Istraživanje Rojtersovog instituta: Čitanje vesti izbegava 42 odsto globalnih ispitanika, u Srbiji 53 odsto

Glavni autor izveštaja Džim Egan naveo je u video uključenju da rezultati istraživanja pokazuju da se brojevi u 2026. godini najviše razlikuju u odnosu na 2025. godinu u vidu porasta anksioznosti i nesigurnosti publike oko globalnih događaja.

On je istakao da raste uticaj veštačke inteligencije na to kako ljudi dobijaju vesti, pa se kao posledica toga smanjuje i poverenje u istinitost vesti.

Novinarstvo nije irelevantno, vesti su i dalje bitne. Čak, može se reći da su još važnije u današnjim okolnostima, promenama i neizvesnostima kojima svedočimo. Nemojte da vas ovi podaci razočaraju, umesto toga neka vam budu poziv na akciju, rekao je Egan.

Primetan je pozitivan trend da društvene mreže i video platforme postaju korišćenije od tradicionalnih izvora informisanja, veb sajtova i aplikacija, rekao je Egan, dodavši da više od trećine Amerikanaca do 25 godina ni ne razvije naviku čitanja vesti i gledanja televizije, već to smatra kao aktivnosti rezervisane za starije.

Kada je reč o AI četbotovima, Egan je naveo da je u odnosu na prošlu godinu, devet odsto ispitanika u Srbiji reklo da koristi četbotove kao izvor vesti, dok je prošle godine taj broj bio šest odsto.

Prema njegovim rečima, poverenje građana u medije u Srbiji palo je na 22 odsto, što predstavlja pad u odnosu na prošlogodišnjih 27 odsto i znatno je ispod globalnog proseka od 37 odsto.

Profesorka u penziji Fakulteta političkih nauka i autorka analize za Srbiju Snježana Milivojević navela je da su Srbiji odavno društvene mreže pretkle tradicionalne medije.

Ove godine su društvene mreže izvor vesti za oko 64 odsto ispitanika. Onlajn mediji uopšte su izvor oko 83 odsto vesti, dok su tradicionalni mediji izvor vesti za oko 50 odsto. Televizija i onlajn portali su prilično izjednačeni, što je blisko tvrdnji da mladi veb sajtove sada doživljavaju kao tradicionalne medije, istakla je Milivojević.

Govoreći o televiziji, ona je kazala da tradicionalni mediji listirani tako da su najzastupljeniji Radio-televizija Srbije i N1, dok je kod onlajn medija konzumacija mnogo raznovrsnija i uključije i čitanje istraživačkih portala i lokalnih medija.

Prema njenim rečima, izdvojene su tri grupe medija – mediji koji su bliski vlasti i koji imaju najniže poverenje građana, zatim grupa medijakojima se više ne veruje nego veruje – RTS, Politika i Blic, dok najviše poverenja ispitanici imaju u medije koji su kritični prema vlasti.

Mediji imaju kompleksnu publiku, pa mediji sa niskim poverenjem imaju više gledalaca nego što im veruju. Dok, s druge strane, ljudi više veruju kritičnim medijima nego što ih stalno prate, ali kada se nešto desi odlaze tamo kako bi se informisali, dodala je Snježana Milivojević.

Govoreći o javnom medijskom servisu, ona je naglasila da Srbija spada u mali broj zemalja koji ocenjuju značaj svog javnog servisa kao negativan za društvo.