Foto: N1/ BetaAgencija za borbu protiv korupcije odbila je da odlučuje po prijavi izvršnog direktora Biroa za društvena istraživanja Zorana Gavrilovića u kojoj se navodi da je 129 aktuelnih narodnih poslanika sa liste „Aleksandar Vučić-Srbija ne sme da stane“ u zavisnom položaju prema predsedniku Republike, što je protivno Zakonu o sprečavanju korupcije.
Gavrilović ocenjuje da se Agencija još jednom „pravila da ne razume pitanje“, pošto on nije tražio pokretanje postupka protiv Vučića, već protiv poslanika sa liste čiji je on bio nosilac- iako nije učestvovao na izborima, čime im je obezbedio značajno veći broj mandata, pošto ima četiri puta viši rejting od njihove, Srpske napredne stranke.
Prema njegovim rečima, Agencija je na taj način izbegla da predloži ponavljanje parlamentarnih izbora bez mogućnosti da predsednik Srbie da svoje ime SNS listi, što bi bio način da se onemogući njegov sadašnji uticaj na poslanike sa te liste da ne glasaju za njegovo razrešenje ukoliko bude kršio Ustav Srbije, na šta inače već godinama upozorava deo pravnih stručnjaka, opozicije i javnosti.
U članu 40. Zakona o sprečavanju korupcije, na čije nepoštovanje Gavrilović ukazuje Agenciji, navodi se da „javni funkcioner ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice“.
BIRODI: Vučić ima bar četiri puta veći rejting od SNS i tako obezbeđuje poslanike te stranke
Gavrilović je u inicijativi podnetoj Agenciji krajem januara ove godine podsetio da je predsednik Srbije listi koalicije koju predvodi SNS na parlamentarnim izborima 17. decembra prošle godine „dao svoje ime i prezime i učestvovao u njenoj izbornoj kampanji“.
„Prema istraživanju javnog mnjenja, koje je BIRODI u decembru 2022. godine sproveo na uzorku od 1218 ispitanika, samo 20 odsto ispitanika je navelo da bi glasalo za listu Srpske napredne stranke ako Aleksandar Vučić ne bi podržao tu listu na izborima. Ovaj nalaz ukazuje da bi rezultat SNS na izborima bio značajno manji bez rentiranja imena od strane predsednika Republike, koji na ovaj način stavlja u zavisan položaj narodne poslanike, a posebno njihovu spremnost da postupaju po članu 118. Ustava Republike Srbije (koji navodi da se predsednik Republike razrešava zbog povrede Ustava glasovima najmanje dve trećine poslanika Skupštine Srbije, prim. aut.)“, naveo je Gavrilović u inicijativi.
Agencija: Predsednik Srbije nije prekršio zakon
U odgovoru Agencije, koji je potpisao direktor Dejan Damnjanović, navodi se da predsednik Republike kao javni funkcioner „nema ni ustavnih ni zakonskih ograničenja da bude član političke stranke i da učestvuje u njenim aktivnostima“.
„Takođe, na osnovu navedenih propisa, nema zakonskih smetnji da Aleksandar Vučić, predsednik Republike, bude predstavnik liste političke stranke, u konkretnom slučaju koalicije ’Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane’, zbog čega je Agencija ocenila da u situaciji kada je, nakon održanih parlamentarnih izbora u Republici Srbiji, 129 mandata narodnih poslanika dodeljeno kandidatima sa ove izborne liste, ne postoji povreda odredbe člana 40. stav 2. Zakona o sprečavanju korupcije“, dodaje se.
Agencija se pritom poziva na niz članova Ustava Srbije, Zakon o predsedniku Republike, Zakon o izboru predsednika Republike i Zakon o izboru narodnih poslanika.
BIRODI: Predmet prijave je zavisan položaj poslanika od Vučića, a ne obrnuto
„Ovo nije prvi put da Agencija čita neki dopis na način na koji nije napisan, nastavljajući sa praksom da ne razume ili neće da razume prijavu i slučaj na koji joj se ukazuje. Predmet moje inicijative je zavisan položaj poslanika od predsednika Srbije, a ne predsednika Srbije od poslanika. Ovakav odgovor Agencije je još jedan dokaz teze, koja postoji i u analizi BIRODI, da je predsednik Republike neposredno zarobio Skupštinu, a preko nje Agenciju za sprečavanje korupcije i REM“, kaže Gavrilović za Danas.
