Ističe rok za podnošenje primedbi na plan širenja Beograda na vodi: Vlast se trudi da „otimanje“ Beograda sprovede „ispod žita“

Izmene i dopune Prostornog plana kojim će se Beograd na vodi prostirati na dodatnih 327 hektara na opštinama Savski venac, Stari grad, Novi Beograd i Čukarica, i to mahom luksuzne stanogradnje, za novih 15.000 stanovnika, sa minimalno javnih sadržaja i zelenih površina, digle su veliku prašinu u javnosti, mahom stručnoj, koja je ovaj projekat ocenila kao veoma štetan i potencijalno visoko koruptivan.

Međutim, sudeći po dosadašnjem toku procedure upoznavanja građana i zainteresovanih strana sa sadržajem plana i izmenama koje će njegova realizacija doneti Beogradu, vlast je pokazala jasnu nameru da ozakonjivanje ovog dokumenta zbrza i koliko je to moguće, skloni od očiju javnosti.

Čvrsta namera da se ova ideja sprovede u realnost postala je jasna još u aprilu 2024, kada je Vlada Srbije donela odluku o izmenama i dopunama Prostornog plana, a kasnije je Zaključkom Vlade plan utvrđen „projektom od posebnog značaja za Republiku Srbiju i grad Beograd“.

Prema Nacrtu izmena koje je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije oglasila je na svom sajtu, predloženo je proširenje projekta Beograd na vodi sa 177 na čak 344 hektara površine.

Pored savskog amfiteatra, u starom delu grada biće okupiran deo Terazijske terase (do hotela Moskva), kompleks Beogradskog sajma, kao i deo kulturno-istorijske celine Topčider uz Hipodrom i kompleks Stare šećerane.

Dalje, intenzive urbanizacije ovog puta nisu pošteđeni ni novobeogradski blokovi, obzirom da je priobalje Save na mestu brodogradilišta rezervisano za izgradnju stambeno-komercijalnih kompleksa.

Na planskom području dominantna namena je (većinski luksuzno) stanovanje gde je prosečna veličina stana 125m2, sa ukupnim brojem od približno 33.000 stanovnika.

Institut RERI, koji privodi kraju primedbe koje planira da priloži, upozorio je tada da se radi o projektu koji se realizuje na jednoj od ekonomski, infrastrukturno i funkcionalno najvrednijih lokacija kojima prestonica trenutno raspolaže; koji uzurpira značajan broj spomenika kulture i zaštićenih kulturno-istorijske celine; koji zauzima zaštićena prirodna dobra, staništa ugroženih vrsta i ekološki značajnih prostora; koji zavređuje nesporno interesovanje (mahom protivljenje) stručne i šire javnosti koja protekle decenije prati realizaciju ,,Beograda na vodi’’ .

Istovremeno, predstavnici RERI-ja naglašavaju da su bili sprečeni da prisustvuju javnoj prezentaciji plana održanoj 10. juna, kao i veliki deo zainteresovanih organizacija i građana.

Dragomir Ristanović iz RERI-ja pojašnjava da, iako je prisustvo javnoj sednici zagarantovano pravo svakom građaninu, predstavnici vlasti su zakomplikovali proceduru najpre obaveznim prijavljivanjem, što je i nezakonito i diskriminatorno, ali ni ispunjavanje tih uslova nije bilo dovoljno da vam zagarantuje ulazak u salu.

Dodatno, sednica je zakazana u sali koja prima svega 70 ljudi, pa je prezentacija deljena u više sesija.

– Sve to mi ostavlja utisak da se nadležne institucije trude da javni uvid prođe „ispod žita“. Napomenuo bih da ovaj javni uvid traje tačno 30 dana, što je zakonski minimun, javna prezentacija je zakazana tačno 10 dana uoči kraja javnog uvida, što je najkasniji rok, i kao da to nije bilo dovoljno, vidimo i idruge kreativne inprovizacije da se javnost zadrži na vratima, a ona prisutna iscepka na više grupa, čime je kvalitet javne rasprave potpuno degradiran, uveren je Ristanović. Pored toga, on upozorava da će javna rasprava, zakazana za 30 jun, verovatno biti organizovana onlajn, kao još jedan pokušaj ograničavanja broja ljudi koji mogu da prisustvuju raspravi.

On navodi da je ovaj plan „preslikana inicijalna verzija prostornog plana za Beograd na vodi“, sa sličnim urbanističkim paratmetrima, šablonom intenzivne izgradnje visokih objekata, suzbijenih uz minimalne zelene površine i slobodne javne prostore.

