Foto: J. Patarčić/DanasMalo je poznato da postoji Evropski šampionat za sveštenike u malom fudbalu, odnosno futsalu, a još manje da na njemu već treći put učestvuju sveštenici iz Subotice sa kolegama iz drugih gradova Vojvodine, predstavljajući svoju zemlju.
Da svešteničku odoru na kratko zamene nacionalnim dresom, subotički sveštenici su po prvi put odlučili 2019. godine, kada su spontano sklopivši tim, sačinjen većinom od sveštenika iz Subotičke i Zrenjaninske biskupije, krenuli put Bara, gde se tada održavalo Evropskog prvenstvo za sveštenike u futsalu.
“Neko od nas nekad igra fudbal, ali mi nismo profesionalci. Reklo bi se da je rekreativac za nas profesionalac”, otvara šalom razgovor Vinko Cvijin, župnik Župe Uskrsnuća Isusova u Subotici.
“U našoj ekipi imamo različita godišta. Najstariji je 53 godine, najmlađi je 34 godine. To je golman i on još i zna igrati, za razliku od nas ostalih”, nastavlja u istom tonu naš sagovornik.
Na debitantsko učešće na Evropskom prvenstvu u futsalu, subotički sveštenici krenuli su ne znajući šta da očekuju.
Da bi se razlikovali od ostalih, poneli su improvizovane dresove ili, kako kaže župnik Cvijin, “narandžasto-zelene markere”.
“Međutim, kada smo došli, videli smo da druge reprezentacije imaju trenerke, svi iste cipele, dresove, štucne, natpise, sve u boji država koje predstavljaju, trenere, doktora. Te prve godine smo bili poslednji i tad smo se dogovorili da idemo od poslednjeg mesta ka prvom”, odlučno će župnik Cvijin.
Sledeće godine, subotički sveštenici sa kolegama iz drugih biskupija u Vojvodini, krenuli su na Evropsko prvenstvo nešto “ozbiljnije”.
“Bili smo u Pragu i tu smo već bili malo samosvesniji. Jedan komplet dresova smo dobili od kolege, a za drugi komplet smo našli jednog sponzora u Banatu, pa su nam sašili. Trenerke smo kupili da budemo jednobojni i tu smo bili predzadnji ili drugonagrađeni”, našalio se naš sagovornik.
Nakon dve godine pauze zbog pandemije korona virusa, sveštenici iz cele Evrope ponovo su se sastali u februaru na Evropskom prvenstvu u Temišvaru, a kako kaže u šali župnik Cvijin, i “ove godine smo odlučili propustiti sve druge ispred nas, kao i prošlog puta”.
“Prvu utakmicu smo igrali sa Slovenijom i tu je 3:2 za njih, s tim da smo postigli i autogol, tako da smo i mi malo navijali za njih. Ta je bila napeta, moglo je biti nerešeno, malo je falilo. Sledeću smo igrali sa ekipom iz Bosne i Hercegovine. Oni su bili favoriti, tu nema šta, momci igraju, bivši reprezentativac im je trener, tako da smo gledali da se ne povredimo i da baš ne izgubimo sa nešto više od jednocifrenog broja. I uspeli smo u tome, samo smo 6:0 izgubili i niko se nije povredio na utakmici”, oduševljeno će župnik Cvijin.
U trećem kolu Evropskog prvenstva za sveštenike u futsalu, srpski reprezentativci izgubili su od kolega sa Kosova 3:0, a potom su se sastali sa reprezentacijom Albanije, u kojoj je naš sagovornik bio strelac prvog gola.
“To je bio jedan simpatičan gol, jer sam šutnuo loptu prema golu i pogodio sam kolegu u bok i ušla je u gol, tako da smo ih baš zbunili”, kroz smeh će župnik Cvijin.
“Posle toga smo dali još dva gola, ali je drugo poluvreme za nas bilo kobno, jer su sve povrede iz prethodne tri utakmice došle do izražaja i nedostatak kondicije, tako da su naša braća izjednačila na 3:3 i onda su na penalima pobedili. Poslednjeg dana smo igrali sa reprezentacijom Crne Gore i tu smo trijumfirali 1:0. To smo držali, boreći se sve vreme da ne primimo gol i uspeli smo. Momci su otprilike naš kalibar što se tiče kondicije i zajedničkog igranja, mada su nam se povredila dva asa, ali i u krnjem sastavu smo uspeli”, zadovoljno će naš sagovornik.
