Džimi Akeson (31), lider švedskih demokrata, želi da smanji talas imigracije za devedeset odsto i smatra da je porast muslimanske populacije u Švedskoj najveća pretnja po zemlju od Drugog svetskog rata. Švedska, koju mnogi smatraju zaštitnicom liberalizma i tolerancije, nikada nije imala u parlamentu člana partije koja otvoreno sprovodi kampanju protiv imigracije. Međutim, dobri poznavaoci prilika tvrde da postoji verovatnoća da se taj trend promeni nakon nedeljnih izbora.
Rezultati anketa pokazuju da će švedske demokrate preći izborni prag od četiri odsto koliko je potrebno za ulazak u parlament. Ta mogućnost je potresla zemlju u kojoj čak najoštriji kritičari Akesona sada priznaju da je malo toga do sada urađeno kada je reč o integraciji imigranata. Politički analitičari smatraju da uspon populističke desnice ukazuje na činjenicu da je Švedska pogođena aktuelnim političkim dešavanjima koja su poznata i u ostalim evropskim zemljama. Političari glavne struje ovaj sled događaja shvataju ozbiljno. „Ovakve partije napreduju na račun neizvesnosti i političke krize u zemlji“, rekao je ministar finansija Anders Borg, član vladajuće Umerene partije, „Njima je potrebno da stvore previranja i krizu, te ćemo njihovim biračima postaviti pitanje da li je njihov izbor zaista dostojan poverenja“.
Socijaldemokrate su dominirale u politici veći deo prošlog veka, ali su 2006. na vlast došli umerenjaci desnog centra sa premijerom Fredrikom Rajnfeltom na čelu. Ovoga puta partije se kandiduju kao rivalski blokovi – jedan je iz redova desnog centra i njega predvode umerenjaci, a drugi je iz levog centra sa liderkom socijaldemokrata Monom Sahlin na čelu, koja se kandiduje za premijera, te postoji mogućnost da bude prva žena na toj funkciji u istoriji Švedske. Međutim, analitičari ocenjuju da su socijaldemokrate privukle pažnju velikog dela izbornog tela. Njihov najveći uspeh predstavlja reklama od 30 sekundi u kojoj penzionera belca pretiču muslimanke u burkama koje trče ka redu gde se čeka isplata socijalne pomoći.
Reklama je dobila ogroman publicitet, a zahvaljujući njoj švedske demokrate se smatraju žrtvama cenzure.
„U švedskom društvu nastupila je opšta promena“, rekla je Dženi Mejdstem, politikolog sa Univerziteta u Stokholmu. „Socijaldemokratske ideje slabe u Švedskoj, i sve se više okrećemo individualizmu. Kolektivističke ideje više nisu tako jake“.
Ibrahim Bajlan, državni sekretar opozicionih socijaldemokrata, koji je došao u Švedsku iz Turske kada je imao deset godina, rekao je da su recesija i visoka stopa nezaposlenosti uglavnom odgovorni za uspon populističke desnice. On je naglasio da je sada teže integrisati imigrante nego što je to nekada bio slučaj. „U Švedskoj se još uvek pružaju ogromne prilike, ali je situacija sada potpuno drukčija. Ljudi koji sada dolaze iz drugih zemalja poseduju manje veština nego 1970-ih i 1980-ih“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
