Hoće li državna matura biti odložena: Ministar prosvete održao sastanak sa dekanima beogradskih fakulteta

Šta je tačno dogovoreno Danas nije uspeo da sazna u Ministarstvu prosvete, a prema našim nezvaničnim saznanjima, uslovi upisa na visokoškolske ustanove nisu danas definisani, niti je utvrđen rok do kog bi beogradski fakulteti to trebalo da urade.

Naši izvori sa Beogradskog univerziteta kažu da je današnji sastanak bio radni i da je prvi put došlo do približavanja međusobnih stavova, kao i da je Ministarstvo prosvete prihvatilo većinu sugestija fakulteta tako da je koncept državne mature poprilično izmenjen u odnosu na ono što je ranije definisano istoimenim projektom.

„Da je ovako rađeno od početka većinu posla bismo do sada završili“, komentar je jednog dekana sa kojim se slažu i ostali sagovornici Danasa, koji takođe tvrde da je Ministarstvo napravilo veliki broj ustupaka.

Naši izvori kažu da je ministar prosvete pokazao dobru volju da se izađe u susret zahtevima fakulteta koji bi želeli da pored državne mature organizuju i dodatni prijemni ispit, ali da Ministarstvo smatra da taj ispit ne može da se zove „prijemni“, već ispit za proveru sklonosti i sposobnosti.

Šta to znači jasno je na primeru Arhitektonskog i Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, ali ne i onih visokoškolskih ustanova koje žele da dodatno provere znanje budućih brucoša iz predmeta koji će se već polagati na državnoj maturi.

– Predstavnici Ministarstva su rekli da tim dodatnim ispitom ne bi trebalo da se proverava gradivo koje će biti na državnoj maturi. Teoretski to može da bude test opšte informisanosti. Ali ko je taj koji će reći, na primer, Elektrotehničkom ili Fakultetu organizacionih nauka kako da koncipira prijemni ispit iz matematike, a da pritom ne obuhvati gradivo iz tog predmeta na državnoj maturi? To prosto neće biti moguće – kaže jedan od sagovornika Danasa, dok njegov kolega ovu zamisao komentariše rečima „nije šija nego vrat“.

Utisak dekana sa kojima smo razgovarali je da većina fakulteta neće organizovati posebne prijemne ispite pored državne mature, jer je mnogima u interesu da upišu što veći broj studenata.

S druge strane, fakulteti na kojima se tradicionalno prijavljuje veliki broj kandidata, sigurno će imati i dodatnu proveru znanja.

Kada će uslovi upisa na studije konačno biti poznati đacima koji su sada treći razred srednje škole, a koji su prva generacija koja bi 2024. trebalo da polaže maturu, na današnjem sastanku nije utvrđeno.

– Samo je konstatovano da je probijen zakonski rok do kog su fakulteti morali da utvrde uslove upisa, što je bio 31. avgust prošle godine – kaže sagovornik Danasa.

Predstavnici akademske zajednice su zadovoljni i što je Ministarstvo odustalo od prvobitne ideje o rangiranju kandidata.

– Predlog koji smo danas čuli je da će postojati baza podataka u kojoj će biti rezultati koje su kandidati ostvarili na državnoj maturi, a fakulteti će iz te baze „povlačiti“ podatke za one koji su kod njih konkurisali, odnosno koji su se opredelili za taj fakulte. Uz to će fakulteti vrednovati ocene iz srednje škole, a oni koji budu organizovali i dodatni ispit, računaće i te rezultate. Svaki fakultet će praviti svoju rang-listu što je mnogo jednostavnije, transparentnije i smanjuje mogućnost da dođe do grešaka – navodi sagovornik Danasa.

Ideja je, kako kaže, da se zadrži najveći broj starih praksi što se tiče procedure upisa i da se olakša đacima tako što bi državnu maturu polagali u svojim srednjim školama.

– Na najvećem broju fakulteta to će biti dovoljno za upis i to je kompromis između onoga što Ministarstvo hoće, a što je najvećem broju visokoškolskih ustanova prihvatljivo – ističe naš sagovornik.

Prema rečima izvora Danasa, celu priču relaksira stav ministra da se ništa neće „lomiti preko kolena“.

Ružić je, kako tvrde, rekao da politički ne bi bilo zgodno da se „talasa“ sa maturom u izbornoj godini, budući da su izbori najavljeni upravo za 2024. godinu, ali da je opšti interes da se matura održi, pa će se u tom pravcu i raditi.

Međutim, ako ceo proces ne bude dovoljno pripremljen i ako rezultati probne mature ne budu zadovoljavajući, postoji mogućnost da se državna matura pomeri.

Prva proba opšte, stručne i umetničke mature odraže se od 31. maja do 2. juna ove godine i u njoj će učestvivati učenici trećeg razreda svih četvorogodišnjih srednjih škola.

– Ministar je rekao da je matura državni interes i da će se raditi na njenoj pripremi, ali ako se pokaže da cela priča nije „zrela“, ništa se neće uvoditi na silu – ističe naš sagovornik, koji je uveren da će državna matura ipak biti prolongirana jer neće biti vremena da se sve pripremi kako valja.

Drugo pitanje je i da li će biti dovoljno novca, budući da ovaj poduhvat mnogo košta.

Redakcija Danasa uputila je Ministarstvu prosvete niz pitanja o ovoj temi, ali odgovore do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.

Bodovanje

Prema onome što se čulo na današnjem sastanku, uspeh iz srednje škole i ubuduće bi nosio najviše 40 poena, dok bi preostalih 60 kandidat ostvario na maturi, odnosno maturskom i dodatnom ispitu za fakultete koji to budu predvideli. Predlog za koji se prosvetna vlast zalaže je da se matura vrednuje sa 30 poena (u tom slučaju bi maternji jezik, matematika i treći predmet nosili po 10 bodova), a 30 poena bi se dobijalo na dodatnoj proveri znanja. Međutim, pojedini fakulteti smatraju da je 30 poena za taj dodatni ispit malo i da bi on trebalo da „vuče“ više bodova.