Ipak, ovo takmičenje nije samo prilika da se sveštenici nadmeću u malom fudbalu. Kako objašnjava župnik Cvijin, u pitanju je manifestacija koja im omogućava da se međusobno upoznaju i povežu, ne samo sa kolegama sa prostora bivše Jugoslavije, već i iz cele Evrope, budući da na Prvenstvu učestvuje oko 230 sveštenika.
“To je divan spoj sportsko-rekreativnog programa, ali i turističko-društvenog programa jer se družimo, upoznajemo i razgledamo neku prestonicu ili neki grad u kojem boravimo, a treći je duhovni, gde se zajedno molimo svaki dan. Imamo zajedničku svetu misu i molimo se, ne samo međusobno, nego i za naše druge kolege, sveštenike, kao i za naše vernike. To je takav spoj, koji je zapravo pun pogodak”, kaže župnik Cvijin.
Iako su se sa takmičenja vratili sa “utešnim” medaljama oko vrata, subotički sveštenici su imali značajnu podršku sugrađana, koji su mogli da prate dešavanja iz Temišvara i osete deo atmosfere preko zvanične Fejsbuk stranice Subotičke biskupije.
“Lepa je podrška i drago nam je da to ljudi prepoznaju u jednom pozitivnom svetlu u kojem je i nastalo, odvija se i koje ima samo po sebi takav cilj – pozitivan, konstruktivan, druželjubiv i nasmejan. To je lice sveštenika koje želimo da ljudi vide, ne zato da ga nameštamo, nego zato što je to lice takvo. Često su situacije u kojima se sa ljudima susrećemo ozbiljne i u samoj naravi naše službe je da uvek nešto predvodimo, organizujemo ili o nečemu dajemo određeno mišljenje. Tako da je lepo pokazati i tu, jednu ‘normalnu stranu’, koja je jednako prisutna”, ističe župnik Uskrsnuća Isusova.
Mada je u prvi mah neobično da sveštenici igraju futsal, naš sagovornik kaže da je bavljenje sportom izuzetno važno zbog prirode njihovog posla, koji podrazumeva stalne prelaske u različita emocionalna stanja.
“Recimo, ja sam sad došao sa sahrane i vi to po meni ne vidite. Malopre su ljudi bili žalosni, jer su ispraćali svoju majku i bio sam tamo sa njima. Sada sedim sa vama, posle toga imam blagoslov porodice, nakon toga svetu misu, dan je intenzivan i nekada se dogodi da sa sahrane idem na venčanje i obrnuto ili da imam krštenje i sahranu u istom danu. Dakle, od najradosnijih do najtužnijih trenutaka i, hteo-ne hteo, na nekom podsvesnom nivou, to ostavlja uticaj. Ima dosta i ‘sedećeg’ dela posla, administracije i razgovora sa ljudima, te je potrebno da negde odložite taj emocionalni ugušak u sebi, da možete da razbistrite misli i da se fizički iscrpite kako bi taj adrenalin koji nosite izašao. Zbog toga je sport jako važan”, obrazložio je naš sagovornik.
Da bi sledeći Evropski šampionat dočekali spremno, subotički sveštenici planiraju da barem jednom mesečno imaju zajedničke treninge sa kolegama iz drugih biskupija u Vojvodini.
Do sada im to nije uspevalo iz logističkih razloga, jer su samo sveštenici iz Subotičke biskupije, osim u tom gradu, u službi u Tavankutu, Selenči i Novom Sadu, a ostale kolege iz Zrenjanina i Bačinaca, te je ideja da nađu sabirno mestu koje će svima odgovarati.
“Želimo da se pobrinemo da se ne povredimo u prvoj utakmici. To nam je cilj, da možemo bar dve-tri utakmice odigrati, a da se posle ne osećamo kao da smo ‘ispali iz aviona’. To bi bilo idealno i, naravno, sledeće godine, ako dragi Bog da, biće Prvenstvo u Albaniji u Skadru i tamo imamo velike ambicije za to treće mesto odnazad. To nam je ove godine izmaklo, ali sledeće godine se nadam da ćemo uspeti”, abiciozan je naš sagovornik.
“Zapravo, ovo je jedan diskretan, pomalo i šaljiv način da se pokaže ili posvedoči i našim vernicima da se i mi, sveštenici, volimo družiti, volimo se zabaviti zajedno, volimo provoditi vreme jedni sa drugima i volimo učestvovati u ovakvim dešavanjima”, zaključuje župnik Vinko Cvijin.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
