Homer na 100 stranica 1

Homer, pesnik pesnika, bio je uvek zvezda vodilja u kulturi Zapada.

Njegovi epovi Ilijada i Odiseja, remek-dela svetske književnosti, i dva i po milenijuma nakon svog nastanka izazivaju divljenje svojom monumentalnom lepotom.

Čuđenje i divljenje stoje na početku svakog istraživanja, te nije čudo što su od antike do danas pesnik i njegovi stihovi trajni izvor inspiracije, kako u nauci, tako i u pesništvu.

Homer je u najboljem smislu reči diverzan.

On je u toku duge istorije književnosti smatran Grkom, Sirijcem, slepim bardom, evnuhom ili čak i grupom / kolektivom pesnika.

Sve to nije imalo nikakav uticaj na narativnu moć njegovih epova.

Da li je Homer uopšte kao pesnik postojao?

Da li su slavni epovi Ilijada i Odiseja samo transkript onoga što se oralnom predanju slušalo ili su ti epovi pak autorova poezija?

Melani Meler, profesorka klasične filologije u Berlinu, u svojoj knjizi Homer. Sto stranica (Reclam, 2022) na istraživačkom je tragu.

Ona osvetljava pesnikovo okruženje, uvodi čitaoca u njegovo delo, gde on susreće Ahila, lepu Jelenu i Odiseja.

Autorka je za petama rapsoda, gleda preko ramena izučavalaca najslavnijeg pesnika antike.

Delo je objavljeno u ediciji tumačenja na samo 100 stranica – napisano kako za odrasle, tako i za đake.

Ono na inspirativan način prikazuje celokupnog Homera u njegovoj literarnoj snazi i filozofskoj širini sa svojim nemilostivim pogledom na život i istoriju.

Maestralnost kompozicije, elegantntnost jezika, uverljivost njegovih karaktera i izražajna snaga versifikacije čine Homerovo delo jedinstvenim.

Kao votum za literarnu transcenenciju sveta ovi epovi su dela koji su i deo stvarnosti razvijene kod prvog pesnika istorijskog vremena.

Ovo je opsegom mala, značajem pak velika knjiga.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari