude Haradnija u Prištini je juče ujutru proslavljeno vatrometom na Trgu Majke Tereze, gde je preko velikog ekrana nekoliko stotina građana pratilo rad suda u Hagu. „Oslobađanje Ramuša Haradinaja, Idriza Baljaja i Ljaha Brahimaja pred Tribunalom u Hagu je najjači dokaz da je OVK vodila pravičnu borbu za slobodu i da nije vršila zločine“, poručili su juče u odvojenim izjavama predsednica i premijer Kosova – Atifete Jahjaga i Hašim Tači.

Haradinaj je na prištinski aerodrom sleteo u 17.15, gde je dočekan uz vatromet, počasnu gardu i crveni tepih. Dočekali su ga Hašim Tači, kosovski ministar bezbednosnih snaga Agim Čeku i drugi članovi kosovske vlade, funkcioneri Alijanse za budućnost Kosova i porodica. Sletanje aviona propraćeno je aplauzom, a Tačijev dolazak zvižducima više hiljada građana koji su na video bimu ispred aerodroma pratili Haradinajev povratak, koji je direktno prenosila i RTK, prenose agencije. Haradinaj je u prvom obraćanju poručio da će preuzeti „poziciju političkog lidera zemlje“ i da će pod njegovim vođstvom Kosovo dobiti stolicu u UN.

– Razumem izazove koji očekuju zemlju i znam poslove koji nas očekuju. Posto sam sada slobodan da radim garantujem vam da ću raditi zajedno sa vama na povećanju kvaliteta vladavine u zemlji – poručio je Haradinaj sinoć na dočeku u Prištini, koji je organizovan pod Tačijevim pokroviteljstvom.

U Beogradu, osim osude jučerašnje odluke Haškog tribunala, glavno pitanje je i da li će vlast nastaviti dijalog s Prištinom, pogotovo ako Haradinaj zaista dođe na čelo kosovske vlade. U Predsedništvu Srbije Danasu je nezvanično rečeno da predsednik Republike još razmišlja šta dalje i da će državni vrh doneti zajedničku odluku o narednim koracima, uključujući i dijalog s Prištinom.

– Kao što je već rekao premijer Ivica Dačić, dijalog s Prištinom se nastavlja, jer je njegov glavni cilj poboljšanje položaja Srba na KiM. Oslobađajuća presuda Haradinaju sramotna je za Hag jer skrnavi srpske žrtve. Ako on bude premijer, to će biti izbor kosovskih Albanaca, na koji ne možemo da utičemo. Razgovaraćemo sa svima koje Albanci budu izabrali. To nije legalizovanje zločina koje je nad Srbima počinila OVK, njihove zločine legalizuje samo Haški tribunal – kaže za Danas Milivoje Mihajlović, direktor Kancelarije za odnose sa medijima Vlade Srbije.

Iz Kabineta predsednika Srbije Tomislava Nikolića saopšteno je da odluka Tribunala u Hagu „nije bazirana na pravu i pravdi“ i da otežava napore na uspostavljanju mira u regionu“. U saopštenju se konstatuje da je Tribunal „po svemu sudeći osnovan mimo međunarodnog prava, formiran da bi se sudilo srpskom narodu“ i da se time „žele postići zacrtani ciljevi, koji su srpskoj javnosti već dobro poznati“. Nikolić je juče u Kraljevu rekao da posle oslobađanja Haradinaja, iz Haškog tribunala treba da „izađu svi Srbi“.

Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom, takođe smatra da će oslobađajuća presuda za Ramuša Haradinaja samo dalje urušiti kredibilitet ovog suda i značajno otežati proces pomirenja na postoru bivše Jugoslavije.

„Oslobađanje Ramuša Haradinaja ohrabruje ekstremiste i dovodi u pitanje osnovne ciljeve međunarodnih misija na KiM. Ovakva presuda otvara dilemu da li međunarodna zajednica želi da se istraže zločini, kazne krivci i otpočne proces pomirenja ili želi da region zadrži u stanju stalne krize“, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Nikola Selaković, ministar pravde, izjavio je da je jučerašnjom odlukom Tribunal u Hagu drugi put za 10 dana „pljunuo u lice srpskim žrtvama“ i pokazao da nema međunarodne pravde i prava. On smatra da će ova odluka Haga uticati na pregovore s Prištinom – položaj pregovaračkog tima Srbije u tom procesu, a posebno na odnose među ljudima na KiM.

Vojislav Koštunica, predsednik DSS, ističe da se Tribunal u Hagu pretvorio u „ruglo i sramotu“ i da Srbija mora da odlučno odbaci uspostavljanje granice sa Kosovom, zato što je to „pravi i najbolji odgovor silnicima, način na koji se poštuje međunarodno pravo i nacionalni interesi“.

Borislav Stefanović, funkcioner DS i bivši šef Vladinog tima za dijalog s Prištinom, ocenio je da je oslobađajuća presuda za Ramuša Haradinaja „sumrak Haškog tribunala“ i odluka koja može da dovede do radikalizacije ituacije na Kosovu.

Za SNS odluka Tribunala je „najstrašnije ponižavanje srpskih žrtava“ zbog čega traži da Srbija obustavi sve razgovore s Hagom.

Fond za humanitarno pravo Nataše Kandić saopštio je da je bivši komandant OVK Ramuš Haradinaj oslobođen zbog loših dokaza tužilaštva i slabe zaštite svedoka.

