Kako izgleda test na konkursu za posao u državnoj upravi: 404 primera pitanja 1Foto: Pixabay/StartupStockPhotos

Za sve one koji žele da se prijave za posao u državnoj upravi, na sajtu  Službe za upravljenje kadrovima mogu se naći primeri pitanja sa tačnim odgovorima iz oblasti kompetencije – Organizacija i rad državnih organa Republike Srbije.

Ukoliko budete konkurisali za radno mesto u državnoj upravi, neka od ovih pitanja biće Vam zadata tokom procesa selekcije.

Pitanja ima ukupno 404, a oblasti su različite. Pa se tako među njima mogu naći pitanja iz istorije, prava, politike, kulture i ekonomije.

1. Koji je najstariji ćirilični rukopis i najznačajniji spomenik srpske, odnosno

srpsko-slovenske pismenosti:

a) Miroslavljevo jevanđelje

b) Dušanov zakonik

v) Hilandarski tipih

2. Miroslavljevo jevanđelje je rukopis koji potiče iz kog veka?

a) XII

b) XV

v) XVIII

3. Najvažniji srpski srednjovekovni pravni spomenik, proglašen 1349. godine i

dopunjen 1354. godine je:

a) Zakonopravilo Svetog Save

b) Sintagma Matije Vlastara

v) Nomokanon

d) Dušanov zakonik

4. Srednjovekovna Srbija je konačno potpala pod tursku vlast 1459. godine. Poslednji

srpski vladar, čija je prestonica bila u Smederevu, bio je:

a) despot Đurađ Branković

b) knez Lazar Hrebeljanović

v) despot Stefan Lazarević

5. Prva srpska vlada osnovana u vreme Prvog srpskog ustanka nosila je naziv:

a) Državni sovjet

b) Vrhovni sovjet

v) Praviteljstvujušči sovjet

6. Sretenje – dan državnosti Republike Srbije slavi se 15. i 16. februara kao dan

sećanja na:

a) dan dizanja Drugog srpskog ustanka u Takovu (1815)

b) dan dizanja Prvog srpskog ustanka u Orašcu (1804) i dan donošenja prvog ustava

Kneževine Srbije – Sretenjskog ustava u Kragujevcu (1835)

v) dan donošenja Sretenjskog ustava u Kragujevcu (1835)

7. Narodna skupština je u Srbiji po prvi put postala zakonodavno telo (dobila vlast

donošenja zakona) na osnovu:

a) Namesničkog ustava od 1869. godine

b) Sretenjskog ustava od 1835. godine

v) Ustava od 1888. godine

8. Kneževina Srbija je dobila priznanje državne nezavisnosti 1878. godine na:

a) Berlinskom kongresu

b) Bečkom kongresu

v) Pariskom kongresu

9. Posle Balkanskih ratova (1912-13) čitav prostor Balkana je oslobođen od

Otomanske imperije, a Kraljevina Srbija je dobila teritorijalno proširenje na

oblasti tzv. Stare Srbije, koje su činila područja:

a) Kosova i Raške oblasti (Sandžaka)

b) Makedonije, Kosova i Raške oblasti

v) Kosova i Metohije

10. 20. jula 1917. godine između srpske vlade i predstavnika Jugoslovenskog odbora

(organizacije sačinjene od političara sa prostora pod vlašću Austro-Ugarske)

potpisana je Krfska deklaracija kojom je nastala:

a) Država Slovenaca, Hrvata i Srba

b) Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca

c) Unija Srba, Hrvata i Slovenaca

11. Prema Ustavu Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ) od 1946. godine i

Ustavu Narodne Republike Srbije od 1947. godine u Srbiji su postojale:

a) Autonomna pokrajina Vojvodina i Autonomna pokrajina Kosovo

b) Autonomna pokrajina Vojvodina i Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

v) Autonomna pokrajina Vojvodina i Autonomna kosovsko-metohijska oblast

12. Pored opština i gradova (odnosno gradskih opština) u Srbiji su kroz čitav 19. vek i u

većem delu 20. veka postojali srezovi kao teritorijalne jedinice sa manjim ili većim

stepenom samouprave. Na području centralne Srbije ukinuti su godine:

a) 1948.

b) 1967.

v) 1974.

13. Ime Federativne Narodne Republike Jugoslavije promenjeno je u Socijalistička

Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) Ustavom SFRJ od:

a) 1974. godine

b) 1963. godine

v) 1953. godine

14. Po raspadu države SFRJ, Srbija i Crna Gora su 1992. godine osnovale saveznu državu

koja je dobila zvanični naziv:

a) Državna zajednica Srbije i Crne Gore

b) Savezna Republika Jugoslavija

v) Jugoslavija

15. Državna zajednica Srbije i Crne Gore postojala je u periodu:

a) od 2003. do 2006. godine

b) od 1992. do 2003. godine

v) od 1992. do 2006. godine

16. Važeći Ustav Republike Srbije donet je:

a) 1990. godine

b) 2006. godine

v) 2010. godine

17. Republika Srbija je u važećem Ustavu definisana kao:

a) država srpskog naroda

b) država svih građana koji u njoj žive

v) država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive

18. Posle Ustava, najviši opšti pravni akti su:

a) zakoni

b) potvrđeni međunarodni ugovori

v) uredbe Vlade

19. Zakone donosi:

a) Narodna skupština

b) Vlada

v) predsednik Republike

20. Pre stupanja na snagu, zakoni se moraju objaviti:

a) na sajtu Narodne skupštine

b) u „Službenom glasniku Republike Srbije“

v) u javnim sredstvima obaveštavanja

21. Ako su odredbe dva zakona istog stepena opštosti u sukobu (uređuju isto pitanje na

različit način), pri čemu je jedan od njih donet 2015. godine a drugi 2018. godine,

primeniće se:

a) stariji zakon jer je ranije donet

b) noviji zakon

v) o tome će morati da odluči Narodna skupština

22. Kada postoje opštiji zakon (lex generalis) i poseban zakon (lex specialis) u istoj oblasti

(na primer, zakon koji uređuje opšti upravni postupak i zakon koji uređuje postupak u

određenoj vrsti upravnih stvari, npr. carinski postupak), najpre će se primeniti:

a) opštiji zakon jer je sistemskog karaktera

b) poseban zakon

b) nijedan

23. O nesaglasnosti zakona sa Ustavom, kao i podzakonskih akata sa zakonom, odlučuje:

a) Narodna skupština

b) Vrhovni i svaki drugi sud pred kojim se to pitanje postavi

v) Ustavni sud

24. Podzakonski i drugi opšti akti u Republici Srbiji moraju biti u saglasnosti sa:

a) Ustavom

b) Ustavom, zakonom, potvrđenim međunarodnim ugovorom i opšteprihvaćenim

načelima međunarodnog prava

v) Drugim uredbama

25. U Republici Srbiji je u službenoj upotrebi:

a) srpski jezik i ćirilično pismo

b) srpski jezik i ćirilično pismo, a latinično pismo u skladu sa zakonom

v) srpski jezik i ćirilično pismo, kao i jezici i pisma nacionalnih manjina u

skladu sa zakonom

26. Vladavina prava najpre znači:

a) prvenstvo prava u odnosu na politiku

b) povinovanje svih organa vlasti pravu

v) obavezu organa uprave da se potčinjavaju zakonodavcu i Vladi

27. Referendum i narodna inicijativa kao oblici neposrednog učešća građana u vršenju

vlasti mogući su:

a) samo na državnom nivou

b) na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou

v) samo na lokalnom (opštinskom i gradskom nivou)

28. Lista ljudskih i manjinska prava zajemčenih Ustavom može biti proširena

(uvođenjem novih prava koja ne poznaje Ustav) na sledeći način:

a) putem potvrđenog međunarodnog ugovora

b) putem potvrđenog međunarodnog ugovora i donošenjem zakona

v) samo putem donošenja amandmana na Ustav (tj. izmenama i dopunama Ustava)

29. Pred organima uprave mogu da samostalno preduzimaju procesne radnje lica koja:

a. poslovno sposobna (sposobnost samostalnog odlučivanja o svojim pravima i

obavezama) što se stiče punoletstvom

b. lica starija od 16 godina

30. Poslovna sposobnost (sposobnost samostalnog odlučivanja o svojim pravima i

obavezama) stiče se punoletstvom. Lica koja su punoletna mogu u postupku pred

organima uprave da samostalno preduzimaju procesne radnje, izuzev kada im je

poslovna sposobnost oduzeta ili ograničena:

a) odlukom nadležnog suda

b) odlukom nadležnog centra za socijalni rad

v) odlukom nadležnog opštinskog organa uprave

31. Lice koje, samo ili zajedno sa drugima, uputi peticiju ili javnu kritiku na račun

rada ministra ili državnog službenika i tom prilikom iznese neistinite tvrdnje u

vezi sa postupkom koji se vodi pred organom državne uprave:

a) neće trpeti štetne posledice

b) trpeće štetne posledice samo ako je time učinilo krivično delo

v) samo plaća naknadu za uznemiravanje

32. Najniži sud opšte nadležnosti u Republici Srbiji jeste:

a) osnovni sud

b) opštinski sud

v) prekršajni sud

33. Najvažniji evropski dokument o ljudskim pravima jeste:

a) Deklaracija o ljudskim pravima

b) Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda

v) Evropska socijalna povelja

34. Građanin Republike Srbije može se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava radi

zaštite svog prava pošto:

a) iskoristi sva pravna sredstva za zaštitu pred domaćim sudovima

b) iskoristi sva pravna sredstva za zaštitu pred domaćim organima, uključujući i

ustavnu žalbu pred Ustavnim sudom

35. Dva ključna sistemska zakona o državnoj upravi u Republici Srbiji su:

a) Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o državnoj upravi

b) Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima

v) Zakon o državnim službenicima i Zakon o platama državnih službenika i

nameštenika

36. Prve političke stranke u Srbiji zvanično se osnivaju počev od:

a) kraja 18. veka

b) sredine 19. veka

v) na početku 20. veka

37. Dogovor između političkih predstavnika Srba i Hrvata kojim je 1939. godine

stvorena Banovina Hrvatska poznat je pod imenom:

a) Sporazum Cvetković-Maček

b) Sporazum između Nikole Pašića i Vlatka Mačeka

v) Dogovor jugoslovenske vlade i Hrvatske seljačke stranke

38. Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) bila je jedina dozvoljena politička partija za

vreme postojanja socijalističke Jugoslavije. Takav partijski sistem naziva se:

a) sistem sa dominantnom partijom

b) jednopartijski sistem

b) samoupravni sistem

39. Politički pluralizam (višestranačje) ponovo je uveden u Republici Srbiji:

a) 1992. godine

b) 1990. godine

v) 2000. godine

40. Ukupan broj registrovanih političkih stranaka u RS (uključujući i političke stranke

nacionalnih manjina) iznosi:

a) oko 10

b) oko 100

v) oko 300

41. Članovi političkih stranaka ne mogu biti:

a) sudije, javni tužioci, sudije Ustavnog suda, Zaštitnik građana, pripadnici

policije i vojske, kao i druga lica za koja to odredi zakon

b) sudije i javni tužioci

v) svi nosioci javnih funkcija

42. Rad političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana može svojom

odlukom zabraniti:

a) Ustavni sud

b) Vlada

v) Narodna skupština

43. Lica sa biračkim pravom koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora:

a) imaju pravo da glasaju na parlamentarnim, predsedničkim i lokalnim izborima

b) imaju pravo da glasaju samo na lokalnim izborima

v) nemaju pravo da glasaju dok su u zatvoru

44. Sistem organizacije vlasti u Republici Srbiji (određuje se prema odnosima između

nosilaca zakonodavne i izvršne vlasti) pripada tipu:

a) polupredsedničkog sistema

b) parlamentarnog sistema

v) predsedničkog sistema

45. U vođenju spoljne politike, Republika Srbija se rukovodi:

a) opštepriznatim principima i pravilima međunarodnog prava

b) spoljnom politikom Evropske unije

v) osloncem na tradicionalne prijateljske veze sa pojedinim zemljama

46. Izraz „diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije“ odnosi se na:

a) ambasade Republike Srbije

b) ambasade i konzulate Republike Srbije

v) ambasade, konzulate i misije Republike Srbije

47. Republiku Srbiju predstavlja u zemlji i inostranstvu:

a) predsednik Vlade

b) predsednik Republike

v) predsednik Vlade i predsednik Republike

48. Osim kada se radi o pitanju koje ne može biti predmet referenduma, Narodna

skupština je dužna da raspiše referendum o pitanju iz svoje nadležnosti na zahtev:

a) većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača

b) predsednika Narodne skupštine

v) predsednika Republike

49. Spoljnu i unutrašnju politiku Republike Srbije utvrđuje i vodi:

a) Vlada

b) Narodna skupština

v) predsednik Republike

50. Jedno od najlepših dela srpskog i evropskog srednjovekovnog slikarstva jeste freska

Beli anđeo koja se nalazi u manastiru:

