Foto_: Provatna arhiva /DanasTema obaveznog služenja vojnog roka ponovo je aktuelna, a na dnevni red vratio ju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekavši da je “na nadležnim vojnim orgnima da procene koliko će to koštati, a na parlamentu da to prihvati ili odbije”.
Oni mlađi, kako je biti vojnik, mogli su da slušaju od svojih očeva ili gledaju u filmovima i serijama. Drugi, nešto stariji, koji su deo svog života proveli u kasarni, rado ili ne, danas se sećaju tog perioda svog života.
O tome kako mu je bilo u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) za Danas govori novinar i jednan od autora emisije “Dobar, loš, zao”, Nenad Kulačin.
– Kakva su vaša sećanja na period služenja vojnog roka?
Vojni rok sam, poput svih mojih drugara iz srednje škole služio u septembarskoj klasi 1989. godine, dakle, služio sam u JNA. Na vojsku gledam kao na jedno od najgorih i najnepotrebnijih iskustava u mom životu. Prvo, Vojska mi je prekinula školovanje, a drugo i veliku platonsku ljubav koju sam imao u tom periodu. Služio sam u Beogradu, na Zvezdari. Te kasarne više nema. Ustajali smo u pet ujutru, radnim danima, a nedeljom u šest. Jedino što sam pametno naučio, bilo je vezano za činjenicu da sam bio šifrer vezista. Taj kurs je trajao mesec dana, ali nikada, tokom boravka u JNA nisam imao prilike da to znanje bilo gde primenim. Moja puška je ispalila deset metaka tokom godinu dana. Ništa korisno nisam naučio, a koristili smo svaki mogući trenutak da zeznemo starešine. Nameštanje kreveta, slaganje stvari, odnos prema otadžbini su me mnogo pre Vojske naučili roditelji. U JNA sam, iako to možda zvuči bezveze, imao prvi susret sa različitim nacionalizmima.
– Da li vam je neki događaj posebno ostao u sećanju?
Vojske su nam stariji ortaci pričali kako da se ni slučajno ne javljamo da znamo nešto da radimo, tipa – da sviramo neki instrument, ili da slepo kucamo na pisaćoj mašini. Ako bi se prijavili, moglo je da se desi da umesto druženja sa instrumentom ili sa pisaćom mašinom, dodatno zadužimo džoger i kantu i čistimo WC. Jednom prilikom sam, ipak, skupio hrabrosti i na pitanje jednog vodnika, kada smo već legli da spavamo, ko zna da igra preferans, odgovori pozitivno i zajedno sa još jednim klasićem iz Užica te, a i mnogo drugih noći, igrao preferans sa tim vodnikom. Taj vodnik je bio pravi car. Bio je podoficir po ugovoru i u godini kada mu je isticao ugovor završio je na ratištu. Kako sam uspeo da saznam, nije mogao sve to da podnese i na kraju se ubio.”
– Da li ste u vojsci stekli druga do groba?
„Naravno da nisam. Drugare i prijatelje sam imao i pre i posle vojske. Imao sam jedng fenomenalnog druga iz Zagreba – Tomislava Tonkovića, ali vremenom smo izgubili kontakt. Jedan vojnik iz Loznice, duša me boli što sam zaboravio ime, zvao me je da mu budem kum na svadbi, ali nisam mogao, a nekoliko njih iz martovske glase me je redovno čašćavalo i gotivilo zato što sam ih, kao mladu vojsku, budio lagano uz poziv – Ajmo momci na noge langane, čeka vas naporan dan, umesto sa tradicionalnim – Ustaj vojsko, jedan, dva, tri.
– Nekada se izbegavanje vojnog roka smatralo društveno neprihvatljivim i moglo se čuti da vojska od „muškarca napravi čoveka“? Šta mislite o tome?
Ko ne želi da ide u Vojsku, ne treba. Može samo da smeta i da pravi probleme. Jednostavno, nisu svi za to. Ponoviću, ako je Vojska potrebna da bi nekoga naučila da namesti krevet i pospremi za sobom, onda je to problem u kućnom vaspitanju i niko ga više naučiti ne može. Meni je apsolutno smešno do da vojska od muškarca napravi čoveka. Glupost.
– Kako komentarišete predlog predsednika Aleksandra Vučića o vraćanju vojnog roka?
Najveća budalaština, totalno van vremena i potreba. Gledao sam nedavno i predsednika DSS Miloša Jovanovića koji insistira na tome i kaže da će i svoju decu da pošalje u vojsku. Radi se o punoletnim osobama. Valjda one imaju pravo da same odluče da li će da idu u vojsku ili ne. Ja ne bih voleo da moj sin ide u Vojsku, ali ako on to bude želeo neka ide. Iako još nije stasao za služenje vojnog roka, i on zna da namesti krevet i pokupi stvari za sobom. Muškarac će postati mnogo pre i mnogo će biti kvalitetniji i bez te obaveze.
– Neki razmatraju i mogućnost uključivanja žena?
Od Vučića me ništa ne bi iznenadilo. Jednostavno, čovek se posvađa sa svojim mislima ko zna koliko puta na dan, a ovi njegovi ga samo slušaju i poput ovaca iz stada slepo slušaju. Ako on bude odlučio da i žene idu u vosjku, to će se i desiti. I ne samo to, nego možda i nas trećepozivce počne da zove na vojne vežbe kako bismo obnovili znanje i veštine koje u JNA nismo ni stekli na pravi i valjani način.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