Princ Aleksandar Karađorđević izjavio je juče da „ovakve presude hrane separatizam, podrivaju mir u regionu i škode naporima za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine“ zbog čega „ima obavezu da uradi reviziju svih presuda u slučaju Srba.á

Boško Obradovć, jedan od lidera Dveri, izjavio je za Danas da će se ovaj Pokret priključiti svima koji budu protestovali zbog oslobađanja Haradinaja, ali da ne želi da „zbog oslobađajućih presuda u Hagu i sličnih „dimnih zavesa“ skrene fokus s glavne teme – uspostavljanja granice između centralne Srbije i KiM“. Dveri su najavile da sastavljaju spisak „svih haških lobista – političara, NVO organizacija i medijskih kuća“, koji će narednih dana javno saopštiti.

Od 4. decembra barikade na Jarinju

– Odbornici četiri srpske opštine sa severa Kosova juče su na zajedničkoj sednici zatražili da se pre primene o postignutim briselskim sporazumima Beograda i Prištine izjasni Ustavni sud Srbije. Na sednici održanoj u Kosovskoj Mitrovici 94 odbornika iz opština Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Zvečan i Leposavić odlučili su da ne prihvataju uspostavljanje granice između KiM i centralne Srbije na prelazima Jarinje i Brnjak. „Odlučeno je da protesti počnu posle 4. decembra, do kada predsednik i premijer Srbije treba da predsednicima opština dostave tehnički protokol o postignutim dogovorima. Podići ćemo barikade na Jarinju, koje neki ovde sada zovu i ‘nova Bajčetina’. Odlučeno je i da se obnovi rad zajedničkog Kriznog štaba četiri opštine, koji će odlučivati o daljim koracima“, kaže za Danas Marko Jakšić, odbornik DSS u SO severna Kosovska Mitrovica. Predstavnici lokalnih vlasti na severu zatražili su juče da se prekinu radovi na infrastrukturi na prelazima ka centralnoj Srbiji.

Artman: Propast međunarodne pravde

Florans Artman, bivši portparol tužilaštva Haškog tribunala, izjavila je da ovaj sud doživeo poraz, jer je odustao od istine i pretvorio se u „provincijalni sud“, a da je presuda Haradinaju „totalna propast sistema međunarodne pravde“. Beta

Džuda: Pravda da bude zadovoljena

London – Tim Džuda, publicista i poznavalac prilika na Balkanu, kaže za Danas da „niko ko je nevin ne treba da bude u zatvoru, ali pravda mora da bude viđena da bi bila zadovoljena”. Kako dodaje, treba ostaviti „ove konkretne pojedince, jer oni nisu poenta”. „Poenta je ta da velikom broju ljudi, koji su pogođeni odlukama Tribunala, izgleda da pravda nije zadovoljena i da je zbog toga kredibilitet procesa teško oštećen”, ukazuje Džuda. Prema njegovim rečima, u kratkom roku je to već uticalo na odnose Srbije sa Hrvatskom, „a videćemo kako će to odigrati ulogu u ostatku regiona”. On dodaje da za ostatak sveta, reči onih „koji su uvek govorili i bojali se da su međunarodni sudovi politički sudovi” potvrđene su i da će kredibilitet Međunarodnog krivičnog suda biti takođe pogođen. J. D.

Kacin: Tribunal nije ispunio svrhu

Brisel – Smatram da politički imperativ svih lidera na Zapadnom Balkanu mora da ostane pomirenje i normalizacija odnosa. To je osnovni preduslov EU integracija. Pošto je u pitanju sudska odluka, oslobađajuće presude u slučaju hrvatskih generala i Haradinaja možemo samo da primimo na znanje, i pored očiglednog razočarenja zbog činjenice da brojni zločini počinjeni nakon operacije Oluja i na Kosovu tokom konflikta 1998. i 1999. nisu kažnjeni. Sudska veća su procenila da nije bilo dovoljno dokaza za osuđujuće presude – ističe za Danas izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin.

On smatra da Tribunal nije uspeo u potpunosti da ispuni svoju osnovnu svrhu, odnosno da donese pravdu žrtvama svih ratnih zločina, „ali to ne znači da ne treba da iskoristimo ostale mehanizme koji nam stoje na raspolaganju“. „Naprotiv, upravo ovim oslobađajućim presudama pitanje nestalih – kojih ima preko 10.000 na prostoru bivše Jugoslavije – sada još više dobija na značaju“, ukazuje Kacin.

Budućnost Zapadnog Balkana, objašnjava naš sagovornik, leži u EU i ona mora počivati na istinskom pomirenju. „Pitanje nestalih se zato mora rešiti i odgovornost za to leži jednako na svim vladama i međunarodnoj zajednici. Nadam se da će prvi konkretni koraci biti napravljeni u visokom političkom dijalogu koji vode premijeri Dačić i Tači“, navodi Kacin. L. V.

Od 4. decembra barikade na Jarinju

– Odbornici četiri srpske opštine sa severa Kosova juče su na zajedničkoj sednici zatražili da se pre primene o postignutim briselskim sporazumima Beograda i Prištine izjasni Ustavni sud Srbije. Na sednici održanoj u Kosovskoj Mitrovici 94 odbornika iz opština Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Zvečan i Leposavić odlučili su da ne prihvataju uspostavljanje granice između Kosova i centralne Srbije na prelazima Jarinje i Brnjak. „Odlučeno je da posle 4. decembra, za kada su predsednik i premijer Srbije javili da će predsednicima opština dostaviti tehnički protokol o postignutim dogovorima, počeće protesti – barikade na Jarinju, koje neki ovde sada zovu i ‘nova Bajčetina’. Odlučeno je i da se obnovi rad zajedničkog Kriznog štaba četiri opštine, koji će odlučivati o daljim koracima“, kaže za Danas Marko Jakšić, odbornik DSS u SO severna Kosovska Mitrovica.