a) Studenica

b) Mileševa

v) Sopoćani

51. U svom prvobitnom i originalnom značenju pojam „Resavska škola“ označavao je:

a) izradu rukopisnih knjiga, čije je središte u prvoj polovini 15. veka bio

manastir Manasija, zadužbina despota Stefana Lazarevića

b) činovničko prepisivanje službenih akata pre pojave pisaćih mašina u Srbiji

v) đačko „prepisivanje“ zadataka u prvim školama Srbije

52. Prvi ministar (popečitelj) prosvete u Srbiji (1811) bio je prosvetitelj i najveći

srpski književnik 18. veka, čije je ime:

a) Ivan Jugović

b) Dimitrije (Dositej) Obradović

v) Dimitrije Davidović

53. Tvorac je prvog srpskog rečnika, objavljenog 1818. godine u Beču je:

a) Vuk Karadžić

b) Dositej Obradović

v) Njegoš

54. Prva viša škola u Srbiji bio je Licej (Liceum Knjažestva serbskog), osnovan u

Kragujevcu 1838. godine, a u prvim godinama njegovog rada među profesorima bio je i

jedan profesor prava koji je poznatiji kao književnik (komediograf). Njegovo ime je:

a) Jovan Sterija Popović

b) Matija Ban

v) Sima Milutinović Sarajlija

55. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost Ivo Andrić napisao je, pored drugih, i

sledeća dela:

a) „Gospođica“ i „Jelena, žena koje nema“

b) „Tvrđava“ i „Djevojka crvene kose“

v) „Bašta sljezove boje“ i „Priče o Niku“

56. Stevan Mokranjac, jedan od najpoznatijih srpskih kompozitora, komponovao je:

a) Marš na Drinu

b) Rukoveti

v) Malu noćnu muziku

57. Nadežda Petrović bila je jedna od prvih Srpkinja koja se bavila:

a) medicinom

b) filozofijom

v) slikarstvom

58. Ben Akiba je pseudonim jednog od navedenih pisaca, i to:

a) Branislava Nušića

b) Branka Ćopića

v) Laze Kostića

59. Josip Broz Tito je umro:

a) 25. maja 1981.

b) 4. maja 1980.

v) 20. maj 1978.

60. Srpski fizičar i hemičar, osnivač Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ i kasnije

predsednik SANU, bio je pred Drugi svetski rat, zajedno sa francuskom naučnicom

Irenom Žolio-Kiri, predložen za Nobelovu nagradu (nisu je dobili). Njegovo ime je:

a) Mihailo Petrović

b) Pavle Savić

v) Milutin Milanković

61. Srpski i američki naučnik (1858-1935), pronalazač i profesor na Univerzitetu

Kolumbija, dobio Pulicerovu nagradu za autobiografsko delo „From immigrant to

inventor“. Njegovo ime je:

a) Nikola Tesla

b) Milutin Milanković

v) Mihajlo Pupin

62. Tvrdnja, odnosno iskaz koji se ne dokazuje, jer se uzima kao tačan, naziva se:

a) aksiom

b) teorema

v) hipoteza

63. Zgrada Narodnog pozorišta u Beogradu izgrađena je 1869. godine, na osnovu odluke

koju je doneo:

a) knez Miloš Obrenović

b) knez Milan Obrenović

v) knez Mihailo Obrenović

64. Najstarija srpska književna, kulturna i naučna institucija Matica srpska nalazi se u:

a) Novom Sadu

b) Sremskim Karlovcima

v) Beogradu

65. Skraćenica BDP znači:

a) bruto nacionalni dohodak

b) bruto domaći proizvod

v) bruto društveni proizvod

66. Monetarnu politiku i politiku kursa dinara vodi:

a) Vlada

b) Narodna banka Srbije

v) svaka poslovna banka

67. Na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa stranci mogu steći:

a) pravo koncesije

b) pravo svojine

v) pravo korišćenja i raspolaganja

68. Ako su prihodi budžeta veći od rashoda, višak sredstava naziva se:

a) budžetski deficit

b) budžetski suficit

v) budžetski optimum

69. Najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji je:

a) Narodna banka Srbije

b) Državna revizorska institucija

v) Narodna skupština

70. Pojam „javne službe“ obuhvata:

a) službe i državne organe koji pružaju javne usluge

b) javne ustanove, javna preduzeća i druge oblike organizovanja

v) agencije i posebne organizacije

71. Privatizacija znači:

a) proces pretvaranja društvene i javne svojine u privatnu svojinu

b) proces prodaje sredstava iz javne svojine privatnim licima

v) postupak prodaje nepokretnosti na licitaciji

72. Postupak javnih nabavki dužni su da sprovode:

a) svi državni organi

b) svi korisnici javnih sredstava

v) svi organi vlasti

73. Predmet javnih nabavki su:

a) dobra, usluge i ustupanje radova

b) pokretne i nepokretne stvari

v) kupovina, lizing i zakup dobara

74. U postupku eksproprijacije ostvaruje se:

a) prodaja nepokretnosti u javnoj svojini

b) prodaja nepokretnosti u privatnoj svojini

v) prinudno pretvaranje privatne u javnu svojinu, uz pravičnu naknadu

75. Kompjuterske usluge čine značajniju stavku u našem izvozu od izvoza kukuruza, voća i

duvana:

a) tačno

b) netačno

76. Zemlje u koje Republika Srbija najviše izvozi robu i usluge su:

a) zemlje EU

b) zemlje CEFTA

b) Rusija i azijske zemlje

77. Najveće poplave u Republici Srbiji u novijoj istoriji dogodile su se:

a) maja meseca 1978. godine

b) maja meseca 2014. godine

v) maja meseca 2010. godine

78. Najviše investicija u Srbiji od 2000. godine do danas potiče iz:

a) Rusije

b) zemalja EU

v) Kine

II

(Poslovi i organizacija državne uprave)

79. Vrste poslova državne uprave (sedam grupa poslova) određene su u:

a) Zakonu o državnoj upravi

b) Zakonu o ministarstvima

v) Ustavu

80. Kada dva ili više organa državne uprave smatraju da su nadležni za isti konkretan

posao (na primer, za izdavanje neke dozvole) ili da ni jedan od njih nije nadležan,

postojaće sukob nadležnosti. Taj sukob rešava:

a) Vlada

b) Ustavni sud

v) rukovodilac višeg organa državne uprave

81. Radi izvršavanja zakona organi državne uprave mogu, kada su zakonom izričito

ovlašćeni, da donose propise za izvršavanje zakona, i to:

a) pravilnike i uputstva

b) pravilnike

v) pravilnike, naredbe i uputstva

82. Propise za izvršavanje zakona mogu da donose:?

a) svi organi državne uprave

b) ministarstva i posebne organizacije

v)ministarstva

83. Propisi za izvršavanje zakona koje donose organi državne uprave potpadaju pod

kontrolu ustavnosti i zakonitosti, koju vrši:

a) Ustavni sud

b) Vlada

v) najviši sud u Republici Srbiji

84. U izvršavanju zakona, drugih propisa i opštih akata organi državne uprave rešavaju

u upravnim stvarima tako što donose pojedinačne pravne akte kojima odlučuju o

pravima, obavezama i pravnim interesima stranaka. Opšti naziv za te akte je

upravni akti ili:

a) odluke

b) rešenja

v) saglasnosti

85. Organi državne uprave rešavaju u upravnim stvarima po pravilima:

a) opšteg i posebnog upravnog postupka

b) građanskog postupka

v) sudskog postupka

86. Protiv prvostepenog rešenja organa državne uprave ili drugog organa uprave stranka

može izjaviti žalbu (osim kada je žalba izričito isključena), a o žalbi će tada

rešavati:

a) nadležni sud

b) drugostepeni upravni organ

v) organ koji je doneo prvostepeno rešenje

87. Stranka koja nije zadovoljna rešenjem donetim po njenoj žalbi može:

a) podneti ustavnu žalbu Ustavnom sudu

b) podneti novu žalbu drugostepenom organu uprave

v) podneti tužbu Upravnom sudu

88. Kada organ uprave ne donese nikakvo rešenje u zakonskom roku ili o njemu ne

obavesti stranku, a postupak je pokrenut zahtevom stranke, ta situacija se naziva:

a) „ćutanje uprave“

b) „propuštanje roka“

b) „nemar uprave“

89. Ugovori koje organi državne uprave, kada je to predviđeno zakonom, zaključuju sa

privatnim licima (strankama), nazivaju se:

a) koncesioni ugovori

b) upravni ugovori

v) ugovori o javno-privatnom partnerstvu

90. U izvršavanju zakona, drugih propisa i opštih akata organi državne uprave preduzimaju i određene materijalne akte, odnosno vrše upravne radnje (bez donošenja upravnih akata), kakve su dokumentovanje, primanje izjava, pružanje informacija i druge, a među njima su i radnje neposredne fizičke prinude. Ove poslednje mogu da preduzimaju samo organi koji su zakonom ovlašćeni, a posebno:

a) policija

b) poreska policija

v) komunalna organi

91. Evidencije o ličnim stanjima građana i druge zbirke podataka propisane zakonom

koje vodi organi uprave i drugi ovlašćeni subjekti nazivaju se:

a) matične knjige

b) javne evidencije

v) zbirke ličnih podataka

92. Na osnovu podataka iz javnih evidencija, organi uprave i drugi ovlašćeni subjekti

izdaju:

a) uverenja i druge javne isprave

b) uverenja

v) rešenja

93. Primeri javnih isprava su:

a) testament, ugovor, poslovne knjige

b) uverenje o prihodima po članu domaćinstva, lekarsko uverenje

v) uverenje o neosuđivanosti, uverenje da se ne vodi istraga

94. Za obavljanje inspekcijskog nadzora u organima državne uprave postoji:

a) oko 30 inspekcija

b) oko 40 inspekcija

v) oko 20 inspekcija

95. Inspekcijski nadzor obavlja se:

a) putem inspekcijskog uvida

b) putem kancelarijskog nadzora

v) putem inspekcijskog pregleda i kao kancelarijski nadzor

96. Kada u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da je fizičko lice počinilo prekršaj

za koji se može izreći novčana kazna, inspektor ima pravo da:

a) naplati propisanu novčanu kaznu na licu mesta

b) izda prekršajni nalog

b) naredi plaćanje propisane novčane kazna u određenom roku

97. Organi državne uprave pripremaju nacrte zakona, druge propise i opšte akte za

Vladu i predlažu Vladi strategije razvoja i druge mere kojima se oblikuje politika

Vlade. Ovi poslovi organa državne uprave se u zakonu nazivaju:

a) stručni poslovi

b) učešće u oblikovanju politike Vlade

v) nomotehnički poslovi

98. Jedan od poslova organa državne uprave je praćenje i utvrđivanje stanja u oblastima

iz svog delokruga. Pošto prouče posledice utvrđenog stanja, oni:

a) preduzimaju mere iz svoje nadležnosti i predlažu Vladi donošenje propisa i

preduzimanjene mera na koje je ona ovlašćena

b) informišu o tome Vladu i javnost

v) informišu o tome Narodnu skupštinu u svom izveštaju o radu

99. Rad javnih službi (javnih preduzeća i javnih ustanova) treba da se odvija prema

zakonu. O tome se staraju:

a) organi državne uprave

b) organi državne uprave u čijem su delokrugu oblasti u kojima deluju javne službe

v) osnivači javnih službi

100. Javne službe mogu da osnivaju:

a) samo organi Republike Srbije

b) Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

v) Republika Srbija, autonomne pokrajine, opštine, gradovi i grad Beograd

101. Ako korisnik usluge koju pruža neka od javnih službi smatra da mu usluga nije

pružena uredno, kvalitetno i pod jednakim uslovima, on može da podnese:

a) žalbu organu državne uprave koji se stara o javnoj službi

b) tužbu direktoru javne službe

v) prigovor direktoru javne službe

102. Poslovi izrade analiza, izveštaja i informacija i slični poslovi organa

državne uprave spadaju u:

a) stručne poslove

b) istraživačke poslove

v) ostale upravne poslove

103. Razvojni poslovi organa državne uprave su poslovi:

a) predlaganja politike razvoja u odgovarajućim oblastima

b) podsticanja i usmeravanja razvoja u skladu sa politikom Vlade

v) iniciranja razvojnih projekata

104. Određeni poslovi državne uprave mogu se poveriti pokrajini, opštini i

gradu, javnim agencijama, regulatornim telima, preduzećima, ustanovama,

organizacijama i pojedincima. Za sve te subjekte Ustav i zakonodavstvo koristi pojam:

