Jačanje stabilnosti i poverenja

Očekuje se da će ga prihvatiti svih deset država izvan evrozone sem Velike Britanije i Češke. Do sastanka Saveta 1. marta, biće usvojena i procedura za pokretanje spora pred Sudom pravde protiv države članice EU koja se ne bude držala ugovora. Budžetska kontrola se, kao što smo već pisali, primenjuje, kao uslov za finansijsku pomoć, u devet država EU – u Irskoj, Portugalu, Grčkoj, Belgiji, na Kipru, Malti i u Poljskoj, kao i u nešto manjoj meri u Italiji i Španiji.

Ugovor o stabilnosti, nakon zvaničnog usvajanja i potpisivanja na Savetu 1. marta, ući će u primenu kad ga 12 od 17 država evrozone ratifikuje. Predsednik Saveta šefova država EU Herman van Rompej pozvao je države evrozone da ugovor ratifikuju što pre kako bi on ušao u primenu najkasnije do 1. jula tekuće godine.

Uz ugovor o stabilnosti, spreman je za usvajanje i Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM) koji treba da uđe u proceduru takođe do 1. jula. On će objedinjavati kako pomoć Evropskog finansijskog stabilizacionog mehanizma (EFSM), koji raspolaže sa 500 milijardi evra, tako i pomoć BCE, MMF i privatnih kreditora.

Na Savetu je takođe usvojeno da sve zemlje koje prihvate ugovor o stabilnosti treba da usvoje i zakon o zaduživanju, takozvano zlatno pravilo, koje bih ih obavezalo na uravnotežen državni budžet. Pored toga odlučeno je da Savet 1. marta raspravlja da li su sredstva kojima raspolažu EFSM i ESM dovoljna ili ih treba uvećati.

Istaknuto je i da ugovor o stabilnosti i ESM predstavljaju „ključni napredak ka tesnoj i neopozivoj budžetskoj i ekonomskoj integraciji evrozone“. Herman van Rompej je posle Saveta, na konferenciji za medije, istakao da ugovor o stabilnosti treba da ojača „stabilnost i poverenje“. Opšte je uverenje da će donete odluke pomoći da se poveća finansijska stabilnost i poverenje u evrozoni. Već prva kretanja kursa evra posle sastanka ukazuju da je taj cilj postignut. Evro je porastao u odnosu na dolar, britansku funtu… Za jedan evro treba izdvojiti 1,3156 dolara prema nedavnih 1,26. Takođe je i vrednost akcija na evropskim berzama porasla za oko jedan odsto, što čini povećanje od četiri odsto tokom januara.

Savet je pozdravio napore i ostvareni napredak u finansijskoj konsolidaciji Irske i Portugala. Ovo telo, takođe, smatra da je Grčka, prema uputstvima iz oktobra 2011, postigla napredak tokom pregovora sa privatnim sektorom, kako bi i on prihvatio značajan deo gubitaka. Pozdravljeno je spajanje Alfa i Evrobanke. Pozdravljene su i usvojene mere u Italiji i Španiji koje treba da smanje državni deficit.

Savet, međutim, smatra da finansijska stabilnost nije dovoljna da bi se izašlo iz krize. Povećanje poreza na prvi pogled puni državni budžet i omogućava otplatu i smanjenje državnog deficita, ali sa druge strane dodatno opterećuje privredu, smanjuje njenu konkurentnost, guši privredu, te se sa smanjenjem poslova smanjuje i priliv u budžet. Zato Savet smatra da uz finansijsku stabilnost treba obezbediti ekonomski rast i povećanje zaposlenosti, naročito za mlade. U EU ima ukupno oko 23 miliona nezaposlenih, u Francuskoj je 10 odsto poslovno sposobnih nezaposleno (2,9 miliona), u Španiji čak više od 22 odsto… Posebno će se olakšavati sticanje prvih radnih iskustava mladih. Svaki put kad bude učinjen napor kako bi se povećao ekonomski rast i/ili zaposlenost pojedine države članice EU će biti podržane akcijama EU. Posebno se insistira na pomoći malim i srednjim preduzećima, jer ona zapošljavaju najveći broj ljudi.

Sutradan po okončanju zasedanja Saveta, predsednik EK Barozo obratio se pismom vladama država koje imaju najniži ekonomski rast i veliku nezaposlenost (Grčka, Španija, Irska, Italija, Portugal, Slovačka i Litvanija), pozivajući ih da preduzmu mere kako bi povećale rast i zapošljavanje.

Ipak svi potresi evra, kao i oni unutar evrozone, nisu potpuno zaustavljeni. Tek sa stupanjem na snagu prihvaćenih mera i značajnijim ekonomskim rastom i smanjenjem nezaposlenosti poverenje će se u potpunosti povratiti.