– Vidimo arhitekturu koja će prilično ugroziti sva prirodna i kulturna dobra koja se nalaze u neposrednoj blizini ili unutar samog plana. Neki od najugroženijih kulturnih dobara su kompleks Beogradskog sajma, čije se rušenje planira izuzev hale 1 koja zadržava status spomenika kulture, što ne znači da i ona neće biti ugrožena. Urbanizacije nisu pošteđeni ni novobeogradski blokovi, jer se planira komercijalnih zona i mešovitih gradskih centara na području gde je trenutno brodogradilište. Delimično okupirane su dve kulturno istorijske celine, Terazijska terasa i Topčider. Takođe, prostorni plan prolazi kroz nekoliko zaštićenih prirodnih i ekološki značajnih dobara, od područje reke Save, koja je međunarodni ekološki koridor, gde imamo i predeo izuzetnih odlika Ada ciganliju, kao i nekoliko zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta… Kako se dosadašnji razvoj projekta odnosio prema proceni uticaja na životnu sredinu, očekujemo visok stepen zanemarivanja i u svakom smislu smo zabrinuti za stanje životne sredine. Sa ukupno 33.000 stanovnika, to je nešto što će definitivno ostaviti traga i uticaja na opštu funkcionalnost urbanog tkiva Beograda. Nažalost, to se minimalno razmatra, ovaj plan većinski posmatra okupiranu teritoriju kao zatvioreni sistem i enklavu koji neće ništa bitno ugroziti van plana u kom se nalazi, iako to nije istina, zaključuje sagovornik Danasa.

Zeleno-levi front je proteklih dana skupljao potpise građana na tekst primedbi koje je ta stranka pripremila.

– Pre 11 godina došla sam u Beograd i tada smo već dali milijardu evra za Beograd na vodi – da bi se izgradilo 10.000 stanova sa mafijaškim cenama kvadrata. Tu je danas moglo da živi 30.000 porodica koje bi stan kupile ili zakupile po priuštivim uslovima. Umesto toga, dobili smo kvart ograđen za bogate. Tada smo, kao Ne davimo Beograd, počeli borbu protiv ovakvog modela razvoja – i danas je nastavljamo, jer žele još više da ograde grad, ugroze pijaću vodu, smanje zelene površine i unište kulturni identitet Beograda, priseća se Natalija Stojmenović, narodna poslanica ZLF i šefica OG ZLF/PSG u Skupštini Beograda.

Ona napominje da ZLF želi grad u kojem je građanin centar planiranja.

– Građanima ne trebaju luksuzni kvartovi – trebaju im parkovi, drveće, kvalitetni državni vrtići i priuštivi stanovi. Dosta je politike u kojoj se iz budžeta subvencioniše engleska trava u Beogradu na vodi, dok Borča čeka park i kanalizaciju. Na novi plan su građani potpisali više od 1.000 primedbi – ali to nisu samo kritike, to je konkretna vizija Beograda kao grada za sve nas koju će ZLF u ime svih sprovoditi, kaže Stojmenović za Danas.

PSG: Obustaviti štetan i nezakonit projekat

Među organizacijama civilnog drustva, stručnim institucijama i strankama koje se protive ovom projektu je i Pokret slobodnih građana, koji je spremio više od 40 primedbi koje su predstavljali građanima na terenu i skupljali potpise podrške.
– U stalnoj smo komunikaciji sa građanima pogođenim ovim izmenama. Naš je stav da je ovaj proces višestruko nezakonit i štetan, baziran na korupciji i zato tražimo da bude obustavljen. Ove nedelje ćemo imati drugu konferenciju za medije po ovoj temi na kojoj ćemo izneti detalje primedbi i pokazati štetnost ovog koruptivnog poduhvata, kaže za Danas poslanik PSG-a Vladimir Pajić.

Neke od ključnih primedbi

Kako ZLF navodi, ovim projektom ugrožene su brojne lokacije od izuzetnog značaja za kulturni identitet, javni prostor i nasleđe grada. Na Beogradskom sajmu, osim rušenja ostalih hala, planira se izgradnja zgrada do 120 metara visine, na geološki nesigurnom terenu, uz prenamenu prostora sa komercijalnog u stambeni i gradi se podzemna garaža na terenu sa visokim podzemnim vodama.
Na prostoru Terazijske terase, gde je zbog poznatih klizišta zabranjena gradnja velikog gabarita, zidaće se višespratnice i podzemni tunel u zaštićenoj kulturno-istorijskoj celini, a smanjiće se površine pod zelenilom koje štiti od pokretanja klizišta.

Plan okupira i Zimovalište malog vranca (blok 18A), gde se planira igradnja stambeno-poslovnih i komercijalnih objekata, izgradnja saobraćajnice SAO 24 kroz zaštićeno prirodno stanište ptice mali vranac, a teren se nalazi u užoj zoni sanitarne zaštite beogradskog vodoizvorišt, te je moguće zagađenje podzemnih voda koje služe kao izvor pijaće vode za 1,5 miliona građana. Gradnja u ovoj zoni krši više zakonskih akata i planova višeg reda, a ugrožava i populaciju retke ptice zbog seče vrbaka i uznemiravanja staništa.

U delu Stare šećerane i marine Čukarički rukavac planira se izgradnja stanova pored zaštićenog kompleksa, zatim gradnja marine u okviru zaštićenog prirodnog područja – Čukarički rukavac. Time će biti narušen prirodni ambijent i krši se status zaštićenog područja, smanjuje se procenat zelenih površina koje su zakonom zaštićene, a pritom gradnja nije usklađena sa ograničenjem visine objekata i planovima koji nalažu urbanističko-arhitektonski konkurs.