a) vršioci poverenih poslova

b) imaoci javnih ovlašćenja

v) nedržavni subjekti koji vrše poverene poslove

105. Povrevanje pojedinih poslova državne uprave vrši se:

a) uredbom Vlade

b) odlukom nadležnog ministra

v) zakonom

106. Poslovi inspekcijskog nadzora mogu se poveriti:

a) imaocima javnih ovlašćenja

b) organima pokrajine, opštine, grada i grada Beograda

v) regulatornim telima

107. Posle poveravanja poslova državne uprave nekom od imalaca javnih

ovlašćenja, odgovornost za obavljanje tih poslova:

a) prelazi na imaoca javnog ovlašćenja kome su poslovi povereni

b) ostaje zadržana kod Vlade i organa državne uprave

v) prelazi na rukovodeći organ imaoca javnog ovlašćenja

108. Pravila o načinu primanja, evidentiranja, dostavljanja u rad i otpremanja

pošte, čuvanju, razvrstavanji i arhiviranju materijala koji se prima u rad ili nastaje

u radu organa državne uprave, jesu pravila o:

a) kancelarijskom poslovanju

b) radu pisarnice

v) administrativnom postupanju sa predmetima

109. Primena elektronskih sredstava u obavljanju poslova organa državne uprave

označava se skraćenicom:

a) e-uprava

b) informatička uprava

v) e-vlada

110. Poslove pisarnice za organe državne uprave obavlja:

a) svaki organ za sebe

b) Uprava za zajedničke poslove republičkih organa

v) ministarstvo nadležno za državnu upravu

111. Sprovođenje javne rasprave o nacrtima zakona dužnost je:

a) ministarstva ili posebne organizacije koji pripremaju zakon

b) Vlade

v) Narodne skupštine

112. Organi državne uprave su dužni/nisu dužni da fizičkim i pravnim licima,

na njihovo traženje, daju mišljenja o primeni zakona i drugih opštih akata:

a) dužni su

b) nisu dužni

v) dužni su, i to u roku od 30 dana

113. Na podnetu pritužbu na svoj rad i na nepravilan odnos zaposlenih, organ

državne uprave dužan je da podnosiocu pritužbe odgovori ako je podnosilac

zahtevao odgovor, i to u roku od:

a) 30 dana

b) 15 dana

v) 60 dana

114. Organi državne uprave dužni su da primaju stranke:

a) u toku radnog vremena

b) jedan dan u toku radne nedelje

v) samo uz prethodno zakazivanje

115. Jedna od dužnosti organa državne uprave je obaveštavanje javnosti o svom

radu. Obaveštavanje se vrši:

a) preko veb-prezentacije organa državne uprave

b) podnošenjem izveštaja o radu Narodnoj skupštini

v) preko sredstava javnog informisanja, putem Informatora o radu i na drugi

prikladan način

116. Sredstva za finansiranje rada organa državne uprave obezbeđuju se u budžetu

Republike, a godišnji iznos sredstava za pojedini od organa naziva se:

a) budžetska aproprijacija

b) budžetska dotacija

v) budžetski transfer

117. Za raspolaganje sredstvima za finansiranje rada organa državne uprave

ovlašćen je i odgovoran:

a) organ interne kontrole

b) rukovodilac organa državne uprave

v) rukovodilac službe za računovodstvo

118. Pojam „organi uprave“ obuhvata:

a) organe uprave Republike Srbije i službe Vlade

b) organe uprave sva tri nivoa vlasti (republičku, pokrajinsku i lokalnu upravu)

v) organe uprave sva tri nivoa vlasti i imaoce javnih ovlašćenja

119. Pojam „javna uprava“ obuhvata:

a) organe uprave sva tri nivoa vlasti i imaoce javnih ovlašćenja

b) organe uprave sva tri nivoa vlasti (republičkog, pokrajinskog i lokalnog)

v) organe uprave sva tri nivoa vlasti i javne službe

120. Organi državne uprave se osnivaju (i ukidaju):

a) zakonom

b) odlukom Vlade

v) uredbom Vlade

121. Ministarstva i većina drugih organa državne uprave se osnivaju:

a) Zakonom o državnoj upravi

b) Zakonom o ministarstvima

v) uredbom Vlade

122. Organi državne uprave se osnivaju u sledećim oblicima:

a) ministarstva i upravne organizacije

b) ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije

b) ministarstva, službe Vlade i javne agencije

123. Organi uprave u sastavu ministarstava se obrazuju u sledećim oblicima:

a) uprave, inspektorati i direkcije

b) uprave, agencije i organizacije

v) direktorati, inspektorati i agencije

124. Posebne organizacije se obrazuju kao:

a) agencije, direkcije i službe

b) sekretarijati, zavodi i organizacije sa drukčijim nazivom

v) zavodi, fondovi i agencije

125. Radom ministarstva rukovodi ministar, a radom organa uprave u sastavu

ministarstva i posebne organizacije rukovodi:

a) direktor

b) državni sekretar

v) pomoćnik ministra

126. Ministre imenuje i razrešava:

a) Vlada

b) predsednik Vlade

v) Narodna skupština

127. Rukovodioce organa uprave u sastavu ministarstva i posebnih organizacija

postavlja i razrešava:

a) Vlada (uz određene izuzetke)

b) Narodna skupština

v) ministar

128. Pojam „rukovodilac organa državne uprave“ odnosi se na:

a) sve zaposlene u organima državne uprave koji imaju rukovodeće pozicije

b) ministre i direktore organa uprave u sastavu ministarstva i posebnih

organizacija

v) ministre

129. U slučaju odsutnosti ili sprečenosti ministra, zamenjuje ga:

a) državni sekretar, a kad ih ima više onaj državni sekretar kog ovlasti ministar

b) sekretar ministarstva

v) zamenik ministra

130. Jednog ili više državnih sekretara u ministarstvu postavlja i razrešava:

a) ministar

b) Vlada na predlog ministra

v) Vlada na predlog predsednika Vlade

131. Pomoćnik ministra rukovodi sektorom kao zaokruženom oblašću rada, a

sekretar ministarstva pomaže ministru u upravljanju kadrovskim, finansijskim,

informatičkim i sličnim pitanjima i dr. Postavlja ih Vlada na pet godina, na

predlog ministra. Pomoćnik ministra i sekretar ministarstva su:

a) funkcioneri

b) državni službenici na položaju

v) državni službenici

132. Ministar može imenovati svoje posebne savetnike, kojim može biti najviše:

a) tri

b) pet

v) sedam

133. Direktor organa u sastavu ministarstva odgovara za svoj rad:

a) Vladi

b) ministru

v) Narodnoj skupštini

134. U organu u sastavu ministarstva može biti jedan ili više pomoćnika

direktora. Da li u organu u sastavu postoji i zamenik direktora?

a) postoji

16

b) ne postoji

v) u nekima postoji

135. Za usmerevanje rada organa u sastavu ministarstva i donošenje propisa iz

njegovog delokruga ovlašćen je:

a) direktor tog organa

b) ministar

v) Vlada

136. Direktor posebne organizacije odgovara za svoj rad:

a) ministru

b) Vladi

v) predsedniku Vlade

137. Posebna organizacija ima jednog ili više pomoćnika direktora. Da li u

posebnoj organizaciji postoji i zamenik direktora?

a) postoji

b) ne postoji

v) u nekima postoji

138. Upravne okruge obrazuje Vlada, a oni predstavljaju:

a) drugostepene jedinice lokalne samouprave

b) teritorijalne jedinice sa položajem samouprave

v) područne centre u kojima se obavljaju poslovi državne uprave

139. Broj upravnih okruga u Republici Srbiji iznosi:

a) 29

b) 25

v) 23

140. Za usklađivanje rada područnih jedinica organa državne uprave u upravnom

okrugu zadužen je:

a) ministar nadležan za državnu upravu

b) načelnik okruga

v) predsednik upravnog okruga

141. Područne jedinice organa državne uprave, osim kao okružne (za područje

upravnog okruga), mogu se obrazovati:

a) za uže ili šire područje od područja upravnog okruga

b) samo za uže područje od područja upravnog okruga

v) samo za šire područje od područja upravnog okruga

142. Kao područne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, za svaku opštinu

postoje:

a) policijske područne uprave

b) policijske stanice

v) sekretarijati unutrašnjih poslova

143. Organi državne uprave imaju/nemaju status pravnog lica:

a) imaju svi

b) nemaju

v) imaju po izuzetku, tj. kad je to određeno zakonom

144. Status pravnog lica mogu po izuzetku, tj. kad je to određeno zakonom, imati:

a) sva tri oblika organa državne uprave

b) samo organi u sastavu ministarstava i posebne organizacije

v) samo ministarstva

145. Za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije i, s tim u vezi, za

zastupanje organa državne uprave nadležno je:

a) Državno pravobranilaštvo

b) Republičko javno tužilaštvo

v) ministarstvo nadležno za poslove finansija

146. Načela za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u organima

državne uprave propisuje:

a) Narodna skupština zakonom

b) Vlada uredbom

v) ministarstvo nadležno za državnu upravu

147. Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta donosi:

a) ministar za ministarstvo i organ u sastavu ministarstva, a direktor posebne

organizacije za tu organizaciju

b) rukovodilac organa državne uprave

v) Vlada

148. Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta ne može

stupiti na snagu:

a) dok na njega Vlada ne da saglasnost

b) dok ga donosilac ne potpiše

v) dok se ne objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“

149. Rukovodilac organa državne uprave može da izdaje akte kojima određuje

način rada, postupanja i ponašanja zaposlenih u organu državne uprave, a ti akti

nose naziv:

a) smernica

b) direktiva

v) naređenja

150. U organima državne uprave mogu se organizovati unutrašnje organizacione

jedinice, koje se razlikuju na:

a) osnovne, posebne i uže organizacione jedinice

b) osnovne i uže organizacione jedinice

v) organizacione jedinice prvog i drugog nivoa

151. Osnovne organizacione jedinice su:

a) sekretarijat i sektori

b) sektori

v) odseci i odeljenja

152. Posebne organizacione jedinice su:

a) sekretarijat ministarstva i kabinet ministra

b) sektori

v) uprave

153. Uže organizacione jedinice su:

a) odeljenje, odsek i grupa

b) sekretarijat, kabinet i grupa

v) služba, grupa i pododsek

154. Radom sekretarijata ministarstva rukovodi:

a) ministar

b) državni sekretar

v) sekretar ministarstva

155. Radom kabineta ministra rukovodi:

a) ministar

b) šef kabineta

v) sekretar ministarstva

156. Radom užih organizacionih jedinica rukovode:

a) načelnik odeljenja, šef odseka i rukovodilac grupe

b) šef odeljenja, načelnik odseka i šef grupe

v) načelnici

157. Iako Generalni sekretarijat Vlade i službe Vlade nisu organi državne

uprave i za njih važe ista pravila za unutrašnje uređenje:

a) da

b) ne, postoje posebna pravila

158. U pojedinim organima državne uprave nazivi unutrašnjih organizacionih

jedinica mogu biti drugačiji:

a) ne

b) da

159. Sistematizacijom se utvrđuje:

a) broj radnih mesta i izvršilaca, opisi poslova radnih mesta i posebni uslovi za

obavljanje poslova

b) raspored poslova i zadataka na unutrašnje organizacione jedinice i izvršioce

v) sistem obavljanja poslova i zadataka

160. Osnovni oblik u kome se organizuju pokrajinski organi uprave u AP Vojvodini

jesu:

a) pokrajinska ministarstva

b) pokrajinski sekretarijati

v) pokrajinski zavodi

161. Opštinska uprava se organizuje:

a) u opštinama do 50.000 stanovnika kao jedinstvena uprava, a u onima sa više

stanovnika mogu se obrazovati uprave za pojedine oblasti

b) kao jedinstvena uprava, bez obzira na broj stanovnika opštine

v) u uprave za pojedine oblasti, bez obzira na broj stanovnika opštine

162. Gradska uprava se može organizovati:

a) u uprave za pojedine oblasti

b) u najviše 10 uprava za određene oblasti

v) u najviše 15 uprava za određene oblasti

163. Radom opštinske i gradske uprave (bilo jedinstvene bilo za pojedine

oblasti) rukovodi:

a) sekretar opštine, odnosno grada

b) načelnik uprave

v) predsednik opštine, odnosno gradonačelnik

164. Izvršnu funkciju u opštinama i gradovima vrše:

a) predsednik opštine i opštinsko veće, odnosno gradonačelnik i gradsko veće

b) predsednik opštine i gradonačelnik

v) opštinsko veće na čelu sa predsednikom opštine, odnosno gradsko veće na čelu sa

gradonačelnikom

165. Mesna kancelarija je:

a) organ mesne zajednice

b) područni organ opštinske ili gradske uprave

v) organ seoske samouprave

166. Komunalnu policiju mogu da obrazuju:

a) gradovi

b) gradovi i opštine

v) samo grad Beograd

167. Lokalni ombudsman kontroliše rad opštinske i gradske uprave i štiti

prava građana od povreda nanesenih radom lokalnih organa i službi, a njegovo

osnivanje je:

a) obavezno

b) fakultativno

168. Gradske opštine se mogu osnivati u gradovima, a postoje u:

a) Beogradu i još pet gradova

b) Beogradu i još 10 gradova

v) svim gradovima

III

(Načela rada državne uprave)

169. Prema ustavnom načelu podele vlasti, uređenje vlasti počiva na podeli

vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, pa bi organi državne uprave:

a) činili posebnu, četvrtu vlast (upravna vlast)

b) činili deo izvršne vlasti, čiji je nosilac Vlada

v) činili organe koji ne predstavljaju organe vlasti

170. Kao deo izvršne vlasti i za svoj rad odgovorni Vladi, koja smerava i

usklađuje njihov rad i vrši prema njima druga ovlašćenja, organi državne uprave su:

a) samostalni u vršenju svojih poslova

b) nemaju samostalnost u vršenju svojih poslova

v) delimično su samostalni

171. Iz načela samostalnosti organa državne uprave proizlazi da oni prilikom

postupanja u upravnim stvarima:

a) imaju samostalnost, ali u okviru naloga dobijenih od Vlade

b) imaju samostalnost pri vođenju postupka i donošenju rešenja, u okviru svojih

zakonskih ovlašćenja

v) postupaju samostalno u okviru politike Vlade

172. Načelo samostalnosti organa državne uprave u odnosu na rad državnih

službenika znači da:

a) niko ne sme vršiti uticaj na državnog službenika da nešto čini ili ne čini

suprotno propisima

b) državni službenik uživa nezavisnost u svom radu

v) državni službenik uživa punu samostalnost u svom radu

173. Iz ustavnog načela vladavine prava, pored drugih obaveza (poštovanje

ljudskih prava i podele vlasti, zabrana uticanja na sudove i na slobodno

izjašnjavanje birača), posebno proizlazi obaveza organa državne uprave da se

povinuju Ustavu i zakonu. Povinovanje Ustavu i zakonu, odnosno vezanost državne

uprave Ustavom i zakonom, znači:

a) vršenje poslova vlasti samo u granicama (tj. u okviru) Ustava i zakona i na osnovu

tj. po pravilima Ustava i zakona

b) bespogovorno sprovođenje naloga viših ustavnih organa

v) davanje prvenstva zaštiti javnog interesa utvrđenog zakonom pred privatnim

interesima

174. Načelo zakonitosti uprave (član 198. Ustava) obavezuje sve državne organe,

imaoce javnih ovlašćenja, pokrajinske, opštinske i gradske organe da:

a) njihovi pojedinačni akti moraju biti zasnovani na zakonu

b) njihovi pojedinačni akti i radnje moraju biti zasnovani na zakonu

v) njihovi opšti akti moraju biti zasnovani na zakonu

175. Zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi

ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred:

a) Ustavnim sudom

b) sudom opšte nadležnosti

v) sudom u upravnom sporu, osim kada je zakonom predviđena drugačija sudska

zaštita

176. U odnosu na državne službenike, načelo zakonitosti (član 5. Zakona o

državnim službenicima) znači:

a) dužnost postupanja u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisom, kao i

pravilima struke

b) dužnost postupanja u skladu sa Ustavom i zakonom

v) dužnost ponašanja u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisom

177. Pojedinačni pravni akti (upravni akti) i radnje upravnih organa mogu biti

nezakoniti:

a) samo u pogledu njihove sadržine

b) u pogledu njihove sadržine i oblika (forme)

v) u pogledu njihove sadržine, oblika i postupka u kome su doneti, odnosno u kome

su radnje preduzete

178. U pojedinim upravnim stvarima organi mogu biti zakonom ovlašćeni da

odlučuju po slobodnoj oceni. Tada su dužni da:

a) odluče u granicama zakonom datog ovlašćenja i saglasno cilju zbog koga je

ovlašćenje dato

b) odluče onako kako nalaze da je celishodno

v) odluče saglasno utvrđenoj politici Vlade

179. U cilju pravne sigurnosti i ostvarenja jednakosti pred zakonom, upravni

organi su dužni da pri postupanju u upravnim stvarima vode računa i o ranijim

odlukama donetim u istim ili sličnim upravnim stvarima (član 5. stav 3. Zakona o

opštem upravnom postupku). To načelo jeste načelo:

a) jednakosti stranaka u upravnom postupanju

b) predvidivosti ili legitimnih očekivanja stranaka

v) nediskriminacije stranaka

180. Ustav utvrđuje načelo zabrane sukoba interesa, a ono u odnosu na organe

državne uprave podrazumeva:

a) da funkcioneri i zaposleni u organima državne uprave ne mogu vršiti ni jednu

drugu funkciju

b) da funkcioneri u organima državne uprave ne mogu vršiti drugu funkciju

v) da funkcioneri i zaposleni u organima državne uprave ne mogu vršiti drugu

državnu ili javnu funkciju ili obavljati druge poslove za koje je propisano da su u

sukobu sa njihovim svojstvom, kao i da ne mogu pritom delovati u korist svojih

privatnih interesa

181. Državna vlast je prema Ustavu ograničena pravom građana na pokrajinsku

autonomiju i lokalnu samoupravu, a iz tog načela sledi da organi državne uprave u

pogledu poslova iz sopstvene nadležnosti pokrajine, opštine i grada:

a) ne mogu imati nikakva nadzorna ovlašćenja

b) mogu vršiti nadzor u pogledu ustavnosti i zakonitosti obavljanja poslova

v) mogu vršiti nadzor u pogledu ustavnosti, zakonitosti i celishodnosti obavljanja

poslova

182. O ustavnoj obavezi Republike Srbije da štiti prava i interese svojih

državljana u inostranstvu stara se prvenstveno:

a) ministarstvo nadležno za spoljne poslove

b) svaki organ državne uprave u okviru svog delokruga

v) organ državne uprave nadležan za poslove dijaspore

183. Ustav jemči ravnopravnost polova, a za pružanje zaštite u slučajevima polne

diskriminacije, na primer, u oblasti zapošljavanja ili na radu, nadležan je:

a) sud

b) Poverenik za zaštitu od diskriminacije

v) Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

184. Da bi službenici organa državne uprave poštovali ljudska prava potrebno

je da imaju veoma solidna znanja o tim pravima, odnosno da u njihovoj obuci

(stručnom osposobljavanju i usavršavanju) budu zastupljeni sadržaji o ljudskim

pravima. Ta obaveza se u međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima označava

kao obaveza stalnog učenja o ljudskim pravima i posebno se utvrđuje za službenike:

a) koji vrše ovlašćenja u vezi sa ograničavanjem pojedinih ljudskih prava

b) koji rade sa strankama

v) koji u obavljanju poslove mogu da koriste vatreno oružje

185. Pri vršenju zakonskih ovlašćenja kojima se ograničavaju pojedina ljudska

prava, organi državne uprave su dužni da poštuju načelo srazmernosti (član 20.

Ustava), a ovo načelo obavezuje organe državne uprave da:

a) primenjuju mere ograničenja prava strogo po zakonu

b) obim ograničenja prava bude što manji, odnosno samo onaj koji je neophodan da

se zadovolji ustavna svrha ograničenja prava po merilima demokratskom društva

v) primenjuju mere ograničenja prava dok stranka ne pristane da ispuni svoje obaveze

186. Zakon o državnoj upravi takođe obavezuje organe državne uprave da pri

rešavanju u upravnom postupku i preduzimanju upravnih radnji poštuju načelo

srazmernosti, i to tako što su dužni da:

a) koriste ona sredstva koja su za stranku najpovoljnija ako se i njima postižu svrha

i cilj zakona

b) koriste ona sredstva kojima se najefikasnije postižu svrha i cilj zakona

v) koriste ona sredstva kojima se zadaci najbrže izvršavaju da bi ograničenje prava

trajalo što kraće vremena

187. Zakon o opštem upravnom postupku detaljnije razrađuje elemente načela

srazmernosti (član 6), pa će postojati povreda tog načela i kada upravni organ:

a) primeni meru ograničenja prava, a svrha propisa je mogla da se ostvari i

drukčijim postupanjem tj. bez primene takve mere

b) naloži stranki obavezu koja nema zakonski osnov

v) naloži stranki obavezu koja ima zakonski osnov, ali je stranka ne može ispuniti

188. Zakon o državnoj upravi obavezuje organe državne uprave na poštovanje

stranaka, a pod tim podrazumeva:

a) uljudno ponašanje prema strankama

b) poštovanje ličnosti i dostojanstva stranaka

v) ponašanje prema strankama s poštovanjem

189. Upravni akti koje donose organi državne uprave mogu biti:

a) neposredan pravni osnov za ostvarivanje pojedinih ljudskih prava

b) jedan od uslova za ostvarivanje pojedinih ljudskih prava

v) akti kojima se pruža zaštita pojedinim ljudskim pravima

g) akti kojima se krše pojedina ljudska prava

d) zavisno od njihove sadržine, sve napred navedeno

190. Dužnost nepristrasnog postupanja organa državne uprave i državnih

službenika izraz je ustavnih načela o:

a) jednakosti svih ljudi i zabrani diskriminacije

b) zabrani sukoba interesa i zabrani povlašćivanja stranaka

v) jednakom položaju pripadnika srpskog naroda i svih građana koji žive u Srbiji

191. Nepristrasno postupanje organa državne uprave i državnih službenika

znači:

a) ne pristajati na protivčinidbe ili poklone od stranaka i ne tražiti ih

b) ne držati nikome stranu, biti objektivan

v) ne činiti ništa što bi vređalo stranke

192. Akt diskriminacije u postupanju organa državne uprave i državnih

službenika može se počiniti nejednakim tretmanom lica:

a) samo po osnovima koje izričito navodi Ustav (član 21. stav 3)

b) po bilo kom osnovu

193. Davanje prednosti trudnicama ili osobama sa fizičkim invaliditetom u

postupanju organa državne uprave i državnik službenika (na primer, kada čekaju u

redu za prijem stranaka):

a) ne predstavlja akt diskriminacije

b) predstavlja akt diskriminacije

v) predstavlja akt pozitivne diskriminacije

194. Obavezivanje organa državne uprave i državnih službenika da postupaju

stručno odnosi se na:

a) dužnost postupanja prema pravilima struke u obavljanju svih poslova

b) dužnost stručnog osposobljavanja državnih službenika

v) dužnost davanja stručnih objašnjenja o primeni zakona

195. Načelo o političkoj neutralnosti organa državne uprave i državnih

službenika obavezuje ih:

a) da u postupanju ne favorizuju stranke koje trenutno čine Vladu

b) da u postupanju ne pokazuju lošu volju prema strankama koje se nalaze u opoziciji

prema Vladi

v) da se u postupanju i vršenju svoje dužnosti drže politički neutralno

196. U odnosu na državne službenike, načelo političke neutralnosti im

zabranjuje:

a) da budu članovi političkih stranaka

b) da na radu izražavaju i zastupaju svoja politička uverenja

v) da imaju svoja politička uverenja

197. Radi ostvarivanja načela političke neutralnosti, Kodeks ponašanja

državnih službenika dodatno im zabranjuje:

a) da prisustvuju javnim skupovima političkih stranaka

b) da u službenim prostorijama nose i ističu obeležja političkih stranaka i

njihov propagandni materijal ili da utiču na političko opredeljenje drugih

službenika i nameštenika

v) da van posla kritikuju politiku Vlade

198. Ustav jemči svima jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim

organima, imaocima javnih ovlašćenja i pokrajinskim, opštinskim i gradskim

organima. Povreda ovog načela predstavljala bi istovremeno povredu jednakosti

ljudi pred Ustavom i zakonom i, time, akt diskriminacije, a može se učiniti:

a) povlašćivanjem pojedinaca i grupa u pristupu zaštiti prava

b) uskraćivanjem ili otežavanjem pristupa zaštiti prava pojedincima i grupama

v) na oba opisana načina pod a) i b)

199. Ustav jemči pravo svakom licu na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv

odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi i pravnom interesu. Navedeni

pojam „drugo pravno sredstvo“ odnosi se na izuzetne slučajeve u kojima je pravo na

žalbu isključeno, a to drugo pravno sredstvo jeste:

a) pritužba

b) tužba za pokretanje upravnog spora

v) ustavna žalba

200. U cilju jednake zaštite prava svih stranaka, u osnovnim načelima Zakona o

opštem upravnom postupku upravni organi su obavezani da pružaju pomoć strankama,

tj. da ih pouče o pravima koja im pripadaju i posledicama pojedinih radnji i

propuštanja koja bi mogla biti na štetu tih prava. Ta se obaveza odnosi na:

a) sve stranke

b) neupućene i neuke stranke

v) stranke koje nemaju advokata kao punomoćnika

201. Radi zaštite prava stranaka, Zakon o opštem upravnom postupku sadrži i

načelo prema kome je upravni organ dužan da omogući strankama da što lakše

zaštite i ostvare svoja prava i pravne interese. Međutim, to ne može biti na štetu:

a) prava i pravnih interesa trećih lica

b) javnog interesa

v) prava i pravnih interesa trećih lica, ni javnog interesa

202. Zakon o državnoj upravi poznaje načelo delotvornosti u ostvarivanju prava

stranaka, prema kome su organi državne uprave dužni da strankama omoguće:

a) da brzo i delotvorno (učinkovito, efektivno) ostvare svoja prava i pravne

interese

b) da strankama ne stvaraju teškoće u ostvarivanju njihovih prava i pravnih interesa

v) da stranke informišu o pravima i načinu njihovog ostvarivanja

203. Načelo delotvornosti upravnog postupka sadržano je u Zakonu o opštem

upravnom postupku (član 9. stav 1) i ono obavezuje upravne organe da strankama

omoguće da:

a) uspešno i celovito ostvare i zaštite prava i pravne interese

b) lako ostvaruju prava i pravnih interesa

v) brzo i nesmetano ostvaruju prava i pravne interese

204. Načelo ekonomičnosti postupka u Zakonu o opštem upravnom postupku (član 9.

stav 2) obavezuje upravne organe da:

a) strankama omoguće da uspešno i celovite ostvare i zaštite svoja prava

b) postupak vode bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i druge

učesnike postupka

v) od stranaka traže samo one podatke o kojima se ne vodi službena evidencija

205. U vezi sa načelom zaštite prava stranaka, Zakon o opštem upravnom postupku

obavezuje organ koji vodi postupak da stranki pruži priliku da se izjasni o

činjenicama koje su od značaja za odlučivanje u postupku. Od ovog načela može se

odstupiti samo kada:

a) organ proceni da to nije potrebno, jer je stvar jasna

b) organ proceni da to nije potrebno, jer se izlazi u susret zahtevu stranke

v) je to zakonom dozvoljeno

206. Ako stranka ne zna jezik postupka, mora joj se dozvoliti da koristi svoj jezik u

postupku (član 199. Ustava), a organ državne uprave će:

a) obezbediti prevodioca o svom trošku

b) obezbediti prevodioca o trošku stranke

v) naložiti stranki da obezbedi prevodioca

207. Načelo istine u upravnom postupku obavezuje organ koji vodi postupak da

pravilno, istinito i potpuno utvrdi sve činjenice i okolnosti:

a) koje pružaju celovitu sliku o pravom stanju stvari

b) koje su pravno relevatne, tj. od značaja za zakonito i pravilno postupanje u

upravnoj stvari

v) koje stranka nije potvrdila dokazima

208. Prema načelu slobodne ocene dokaza, ovlašćeno službeno lice koje vodi

postupak:

a) po svom uverenju odlučuje koje činjenice uzima kao dokazane

b) slobodno ocenjuje da li su javne isprave valjani dokazi

v) slobodno ocenjuje šta je istina a šta nije

209. Načelo o pravnosnažnosti upravnog akta (rešenja) znači da je to:

a) rešenje protiv koga se ne može izjaviti žalba

b) rešenje protiv koga se ne može izjaviti prigovor

v) rešenje protiv koga se ne može izjaviti žalba, niti pokrenuti upravni spor

210. Organi državne uprave mogu da prikupljaju, drže, obrađuju i koriste podatke

o ličnosti samo:

a) kada su im oni potrebni za obavljanje poslova iz njihovog delokruga

b) kada su na to ovlašćeni zakonom

v) kada im stranke daju podatke

211. Organ državne uprave može da koristi podatke o ličnosti samo u zakonite

svrhe za koje su prikupljeni, a pored toga se ti podaci mogu koristiti za potrebe:

a) vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije

b) obavljanja drugih poslova u organima državne uprave

v) informisanja medija

212. Pored podataka o ličnosti, organi državne uprave su dužni da štite i

podatke:

a) o svom radu

b) koji su tajni podaci u skladu sa zakonom

b) koji su osetljive prirode za ugled organa

213. Pravo pristupa podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija

kojima su poverena javna ovlašćenja ostvaruje se u skladu sa zakonom, a to pravo je:

a) izraz zahteva za transparentnošću rada državne uprave

b) jedno od ljudskih prava zajemčeno Ustavom

v) rezultat priznavanja slobode medija

214. Prema načelu javnosti rada organa državne uprave (član 11. Zakona o

državnoj upravi), ti organi su dužni da:

a) javnosti omoguće uvid u svoj rad, prema zakonu kojim se uređuje slobodan pristup

informacijama od javnog značaja

b) javnosti periodično daju informacije o svom radu

v) podnesu izveštaj o svom radu

215. Saglasno načelu javnosti rada organa državne uprave i informacije o radu

državnih službenika dostupne su javnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje

slobodan pristup informacijama od javnog značaja:

a) tačno

b) netačno

216. Državni službenik jeste/nije lično odgovoran za zakonitost, stručnost i

delotvornost svog rada:

a) jeste

b) nije

v) odgovoran je njegov starešina, a ne on lično

217. Ustavna načela o jednakosti svih pred zakonom i zabrani diskriminacije u

odnosu na položaj državnih službenika (prema članu 7. Zakona o državnim

službenicima) izražena su zabranom:

a) bržeg napredovanja i boljih plata za manje sposobne državne službenike

b) povlašćivanja ili uskraćivanja službenika u njihovim pravima ili

dužnostima

v) kažnjavanja državnih službenika zbog grešaka i radu

218. Načelo o jednakoj dostupnosti radnih mesta utvrđuje da su pri zapošljavanju u

državni organ kandidatima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta, a da

izbor kandidata zavisi od:

a) utiska koji ostave na intervjuu

b) radne biografije

v) provere kompetencija

219. Saglasno evropskim standardima, zapošljavanje i napredovanje državnih

službenika treba da se odvija po sistemu:

a) zasluga (merit sistem)

b) partijske pripadnosti (sistem plena)

v) kombinovanjem ta dva sistema

220. Kao jedno od prava pripadnika nacionalnih manjina, Ustav obavezuje organe

državne uprave (član 77) da pri zapošljavanju:

a) vode računa o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina

b) vode računa o tome da među službenicima ima i onih koji znaju jezike nacionalnih

manjina

v) oglašavaju konkurse na jezicima nacionalnih manjina

221. Iz ustavnih načela o jednakosti svih pred zakonom i zabrani diskriminacije

proizašla je i garantija jednakosti državnih službenika u pogledu odlučivanja o

njihovom napredovanju i nagrađivanju i ostvarivanju njihove pravne zaštite (član 11.

Zakona o državnim službenicima). Ova jednakost znači:

a) da će svi službenici napredovati jednakim tempom i imati iste plate

b) da će svi službenici napredovati jednakim tempom, imati iste plate i jednaku

pravnu zaštitu

v) da se napredovanje, nagrađivanje i pravna zaštita službenika odvijaju pod

uslovima jednakim za sve

222. Načelo o napredovanju državnih službenika utvrđuje da napredovanje zavisi

od:

a) rezultata radne uspešnosti i potreba državnog organa

b) stručnosti i rezultata rada

v) potreba državnog organa

223. U pogledu stručnog usavršavanja, državnih službenik ima:

a) dužnost da se stručno usavršava

b) pravo da se stručno usavršava

v) pravo i dužnost da se stručno usavršava

IV

(Prava i dužnosti državnih službenika)

224. Državni službenici su svi koji rade u državnim organima, osim:

a) nameštenika

b) funkcionera i nameštenika

v) službenika koji su zaposleni na određeno vreme

225. Nameštenik je lice čije se radno mesto u državnom organu sastoji od:

a) pratećih pomoćno-tehničkih poslova

b) računovodstvenih i administrativnih poslova

v) sekretarskih poslova

226. U organima državne uprave funkcioneri su:

a) rukovodioci organa državne uprave

b) ministri i državni sekretari

v) ministri i direktori posebnih organizacija

227. Državni službenici u organima državne uprave su:

a) lica koja obavljaju poslove iz delokruga organa

b) lica koja obavljaju poslove iz delokruga organa i određene s njima povezane

poslove

v) lica koja nisu funkcioneri

228. Poslodavac državnih službenika i nameštenika je Republika Srbija, a u

njeno ime prava i dužnosti poslodavca (uključujući i pravo odlučivanja o pravima i

dužnostima državnih službenika) vrši:

a) Vlada

b) rukovodilac državnog organa

v) jedinica za upravljanje ljudskim resursima

229. U službeničkom sistemu razlikuju se dve kategorije državnih službenika, i

to:

a) državni službenici na položaju i državni službenici na izvršilačkim

radnim mestima

b) državni službenici i nameštenici

v) državni službenici sa završenim fakultetom i ostali

230. Kategorija državnih službenika na položaju u ministarstvima obuhvata:

a) pomoćnike ministra i sekretara ministarstva

b) državne sekretare, pomoćnike ministra i sekretara ministarstva

v) sve koje postavlja Vlada

231. Kategorija državnih službenika na položaju u organima uprave u sastavu

ministarstava obuhvata:

a) direktora, zamenika direktora i pomoćnike direktora

b) direktora i pomoćnike direktora

v) pomoćnike direktora i sekretara organa u sastavu

232. Kategorija državnih službenika na položaju u posebnim organizacijama

obuhvata:

a) pomoćnike direktora i sekretara posebne organizacije

b) direktora i pomoćnike direktora

v) direktora, zamenika direktora i pomoćnike direktora

233. Radna mesta državnih službenika na izvršilačkim mestima razvrstavaju se

po zvanjima. Za one sa završenim osnovnim akademskim studijama u obimu od

najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim

akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim

studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na

fakultetu zvanja su:

a) saradnik, viši savetnik i samostalni savetnik

b) mlađi savetnik, savetnik, samostalni savetnik i viši savetnik

v) mlađi referent, savetnik i viši savetnik

234. Zvanja državnih službenika sa završenim osnovnim akademskim studijama u

obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u

trajanju do tri godine su:

a) referent i viši referent

b) savetnik i referent

v) mlađi saradnik i saradnik

235. Zvanja državnih službenika sa srednjom školskom spremom su:

a) mlađi referent i referent

b) mlađi referent, referent i viši referent

v) saradnik i viši saradnik

236. Pored državljanstva Republike Srbije, punoletstva i propisane školske

spreme, svi državni službenici moraju da ispunjavaju i sledeći opšti uslov:

a) da nisu osuđivani na kaznu zatvora od najmanje šest meseci

b) da imaju položen državni stručni ispit

v) da imaju najmanje 3 godine radnog iskustva

237. U pogledu uslova za postavljenje na položaj za državne službenike zahtevaju se:

a) završene osnovne akademske studijame u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademske studijame, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studijame, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje 9 godina radnog iskustva u struci

b) završene osnovne akademske studijame u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademske studijame, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studijame, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje 5 godina radnog iskustva u struci

v) završene osnovne akademske studijame u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i najmanje 9 godina radnog iskustva u struci 238. Kao državni službenik ne može se zaposliti lice:

a) koje ima smetnje u govoru

b) koje je osuđivano

v) kome je prestao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede radne

dužnosti ili je osuđivano na kaznu zatvora u trajanju dužem od 6 meseci

239. Osim u slučaju ponovnog postavljenja, položaji se popunjavaju po sprovedenom:

a) javnom konkursu

b) internom konkursu, pa ako on ne uspe, sprovodi se javni konkurs

v) premeštajem

240. Izvršilačka radna mesta se popunjavaju:

a) po sprovedenom javnom konkursu

b) po sprovedenom internom konkursu

v) premeštajem, preuzimanjem, pa internim i, potom, javnim konkursom

241. Pripravnički staž u organima državne uprave traje:

a) godinu dana

b) godinu dana za pripravnike sa završenim akademskim studijama drugog stepena,

9 meseci za pripravnike sa završenim akademskim studijama prvog stepena i 6

meseci za pripravnika sa srednjom školskom spremom

v) prema potrebi, od 6 do 12 meseci

242. Pripravnik se tokom pripravničkog staža nalazi na:

a) stručnom osposobljavanju

b) stručnom usavršavanju

v) stručnoj obuci

243. Probni rad je obavezan za sve:

a) koji zasnivaju radni odnos na neodređeno vreme

b) koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu, a nisu pripravnici, niti

rade u kabinetu

v) koji nisu bili pripravnici u državnom organu

244. Zakon o državnim službenicima utvrđuje određeni broj prava državnih

službenika (članovi 12 do 17, kao i pojedine druge odredbe), a pored tih prava,

državni službenici imaju i druga prava koja se utvrđuju:

a) opštim propisima o radu i posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe

b) Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji

v) uredbom Vlade

245. Pojedina prava državnih službenika u određenim državnim organima mogu

se, zavisno od prirode njihovih poslova, urediti i drukčije (od uređenja u Zakonu o

državnim službenicima). Takvo uređenje se vrši:

a) uredbom Vlade

b) Pravilnikom o radnim odnosima

v) zakonom

246. Pravo na odgovarajuće uslove rada državnog službenika, pored prava na

uslove rada koji mu neće ugroziti život i zdravlje, na tehničke i druge uslove

potrebne za rad), uključuje i:

a) pravo na zaštitu od pretnji, napada i svih vrsta ugrožavanja bezbednosti na radu

b) pravo na zaštitu od mobinga

v) pravo na zaštitu od primedaba stranaka na njegov račun

247. Ako državni službenik smatra da mu nije pružena potrebna zaštita njegove

bezbednosti na radu, on može:

a) odbiti da radi

b) zahtevati od rukovodioca da preduzme mere zaštite

v) zahtevati premeštaj na drugo radno mesto

248. Pravo na primanja državnog službenika obuhvata pravo na platu, naknade i

druga primanja prema zakonu koji uređuje plate državnih službenika. Plata se

određuje:

a) množenjem koeficijenta odgovarajuće platne grupe u koju je službenik razvrstan

sa osnovicom za obračun i isplatu plata

b) sabiranjem osnovne plate za odgovarajuću platnu grupu sa dodacima na platu,

naknadama plate i naknadama troškova

v) sabiranjem osnovne plate sa naknadama plate

249. Državni službenik koji je neraspoređen ima tokom narednih 2 meseca pravo na:

a) platu

b) naknadu plate

v) sva primanja kao i drugi državni službenici

250. Pravo na odmore i odsustva obuhvata pravo na:

a) dnevni i godišnji odmor, plaćeno i neplaćeno odsustvo

b) dnevni, nedeljni i godišnji odmor, plaćeno i neplaćeno odsustvo

v) godišnji odmor i plaćeno odsustvo

251. Dnevni odmor u trajanju od 30 minuta ne može se koristiti:

a) van vremena određenog za pauzu

b) bez dozvole neposrednog rukovodioca

v) na početku i na kraju radnog vremena

252. Nedeljni odmor traje:

a) 48 časova

b) 48 časova neprekidno

v) najmanje 48 časova

253. Godišnji odmor iznosi:

a) najmanje 20 a najviše 30 radnih dana

b) najmanje 18 a najviše 35 radnih dana

v) najmanje 20 a najviše 35 radnih dana

254. Plaćena i neplaćena odsustva mogu se koristiti u slučajevima utvrđenim:

a) opštim propisima o radu

b) opštim propisima o radu i posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe

v) zakonom

255. Državni službenici imaju pravo na članstvo u sindikatu, koje uključuje:

a) pravo da se bude član sindikata

b) pravo na sindikalno udruživanje i delovanje

v) pravo da se bude ili ne bude član sindikata

256. Državni službenici:

a) nemaju pravo na štrajk

b) imaju pravo na štrajk

v) imaju pravo na štrajk, uz obavezu obezbeđenja minimuma procesa rada

257. Državni službenik se, radi ostvarivanja i zaštite svojih prava:

a) može pismeno obraćati rukovodiocu organa državne uprave i Upravnoj inspekciji

b) može pismeno obraćati Upravnoj inspekciji, a ne i rukovodiocu organa državne uprave

v) ne može obraćati ni rukovodiocu organa državne uprave, ni Upravnoj inspekciji

258. Državni službenik ima pravo žalbe na rešenje kojim se odlučuje o njegovim pravima i dužnostima, i to:

a) na svako takvo rešenje

b) na svako takvo rešenje, osim kada je žalba zakonom izričito isključena

v) samo na rešenja kojima se odlučuje negativno po službenika

259. O žalbi na rešenje kojim se odlučuje o pravima i dužnostima državnih

službenika iz organa državne uprave odlučuje:

a) rukovodilac organa državne uprave

b) Žalbena komisija Vlade

v) sud

260. Protiv odluke Žalbene komisije Vlade, kao i kada ona ne odluči o žalbi

državnog službenika na rešenje kojim je odlučeno o njegovom pravu i dužnosti u

roku od 30 dana od dana prijema žalbe, državni službenik može da:

a) pokrene upravni spor

b) podnese novu žalbu

v) zahteva od rukovodioca organa državne uprave da donese novo rešenje

261. O pravima i dužnosti državnih službenika koji rukovode organom u sastavu

i posebnom organizacijom, a koje je postavila Vlada, odlučuje:

a) Vlada

b) nadležni ministar

v) Visoki službenički savet

262. Državni službenik je dužan da izvrši usmeni nalog pretpostavljenog, s tim

što nalog može da „zadrži od izvršenja“ i to saopšti pretpostavljenom ako smatra:

a) da je nalog suprotan propisima ili pravilima struke ili da njegovo izvršenje može prouzrokovati štetu

b) da je nalog dobio pred sam kraj radnog vremena

v) da izvršenje naloga nije u opisu poslova njegovog radnog mesta

263. Ako pretpostavljeni ponovi u pismenom obliku nalog koji je bio dao usmeno i

koji je državni službenik „zadržao od izvršenja“, državni službenik je dužan da:

a) ponovo ukaže da je nalog suprotan propisima ili pravilima struke ili da njegovo

izvršenje može prouzrokovati štetu

b) izvrši nalog

v) izvrši nalog i o tome pismeno obavesti rukovodioca organa

264. Državni službenik je dužan da odbije izvršenje usmenog ili pismenog

naloga ako bi izvršenje naloga:

a) predstavljalo kažnjivo delo

b) prouzrokovalo štetu

v) bilo suprotno propisima

265. U slučaju odbijanja izvršenja naloga čije bi izvršenje predstavljalo

kažnjivo delo, državni službenik je dužan i da:

a) o tome pismeno obavesti rukovodioca organa, a ako je on izdao nalog – organ koji

nadzire rad organa državne uprave

b) sastavi o tome pismenu belešku

v) obavesti o tome javnog tužioca

266. Državni službenik je dužan da prihvati drugo odgovarajuće radno mesto na

koje je privremeno ili trajno premešten u skladu sa zakonom, i to:

a) ako se sa time saglasi

b) iako nije sa time saglasan

267. Trajni premeštaj državnog službenika na drugo odgovarajuće radno mesto moguć je:

a) u okviru istog organa državne uprave

b) u okviru istog i u drugi organ državne uprave

v) u okviru sistema državnih organa

268. Privremeni premeštaj državnog službenika na drugo odgovarajuće radno

mesto u istom organu (zbog zamene odsutnog službenika ili povećanog obima posla) traje:

a) najduže 6 meseci

b) najduže jednu godinu

v) najduže dve godine

269. Privremeni premeštaj državnog službenika na drugo odgovarajuće radno mesto u drugi državni organ (zbog povećanog obima posla) traje najduže:

a) godinu dana

b) 6 meseci, uz mogućnost produženja za najviše još toliko vremena

v) 6 meseci, bez mogućnosti produženja

270. Uz poslove svog radnog mesta, državni službenik dužan je da, po pismenom

nalogu pretpostavljenog, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za

njih ispunjava uslove (zbog povećanog obima posla ili zamene odsutnog službenika), a

najduže:

a) 6 meseci

b) 3 meseca

v) 30 radnih dana

271. Po pismenom nalogu pretpostavljenog, državni službenik je dužan da radi na

radnom mestu nižem od svog u slučaju:

a) povećanog obima posla i naloga Vlade

b) elementarne nepogode, više sile ili drugih nepredvidivih okolnosti

v) proglašenja vanredne situacije

272. Državni službenik je dužan da radi u radnoj grupi u svom ili drugom

državnom organu:

a) po pismenom nalogu rukovodioca

b) po usmenom nalogu rukovodioca

v) ako je to u opisu poslova njegovog radnog mesta

273. Dužnost čuvanja službene ili druge tajne određene zakonom ili drugim

propisom obavezuje državnog službenika:

a) dok mu traje radni odnos u državnom organu

b) i po prestanku radnog odnosa u državnom organu

v) godinu dana po prestaku rada u državnom organu

274. Nepoštovanje radnog vremena i propisanih pravila ponašanja u državnom

organu predstavlja:

a) povredu radnih dužnosti za koju se može izreći disciplinska kazna

b) povredu ugleda organa

v) nekažnjivu povredu radne discipline

275. Državni službenik je dužan da o razlozima sprečenosti za rad obavesti

neposredno pretpostavljenog u roku od:

a) 24 časa od otvaranja bolovanja

b) 24 časa od nastanka razloga

v) narednog radnog dana

276. U odnosima sa pretpostavljenim i drugim službenicima, državni službenik

je, prema Kodeksu ponašanja državnih službenika, dužan da obezbedi potrebnu

saradnju, da ne ometa proces rada, pospešuje profesionalne odnose i radnu

atmosferu, kao i da uvek postupa:

a) s dužnom pažnjom i poštovanjem

b) ljubazno i korektno

v) srdačno i prijateljski

277. Državni službenik je dužan da bude prikladno i uredno odeven, a neprikladnom odećom smatraju se naročito: neprimereno kratke suknje, bluze sa velikim dekolteom ili tankim bretelama, izrazito kratke ili providne bluze, kratke pantalone. Zbog neprikladnog odevanja može biti upozoren od strane neposrednog rukovodioca, a zatim i:

a) vraćen sa posla

b) izložen disciplinskom postupku

v) vraćen sa posla, bez prava na platu za taj dan

278. Državni službenik sme da saopštava informacije do kojih je došao u

obavljanju poslova:

a) samo ako se radi o informacijama u vezi sa poslovima koje on obavlja

b) samo ako se radi o informacijama koje ne štete ugledu organa

v) samo ako je ovlašćen da saopšti informacije

279. Državni službenik je dužan da svojim ponašanjem čuva ugled organa, a ta se

obaveza odnosi na:

a) ponašanje prilikom obavljanja poslova

b) ponašanje prilikom obavljanja poslova i van posla na javnom mestu

v) ponašanje prilikom obavljanja poslova i van posla na javnom mestu i u privatnom životu

280. Merila radne uspešnosti državnog službenika su:

a) Rezultati rada

b) Ponašajne kompetencije

v) Ponašajne kompetencije i rezultati rada

281. Rukovodilac organa, u saradnji sa rukovodiocem uže unutrašnje jedinice za

koju se utvrđuju ciljevi, odnosno samostalnim izvršiocem utvrđuje:

a) Najmanje 3 godišnja cilja

b) Najmanje 4 godišnja cilja

v) Najmanje 5 godišnja cilja

282. Radna uspešnost državnog službenika redovno se vrednuje jednom godišnje za period:

a) Od 01. januara do 31 decembra

b) Od 01 februara tekuće godine do 01 februara naredne godine

v) Od 31. januara tekuće godine do 31 januara naredne godine

283. Državni službenik na položaju može napredovati:

a) samo na neposredno viši položaj

b) na svaki položaj

v) na svaki položaj u istom ili drugom organu

284. Stručno usavršavanje državnih službenika zasniva se na programima obuke, koji obuhvataju opšti program obuke (za sve državne službenike), posebne programe obuke (za državne službenike pojedinih organa) i, kao treću vrstu, program:

a) obuke rukovodilaca

b) obuke pripravnika

v) obuke državnih službenika na položaju

285. Opšti program obuke državnih službenika obuhvata uvodni program obuke i program kontinuiranog stručnog usavršavanja. Uvodni program obuke je namenjen stručnom osposobljavanju:

a) pripravnika

b) državnih službenika koji prvi put zasnivaju radni odnos

v) državnih službenika koji prvi put zasnivaju radni odnos i onih koji se

pripremaju za polaganje državnog stručnog ispita

286. Kao stručna lica – realizatori programa stručnog osposobljavanja učestvuju:

a) predavači i druga lica koja angažuje Nacionalna akademija za javnu upravu

b) predavači, mentori i kouči

v) predavači i mentori

287. Program obuke rukovodilaca priprema, sprovodi i razvija:

a) Služba za upravljanje kadrova

b) ministarstvo nadležno za državnu upravu

v) Nacionalna akademija za javnu upravu

288. Pored državnog stručnog ispita, zakonom se može predvideti obaveza polaganja posebnog stručnog ispita, a taj ispit se može predvideti za radna mesta službenika:

a) sa posebnim dužnostima i ovlašćenjima

b) sa posebnim odgovornostima

v) koja zahtevaju specifična znanja i veštine

289. Pored pripravnika koji je primljen na osnovu javnog konkursa u radni odnos, zakon poznaje i stručno osposobljavanje nezaposlenih lica po programu za pripravnike na osnovu ugovora, a sa tim licima se zaključuje:

a) ugovor o radu na određeno vreme

b) ugovor o stručnom osposobljavanju

v) ugovor o volontiranju

290. Nekada personalni poslovi, zatim kadrovski poslovi, a danas:

a) opšti poslovi

b) poslovi upravljanja ljudskim resursima

v) službenički poslovi

291. Državni službenik može odgovarati krivično, prekršajno, za povrede  radnih dužnosti i materijalno (za štetu). Odgovornost za povrede radnih dužnosti je:

a) disciplinska odgovornost

b) prekršajna odgovornost

v) službena odgovornost

292. Povrede radnih dužnosti zbog kojih se može disciplinski odgovarati

propisane su:

a) Zakonom o državnim službenicima

b) Zakonom o državnim službenicima i drugim zakonima

v) Zakonom o državnim službenicima i Kodeksom ponašanja državnih

službenika, a za pojedine organe i drugim zakonom

293. Povrede radnih dužnosti mogu biti lakše i:

a) teže

b) teške

v) srednje

294. Ako u organu nije obrazovana disciplinska komisija, disciplinski postupak protiv državnog službenika na izvršilačkom radnom mestu pokreće, vodi i donosi odluku:

a) neposredni pretpostavljeni

b) rukovodilac organa

v) državni službenik na kog rukovodilac prenese ovlašćenje za to

295. Državni službenik ima/nema pravo da se na usmenoj raspravi u

disciplinskom postupku brani preko zastupnika:

a) ima

b) nema

296. Za teže povrede radnih dužnosti može se, pored drugih kazni, izreći i kazna:

a) prestanak radnog odnosa

b) uslovni prestanak radnog odnosa

v) privremeni prestanak radnog odnosa

297. Pošto je pokrenut disciplinski postupak, državni službenik može, pod određenim uslovima, biti do okončanja tog postupka:

a) premešten na drugo radno mesto

b) udaljen s rada

v) upućen na godišnji odmor

298. Ako državni službenik na radu ili u vezi s radom prouzrokuje štetu trećem

licu svojim nezakonitim ili nepravilnim radom, za štetu će odgovarati:

a) državni službenik

b) Republika Srbija

v) organ državne uprave u kome službenik radi

299. Za štetu koju trećim licima prouzrokuju svojim nezakonitim ili

nepravilnim radom imaoci javnih ovlašćenja u vršenju poverenih poslova državne

uprave odgovara:

a) Republika Srbija

b) imalac javnog ovlašćenja

v) službenik imaoca javnog ovlašćenja

300. Pošto Republika Srbija nadoknadi štetu koju je državni službenik

prouzrokovao trećem licu, ona ima pravo da:

a) od državnog službenika zahteva naknadu plaćenog iznosa

b) od organa državne uprave zahteva naknadu plaćenog iznosa

v) od državnog službenika zahteva naknadu plaćenog iznosa ako je on štetu

prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepažnje

301. Državni službenik je odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi s radom

prouzrokuje državnom organu, ako je štetu prouzrokovao:

a) namerno ili iz krajnje nepažnje

b) posle upozorenja pretpostavljenog da može prouzrokovati štetu

v) običnim nemarom

302. Državni službenik može da se oslobodi odgovornosti za štetu koju je prouzrokovao izvršenjem naloga pretpostavljenog, pod uslovom da je:

a) pretpostavljenom saopštio da izvršenje naloga može prouzrokovati štetu

b) pribeležio na omotu spisa da postupa po nalogu pretpostavljenog

v) upoznao kolege o nalogu pretpostavljenog koji može prouzrokovati štetu

303. U slučaju prestanka radnog odnosa državnom službeniku po sili zakona po  osnovu proteka dva meseca od kada je postao neraspoređen, za prestanak radnog odnosa potrebno je:

a) da se donese rešenje o prestanku radnog odnosa

b) nije potrebno donositi rešenje

304. Ako se izmenama pravilnika neka radna mesta ukinu ili smanji broj

službenika, a državni službenik se ne saglasi sa premeštajem na niže radno mesto

koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, i za koje ispunjava ostale uslove za rad,

odnosno poseduje kompetencije, takvi državni službenici:

a) dobijaju rešenje o premeštaju u drugi državni organ

b) dobijaju rešenje o prestanku radnog odnosa

v) postaju neraspoređeni

305. Ako se ukine organ državne uprave a njegov delokrug ne preuzme drugi organ,

državni službenici koji su radili u ukinutom organu:

a) postaju neraspoređeni

b) dobijaju rešenje o premeštaju u drugi organ

v) dobijaju rešenje o prestanku radnog odnosa

306. Nameštenik zasniva radni odnos:

a) rešenjem o prijemu u radni odnos

b) ugovorom o radu

v) ugovorom o povremenim i privremenim poslovima

307. Kada usled promene unutrašnjeg uređenja organa nema radnih mesta na koje nameštenik može biti premešten ili raspoređen, nameštenik:

a) postaje neraspoređen

b) dobija otkaz ugovora o radu

v) dobija rešenje o prestanku radnog odnosa

308. Nameštenik ima pravo na platu, naknade i druga primanja prema:

a) zakonu kojim se uređuju plate u državnim organima

b) opštim propisima o radu

v) odredbama ugovora o radu

V

(Propisi u oblasti borbe protiv korupcije i unapređenja integriteta)

309. Jedinica za upravljanje ljudskim resursima je, prema Kodeksu ponašanja

državnih službenika, dužna/nije dužna da državnog službenika pre stupanja na rad

upozna sa zakonskim ograničenjima i zabranama usmerenim ka sprečavanju sukoba

interesa:

a) dužna je

b) nije dužna

310. Radi sprečavanja sukoba interesa, Zakon o državnim službenicima zabranjuje državnim službenicima da prime poklon u vezi s vršenjem svojih poslova ili bilo kakvu uslugu ili drugu korist za sebe ili druga lica. Od zabrane primanja poklona izuzeti su:

a) svi pokloni koje daju stranke

b) protokolorani i prigodni pokloni manje vrednosti

v) pokloni koji se dobijaju bez traženja

311. Zabrana primanja poklona, drugih usluga i koristi za sebe ili druga lica

obuhvata i:

a) zabranu traženja poklona, drugih usluga ili koristi

b) ne obuhvata

v) propisi nisu jasni s tim u vezi

312. Definicija poklona u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije obuhvata stvar, pravo i uslugu bez odgovarajuće naknade i svaku drugu korist za službenika ili povezano lice, a u vezi je sa vršenjem poslova službenika. Iz ove definicije je, radi provere Vašeg znanja, izostavljena vrsta poklona koji se može i najčešće dobiti, a navedena je u definiciji na prvom mestu, a to je:

a) novac

b) besplatna hrana i piće

v) parfemi

313. Povreda dužnosti, odnosno pravila u vezi sa zabranom primanja poklona,

drugih usluga i koristi kvalifikovana je u Zakonu o državnim službenicima kao:

a) lakša povreda radne dužnosti

b) teža povreda radne dužnosti

v) lakša ili teža povreda radne dužnosti, zavisno od težine

314. Krug povezanih lica određen je u Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i

obuhvata: supružnike, krvne srodnike u pravoj liniji, srodnike u pobočnoj liniji do

drugog stepena, usvojitelja, usvojenika i svako drugo fizičko lice, kao i pravno lice,

koje se prema drugim osnovima i okolnostima može opravdano smatrati interesno

povezano sa funkcionerom, odnosno službenikom. Iz ove definicije su radi

provere Vašeg znanja izostavljeni, a u definiciji su izričito navedeni:

a) tazbinski srodnici

b) vanbračni partneri

v) deca

315. Protokolarni poklon su oni koji se primaju od strane države, njenih organa i

organizacija, međunarodnih organizacija i stranih pravnih lica prilikom

službenih poseta i u drugim sličnim prilikama. Da li se protokolarnim poklonom

može smatrati i poklon koji državni službenik primi od:

a) strane nevladine organizacije

b) domaće nevladine organizacije koja dobija donacije iz inostranstva

v) stranca koji želi da kupi stan u Srbiji

316. Ako vrednost primljenog protokolarnog poklona prelazi 5% prosečne

mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, takav poklon je državni

službenik dužan da preda:

a) organu nadležnom za postupanje sa imovinom u svojini Republike Srbije

b) Agenciji za borbu protiv korupcije

v) rukovodiocu državnog organa

317. Prigodni poklon manje vrednosti je onaj čija pojedinačna vrednost ne

prelazi:

a) 5% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji

b) 1% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji

v) 3% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji

318. Ako je državni službenik u nedoumici da li se ponuđeni poklon može

smatrati prigodnim poklonom manje vrednosti, on je prema Kodeksu ponašanja

državnih službenika, dužan da o tome zatraži mišljenje od:

a) Agencije za borbu protiv korupcije

b) neposredno pretpostavljenog

v) Direkcije za imovinu Republike Srbije

319. Ako ipak primi prigodni poklon smatrajući da je on manje vrednosti, a

ispostavi se da se radi o poklonu čija vrednost prelazi propisanu gornju vrednost za

poklone manje vrednosti, državni službenik ne sme zadržati taj poklon. Takođe,

ista obaveza postoji za prigodne poklone manje vrednosti primljene u toku jedne

kalendarske godine, a čija ukupna vrednost prelazi:

36

a) 50% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji

b) jednu prosečnu mesečnu zaradu bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji

v) dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji

320. Da li se može reći da Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije toleriše

primanje poklona čija bi ukupna vrednost državnom službeniku legalno obezbedila

jednu prosečnu platu u toku godine?

a) da

b) ne

321. Radi vođenja evidencije o primljenim poklonima, državni službenik je

dužan da o svakom primljenom poklonu radi vođenja evidencije obavesti:

a) državni organ u kome radi

b) rukovodioca državnog organa

v) Agenciju za borbu protiv korupcije

322. Prema Kodeksu ponašanja državnih službenika, državni službenik je dužan

da ponuđeni poklon (koji nije manje vrednosti) ili ponuđenu drugu korist odbije,

preduzme radnje radi identifikacije lica i ako je moguće pronađe svedoke, kao i da

odmah, a najkasnije u roku od 24 časa, o tome sačini službenu zabelešku i obavesti:

a) policiju

b) neposredno pretpostavljenog

v) rukovodioca organa

323. Državni službenik u obavljanju poslova može doći u posed informacija koje

bi mu mogle koristiti za sticanje pogodnosti u obavljanju svojih privatnih poslova

ili poslova s njim povezanih lica. Korišćenje takvih informacija u privatne svrhe

mu zabranjuje:

a) zakon

b) Kodeks ponašanja državnih službenika

324. Državni službenik na izvršilačkom radnom mestu dužan je da u slučaju

interesa koji on ili s njime povezano lice može imati u vezi sa odlukom organa u

čijem donošenju učestvuje:

a) pismeno obavesti rukovodioca organa (radi izuzeća)

b) bude uzdržan od mogućnosti sukoba interesa

v) daje prednost javnom interesu pred svojim privatnim interesom

325. Na državne službenike na položaju primenjuju se sve odredbe Zakona o

Agenciji za borbu protiv korupcije (prijavljivanje imovine, sprečavanje sukoba

interesa i dr.) koje važe za nosioce javnih funkcija:

a) da

b) ne

326. Organi državne uprave su dužni da Agenciji za borbu protiv korupciju, na

njen zahtev:

a) dostave sva dokumenta i informacije potrebne za obavljanje njenih poslova u

roku od 15 dana

b) dostave sva dokumenta i informacije potrebne za obavljanje njenih poslova u roku

od 30 dana

v) nisu dužni da dostavljaju dokumenta i informacije

327. U cilju sprečavanja i otklanjanja mogućnosti za nastanak i razvoj korupcije,

organi državne uprave su dužni da donose planove integriteta, u skladu sa:

a) zakonom

b) zakonom i smernicama Agencije za borbu protiv korupcije

v) ocenom izloženosti korupciji

328. Izveštaje o sprovođenju planova integriteta, organi državne uprave

dostavljaju:

a) Vladi

b) Agenciji za borbu protiv korupcije

v) medijima

329. U planu integriteta određuje se i lice odgovorno za izradu i sprovođenje

plana. To lice (državni službenik) je dužno/nije dužno da pohađa posebnu obuku koju

sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije:

a) dužno je

b) nije dužno

330. U cilju prevencije korupcije sprovodi se obuka državnih službenika, a tu

obuku sprovodi:

a) organ državne uprave

b) Agencija za borbu protiv korupcije

v) organ državne uprave u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije

331. Ako sumnja na postojanje korupcije u organu državne uprave, državni

službenik pismeno obaveštava o tome:

a) neposredno pretpostavljenog ili rukovodioca

b) javno tužilaštvo

v) Agenciju za borbu protiv korupcije

332. Zloupotreba obaveštavanja o sumnju u postojanje korupcije predstavlja:

a) težu povredu radnih dužnosti

b) lakšu povredu radnih dužnosti

v) nije kažnjiva

333. Da li Zakon o zaštiti uzbunjivača pruža zaštitu državnom službeniku koji

ukazuje na kršenje propisa o sukobu interesa i sprečavanju korupcije:

a) da

b) ne

334. Državni službenik može van radnog vremena da radi za drugog poslodavca

(dodatni rad), ako taj rad nije zabranjen zakonom ili drugim propisom, ne stvara

mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost njegovog rada. Pored

navedenih uslova, za dodatni rad potrebna je i:

a) pismena saglasnost rukovodioca organa

b) dozvola rukovodioca organa

v) saglasnost Agencije za borbu protiv korupcije

335. Saglasnost rukovodioca organa za dodatni rad državnom službeniku nije

potrebna ako je u pitanju dodatni naučno-istraživački rad, objavljivanje autorskih

dela i rad u kulturno-umetničkim, humanitarnim, sportskim i sličnim udruženjima.

