Foto: Z.S.M.Od početka godine, kovid oboleli ili pacijenti sa sumnjom da su dobili koronu čine čak trećinu svakodnevnih terena u kragujevačkom Zavodu za urgentnu medicinu. Takođe, pandemija uzima svoj danak i među zaposlenima u toj zdravstvenoj ustanovi.
U Dispečerskom centru Zavoda za urgentnu medicinu svi telefoni zvone istovremeno. Doktorka i sestra pokušavaju da odgovore na sve pozive. Sa terena se, radio vezom, javljaju kolege. Niko ne staje. Od jutros do 12 sati već su imali 16 poziva od onih koji su kovid pacijenti sa pogoršanjem stanja ili osoba koje sumnjaju na kovid.
– Javljaju se osobe iz udaljenih sela, veliki broj građana sa povišenim temperaturama, nepokretni pacijenti – u dahu nam saopštavaju na prijemu poziva u kragujevačkoj Hitnoj pomoći dok pokušavaju da se jave na svaki telefon.
Sem nezabeleženog talasa kovid pacijenata, kragujevačka Hitna je prošle nedelje imala i enorman broj intervencija i pregleda zbog padova na ledu.
Za samo nekoliko minuta koliko smo se zadržali u Prijemno-trijažnom i dispečerskom odseku, građani prijavljuju još dva pada u samom centru grada „Kod krsta” i Ulici Janka Veselinovića. Sa terena javljaju im kolege da se povredio i jedan njihov tehničar prilikom nošenja pacijenta.
– Takođe, od jutros smo imali veliki broj neuroloških pacijenata – kaže kratko doktorka u Dispečerskom centru i nastavlja da odgovara na pozive, pokušavajući da objasni pozivaocu „da korona može da se manifestuje i povraćanjem” i „da mora da izmeri temperaturu uprkos samo bolu u stomaku”.
Da je broj poziva kovid pacijenata od početka godine naglo porastao, potvrđuje nam i doktorka Gordana Đokić, direktorka kragujevačkog Zavoda za urgentnu medicinu. Statistički, oni su više od trćine ukupnog broja poziva ili pregleda.
– Trenutno, u dnevnoj smeni imamo agažovanih pet ekipa i jednog lekara Ambulanti Zavoda zbog pacijenata koji direktno dolaze kod nas. U toku noći rade četiri terenske ekipe i po jedan lekar u ambulanti i na pedijatriji. Pored toga, u obe smene je angažovan lekar na prijemu poziva u Dispečerskom centru – kaže ona.
Sve im je teže da postignu odlaske na sve terene i obave preglede u samom ZUM-u.
– Na žalost i u samom kolektivu za vrlo kratko vreme došlo do povećanog broja obolelih, naročito među lekarima i tehničarima koji u direktnom kontaktu sa pacijentima – ističe doktorka Đokić.
Od 50 lekara angažovanih u kragujevačkoj Hitnoj pomoći trenutno je osam na bolovanju od zbog kovida. Takođe, obolelo je i sedam tehničara i dva vozača. Ima i članova ovog kolektiva, uključujući i administraciju, koji su u izolaciji zbog bolesti članova porodica.
– Zbog povećanog obima posla u piku petog talasa pandemije kadrovski to rešavamo tako što onima koji su i dalje „u radu” dajemo smene onih kolega koji su na bolovanju. To dovodi do dodatne iscrpljenosti zaposlenih i povećava mogućnosti pada imuniteta i obolevanja kod naših ljudi – naglašava naša sagovornica.
Po njoj, u Zavodu za urgentnu medicinu se trude da zadrže način organizacije rada.
– Ako dođe do još većeg razboljevanja Zavod će morati da pribegne merama poput smanjenju broj ekipa i pojačanoj trijaži poziva za intervencije, kada se reaguje u stvarno životno ugrožavajućim stanjima kod pacijenata – opominje doktorka Đokić.
I njihova tehnička služba ima sve veći broj poziva od strane pacijenata koje voze na dijalizu, nepokretnih, koje voze na kontrole, kao i česte pozive iz Respiratornog centra za prebacivanje kovid pozitivnih.
Ekipe u Hitnoj pomoći se rukavicama, maskama, skafanderima i deznficijensima štite od početka pandemije.
– Pacijenti pri pozivu ili dolasku nekada kažu da su kovid pozitivni, a nekada i prećute tu informaciju, tako da se naše ekipe za svaki izlazak na teren ili prilikom susreta susretu sa pacijentima oblače u zaštitnu opremu – navodi ona.
I zima im ne ide na ruku.
– Dešavaju se dani, najčešće praznikom i vikendom, kada imamo veliki broj poziva sa seoskog područja. Zbog snega i leda, kao dodatno otežavajućih okolnost, produžava se vreme neophodno za intervenciju i da se stigne od baze do pacijenta. Ekipe moraju da se opreme i obuku, a stanje u saobraćaju i vremenski uslovi dodatno produžavaju vreme od prijema poziva do dolaska – dodaje ona.
Snalažljivošću i izuzetnim naporima ekipa na terenu, prijemu poziva i u ambulanti uspevaju još uvek da odgovore građanima, pregledaju i stignu do najvećeg broja pacijenata. A, tu su i povrede i traume, hronični bolesnici poput onih koji boluju od astme, malignih bolesti i dijabetesa.
– Njihov broj se nije smanjio, a stalno se povećava onih sa kovidom, sa sumnjom na koronu ili onih kojima se stanje pogoršalo – zaključuje Gordana Đokić.
Ona apeluje da svi budu toliko odgovorni i prilikom poziva Hitnoj pomoći uvek prijave da li su pozitivni na kovid ili članovi porodice. Neki zdravstveni problemi mogu da se reše u ambulanti ili samostalno, uz savet i terapiju, kako bi uvek bio dovoljan broj ekipa Hitne pomoći za situacije kada je nečiji život zasita ugrožen.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