On još kaže da Agencija u odgovoru citira čitav niz članova Ustava i zakona koji nemaju direktne veze sa slučajem, izbegavajući da ukaže i na ključni član član 118. Ustava, koji ukazuje na direktnu vezu predsednika Srbije sa narodnim poslanicima i na njihova prava i obaveze u slučaju da on krši najviši akt države.
„Ovde je reč o jasnoj trgovini između predsednika i poslanika SNS-a, koji su u zavisnom položaju spram njega, jer bez pozamljivanja njegovog imena i njegovog učešća u kampanji SNS bi imala značajno manji broj poslanika, čime se sprečava primena člana 118. Ustava Republike Srbije. Umesto da Agencija konstatuje ovu činjenicu i predloži razrešenje takvog sukoba interesa poslanika na samom početku novog saziva Skupštine, ona se u odgovoru poziva na nerelevantni, a izbegava da navede i oceni relevantni ustavni i zakonski okvir“, kaže on.
Gavrilović još kaže da ovakva odluka Agencije „otvara pitanje da li je njeno ponašanje plod neznanja ili plod nauma direktora Agencije da sačuva (ne) malu platu od 461.810,47 dinara, koju su mu u skupštinskoj proceduri, u kojoj je prekršen Zakon o sprečavanju korupcije u delu sukoba interesa, dali upravo SNS poslanici na čiji zavisni položaj treba da ukaže“.
On dodaje da je o realnom riziku od zavisnosti poslaničke većine u Skupštini Srbije, koja predstavlja zakonodavnu vlast, od predsednika države, koji pripada izvršnoj vlasti, obavestio i Grupu zemalja za borbu protiv korupcije (GREKO), koja broji 50 država.
BIRODI traži vanrednu evaluaciju GREKO
Zoran Gavrilović je u dopisu GREKO zahtevao njeno međunarodno učešće i vanrednu evaluaciju povodom situacije vezane za mogućnost uticaja predsednika Republike na republičke poslanike, ponajviše u slučaju njegove smene zbog kršenja Ustava.
On u dopisu podseća da izveštaj ODIHR-a o izborima u Srbiji u decembru prošle godine upozorava na značajan nedostatak njihovog integriteta, navodeći između ostalog direktnu uključenost predsednika Srbije u izborni proces, pre svega kroz povezivanje svog imena sa listom SNS.
„Predsednik Republike Srbije je iskoristio svoju javnu funkciju i javne manifestacije za promociju liste SNS, što je u suprotnosti sa članom 50. Zakona o sprečavanju korupcije. Javno mnjenje je oblikovano tako da izbore od 17. decembra 2023. godine sagledava kao predsedničke“, naveo je Gavrilović u dopisu.
On je dodao da je prema istraživanju javnog mnjenja koje je sprovela CRTA čak 24 odsto ispitanika smatralo da su 17. decembra održani predsednički izbori, dok je 60 odsto verovalo da je Vučić jedan od kandidata na izborima.
„Izveštaj posmatračke misije ODIHR-a, međutim, nije analizirao zavisni status budućih poslanika u Skupštini Republike Srbije koji su izabrani na listi ’Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane‘ u odnosu na predsednika Republike“, ukazao je.
On je precizirao da se, pre svega zbog toga što je Vučić bio nosilac njihove izborne liste i ima više od četiri puta veći rejting od SNS-a, od poslanika očekuje lojalnost prema njemu, pa i u slučaju njegovog protivustavnog ponašanja.
Prema izveštaju profesora Tanasija Marinkovića sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na koji se Gavrilović pozvao u dopisu, predsednik Srbije je od 2017. do 2020. godine, samo u oblasti pravosuđa, prekršio Ustav oko 25 puta.
Gavrilović: Agencija se ne bavi svojom, ali zalazi u nadležnost Ustavnog suda
„Agencija je u svom odgovoru ’otvorila temu’ prava da javni funkcioner da ime izbornoj listi neke političke stranke, iako je za to nadležan Ustavni sud a ne ona, a to nije bio ni predmet naše inicijative. Istovremeno, nije našla za shodno da, u nabrajanju niza članova Ustava i zakona, navede i član 111. Ustava, u kojem se navodi da ’predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije’, tojest da treba da bude na jednakoj razdaljini od vlasti i opozicije. To bi mu između ostalog omogućilo da u ovoj političko- izbornoj krizi bude medijator, a ne portparol stranke čiji je formalni član i neformalni lider, sa više od četri puta većim rejtingom od njenog“, kaže Gavrilović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
