Foto: Printskrin/N1Ispovest novinarke Sofije Vukajlović o petnaestogodišnjem trpljenju porodičnog nasilja od oca i njenoj tvrdnji da sistem zaštite žrtava u Srbiji ne postoji, skrenuo je pažnju javnosti i zapitao mnoge da li samo pričamo o nasilju ili se na prevenciji nešto i radi.
Ova novinarka, koja se i profesionalno bavila vaterpolom, odlučila se da svoju priču ispriča bez krvavih detalja i opisa nasilja, jer smatra da mediji, u slučajevima nasilja i femicida, ne treba da se bave senzacijom koja traje, dan, dva, već da upitaju institucije kako je do toga došlo.
Sigurnija je, kaže, sada kada je javno progovorila, nego dok je pre četiri godine, po prvi put o pretrpljenom nasilju govorila u policijskoj stanici, nakon što je morala prvo da sačeka da inspektor „završi svoj obrok i pročačka zube“.
Nisu joj pomogla ni obraćanja organizacijama, koje se deklarišu kao borci za prava žrtava nasilja, jer joj se ni do danas niko nije javio, a susret sa nasilnikom, u istoj prostoriji suda, smatra najvećom retraumatizacijom. Sud je pre tri godine odbacio njenu tužbu zbog nepostojanja dokaza, a veštak je napisao da nalazi i njen opis nasilja nisu mogli da se odigraju tako kako je ona opisala jer ima „jaku fizičku konstituciju“.
Žrtve porodičnog nasilja, kako je ukazala, najbolji su maskeri, jer su njihove maske toliko dobre da kada se i odluče da prijave nasilnika, niko im neće poverovati.
„Probudim se, odem pod tuš i oslušnem nasilnika da bih znala kakav će mi dan biti. Našminkam se, isfeniram, nabacim osmeh od „milion dolara“ i izađem napolje“, navela je Sofija u svojoj ispovesti.
U razgovoru za Danas priznala je da je izbegavala da prijavi nasilje iz velikog straha da je ljudi više neće gledati kroz ono što ona jeste, već kao žrtvu. Žene danas ohrabruje rečima: „kada ćutite i trpite imate manje šanse da se izvučete, nego kad se borite“.
Iako slike nasilja nikada ne blede, uspela je da se izleči od posttraumatskog stresnog poremećaja, da slobodno živi i radi.
Sofija Vukajlović rođena je u Čačku 1988. godine. Studirala je slikarstvo. Fakultet je upisala sa 16 godina, ali je kasnije shvatila da ne pripada tom svetu iako je bila dobar student.
Od 2012. godine bavi se novinarstvom, najpre na televiziji B92, potom na Radio televiziji Crne Gore. Bila je i PR u politici i kulturi. Trenutno radi u novinskoj agenciji FoNet. Svoj posao obožava.
Nije udata. Imam psa Diega, majku Daru i „odabranu“ sestru Milu (najbolju drugaricu) i najdivnije prijatelje na svetu. Govori engleski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