Međutim, rukovodilac može zabraniti i takava rad ako se njime:

a) onemogućava ili otežava rad državnog službenika

b) šteti ugledu državnog organa

v) stvara mogućnost sukoba interesa ili utiče na nepristrasnost rada službenika

g) sve gore navedeno

336. O svom dodatanom naučno-istraživačkom radu, objavljivanju autorskih dela i

radu u kulturno-umetničkim, humanitarnim, sportskim i sličnim udruženjima,

državni službenik:

a) je dužan da obavesti rukovodioca organa

b) nije dužan da obavesti rukovodioca organa

337. Da li je državni službenik dužan da obavesti rukovodioca organa o

objavljivanju komentara nekog propisa ili svog pisanog rada u zborniku radova sa

nekog stručnog savetovanja:

a) jeste

b) nije

38

338. O dodatnom radu direktora organa u sastavu ministarstva, direktora i

zamenika direktora posebne organizacije odlučuje:

a) Vlada, odnosno drugi organ nadležan za njihovo postavljenje

b) Visoki službenički savet

v) predsednik Vlade

339. Državni službenik ne sme da osnuje privredno društvo, javnu službu, niti

da se bavi preduzetništvom:

a) netačno

b) tačno

340. Ako ima upravljačka prava u privrednom subjektu, državni službenik:

a) zadržava ta prava, uz prijavljivanje Agenciji za borbu protiv korupcije

b) dužan je preneti ta prava na drugo lice, u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu

protiv korupcije

v) dužan je otuđiti ta prava prodajom

341. Podatke o licu na koje je preneo upravljačka prava u privrednom subjektu i

dokaze o prenosu tih prava, državni službenik na izvršilačkom radnom mestu je

dužan dostaviti:

a) Agenciji za borbu protiv korupcije

b) rukovodiocu državnog organa

342. Podatke o licu na koje je preneo upravljačka prava u privrednom subjektu i

dokaze o prenosu tih prava, državni službenik na položaju je dužan da dostavi:

a) Agenciji za borbu protiv korupcije

b) rukovodiocu državnog organa

343. Državni službenik ne sme biti:

a) direktor pravnog lica

b) direktor ili zamenik direktora pravnog lica

v) direktor, zamenik ili pomoćnik direktora pravnog lica

344. Državni službenik može biti član upravnog odbora, nadzornog odbora ili

drugog organa upravljanja pravnog lica ako ga:

a) imenuje Vlada ili drugi državni organ

b) imenuje rukovodilac organa

v) imenuje pravno lice

VI

(Odnosi organa državne uprave sa Vladom, Narodnom skupštinom, predsednikom

Republike, drugim državnim organima i imaocima javnih ovlašćenja)

345. Za rad organa državne uprave odgovara Narodnoj skupštini:

a) Vlada

b) rukovodilac organa državne uprave

v) predsednik Vlade

346. Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva

odgovorni:

a) Narodnoj skupštini

b) Vladi

v) predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skupštini

347. Usmeravanje i usklađivanje rada organa državne uprave i nadzor nad

njihovim radom je u nadležnosti:

a) Vlade

b) predsednika i potpredsednika Vlade

v) Narodne skupštine

39

348. Vlada usmerava organe državne uprave (u sprovođenju politike i izvršavanju

zakona i drugih propisa), usklađuje njihov rad i ministarstvima i posebnim

organizacijama određuje rokove za donošenje propisa (ako ti rokovi nisu određeni

zakonom ili opštim aktom Vlade). Sve to Vlada čini aktima koji se nazivaju:

a) zaključci

b) uredbe

v) odluke

349. Ako organ državne uprave zehteva od Vlade da zauzme stav o pitanju iz

njegovog delokruga, Vlada:

a) nije dužna da to učini

b) dužna je da to učini zaključkom

v) će vratiti rukovodiocu organa takav zahtev

350. Vlada može zaključkom naložiti organu državne uprave da prouči neko

pitanje ili preduzme neki posao i da joj o tome:

a) dostavi informaciju

b) pripremi (i dostavi) poseban izveštaj

v) usmeno informiše rukovodilac organa državne uprave

351. Radi usmeravanja pojedinih poslova iz delokruga više organa državne

uprave, Vlada može osnivati:

a) koordinaciona tela

b) radne grupe

v) zajednička tela organa državne uprave

352. Ministarstva i posebne organizacije dužni su da sačine godišnji plan rada

i dostave ga Vladi radi:

a) obezbeđenja planskog rada u organima državne uprave

b) uvida Vlade u planove rada organa državne uprave i odobrenja tih planova

v) pripreme godišnjeg plana rada Vlade

353. Ministarstva i posebne organizacije podnose jednom godišnje dokument koji

sadrži opis stanja u oblastima iz njihovog delokruga, podatke o izvršavanju zakona,

drugih opštih akata i zaključaka Vlade i podatke o preduzetim merama i njihovom

dejstvu. Taj dokument je:

a) godišnji izveštaj o radu

b) godišnji pregled aktivnosti

v) izveštaj o izvršavanju poslova

354. Godišnji planovi rada i izveštaji o radu organa državne uprave u sastavu

ministarstava se:

a) ne izrađuju

b) izrađuju i dostavljaju Vladi kao posebni dokumenti

v) izrađuju i dostavljaju Vladi u okviru planova i izveštaja ministarstava u čijem

su sastavu ti organi

355. Organ u sastavu ministarstva pred Vladom i Narodnom skupštinom

predstavlja:

a) direktor tog organa

b) jedan od ministara

v) ministar u čijem ministarstvu je taj organ

356. Kada dva ili više organa državne uprave treba da odluče sporazumno o

nekom aktu ili pitanju, pa njihov sporazum izostane, o sporu između njih odlučuje:

a) Vlada

b) Generalni sekretar Vlade

v) ministar nadležan za državnu upravu

357. Kada pripreme nacrt zakona, organi državne uprave ga dostavljaju:

40

a) Vladi, da ona utvrdi nacrt propisa i uputi ga Narodnoj skupštini

b) Vladi, da ona utvrdi predlog propisa i podnese ga Narodnoj skupštini

v) Vladi kao svoj predlog zakona

358. Ministarstva i posebne organizacije dužni su da Narodnoj skupštini i

predsedniku Republike daju obaveštenja, objašnjenja i podatke vezane za njihove

nadležnosti, a to čine:

a) neposrednim dostavljanjem Narodnoj skupštini i predsedniku Republike

b) prosleđivanjem preko Vlade

v) prosleđivanjem preko službi Narodne skupštine i predsednika Republike

359. Rukovodilac organa državne uprave je dužan da narodnom poslaniku pruži

obaveštenja i objašnjenja o pitanjima iz nadležnosti organa, a koja su:

a) narodnom poslaniku potrebna za ostvarivanje njegove funkcije

b) od interesa za funkciju ili privatni interes narodnog poslanika

v) na dnevnom redu Narodne skupštine

360. Narodna skupština nadzire rad organa državne uprave:

a) neposredno

b) razmatranjem njihovih izveštaja o radu

v) preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade

361. Izuzetno od pravila da Narodna skupština nadzire rad organa državne

uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade, Narodna skupština vrši

neposredan nadzor nad radom:

a) pojedinih ministarstava

b) službi bezbednosti

v) službe državne bezbednosti

362. U okviru nadzora Narodne skupštine nad radom organa državne uprave,

skupštinski odbori mogu razmatrati izveštaje o radu pojedinih organa državne

uprave:

a) tačno

b) netačno

363. Narodna skupština može da izglasa nepoverenje ministru i da ga razreši.

Razrešenje ministra moguće je:

a) na predlog jedne trećine narodnih poslanika

b) na predlog Vlade

v) na prelog predsednika Vlade

364. Nepoverenje ministru Narodna skupština može da izglasa:

a) na predlog većine glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

b) kada Narodna skupština ne prihvati odgovor ministra na interpelaciju podnetu u

vezi sa njegovim radom

v) na predlog predsednika Vlade

365. Pored razrešenja i izglasavanja nepoverenja, ministru prestaje mandat

konstatovanjem njegove ostavke, izglasavanjem nepoverenja Vladi, kao i:

a) konstatovanjem ostavke predsednika Vlade

b) u drugim slučajevima, po volji Narodne skupšine

v) u drugim slučajevima prestanka mandata Vladi, propisanim Ustavom

366. Državni službenik može biti određen za:

a) predstavnika Vlade na sednici Narodne skupštine

b) poverenika Vlade na sednici odbora Narodne skupštine

367. Predsednik Republike, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih

izbornih lista, predlaže Narodnoj skupštini:

a) kandidata za predsednika Vlade

b) kandidate za predsednika i članove Vlade

41

v)kandidate za predsednika Vlade i ministra odbrane

368. Pored dužnosti organa državne uprave da daju obaveštenja, objašnjenja i

podatke vezane za nadležnosti predsednika Republike, pojedini od organa državne

uprave dužni su i da obavljaju pojedine poslove u vezi sa ostvarivanjem njegovih

funkcija i njegovog položaja, a posebno:

a) ministarstva nadležna za spoljne poslove, unutrašnje poslove i odbranu

b) ministarstva nadležna za spoljne poslove, unutrašnje poslove i odbranu, kao i

službe bezbednosti

v) sva ministarstva

369. Odnosi organa državne uprave sa sudovima počivaju na obavezi prvih da

poštuju nezavisnost suda, kao i na jasnoj podeli nadležnosti, izvedenoj saglasno

načelu podele vlasti. Ipak, postoji sudska kontrola zakonitosti konačnih upravnih

akata i, s tim u vezi, pravo suda da:

a) poništi upravni akt

b) poništi upravni akt, reši upravnu stvar ili naloži organu donošenje novog

akta ili donošenje akta kada on nije ni bio donet

v) poništi i izmeni upravni akt

370. Kada u upravnom postupku organ uprave mora da, pre odlučivanja o upravnoj

stvari, reši pitanje postojanja krivičnog dela, postojanja braka ili da utvrdi

roditeljstvo, takvo pitanje (tzv. prethodno pitanje):

a) dužan je da sam reši

b) dužan je da rešavanje prepusti sudu

v) može ga sam rešiti za potrebe daljeg vođenja postupka

371. Organ državne uprave može zatražiti da mu sud dostavi spise potrebne za

vođenje upravnog postupka, a sud:

a) je dužan da ih dostavi

b) je dužan da ih dostavi, ako to ne ometa vođenje sudskog postupka

v) nije dužan da ih dostavi

372. Ako organ državne uprave ne dostavi sudu isprave kojima raspolaže, a koje su

potrebne za vođenje upravnog spora, to će biti razlog za:

a) novčano kažnjavanje rukovodioca organa

b) novčano kažnjavanje ovlašćenog državnog službenika

373. Za uzajamne odnose sudova i organa državne uprave posebno su važni poslovi

pravosudne uprave, koje obavlja:

a) sekretar suda

b) ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa

v) Visoki savet sudstva

374. Ako dođu do saznanja o izvršenju krivičnog dela, organi državne uprave su

dužni da podnesu krivičnu prijavu:

a) sudu

b) policiji

v) nadležnom javnom tužilaštvu

375. Organi državne uprave su dužni da javnom tužilaštvu dostavljaju spise i

obaveštenja koja su mu potrebna za obavljanje njegove funkcije:

a) dužni su

b) nisu dužni

376. Dužnost preduzimanja radnji po nalogu javnog tužilaštva u cilju otkivanja

krivičnih dela, počinilaca tih dela i njihovog hvatanja i prikupljanja dokaza ima:

a) svaki od organa državne uprave

b) policija

v) svaki od inspekcijskih organa

42

377. Javni tužilac ima pravo da ulaže pravna sredstva u upravnom postupku i

upravnom sporu radi zaštite ustavnosti i zakonitosti:

a) ima

b) nema

378. Funkcija Zaštitnika građana je:

a) zaštita prava građana

b) kontrola rada organa državne uprave

v) zaštita prava građana i kontrola rada organa državne uprave, Državnog

pravobranilaštva i imalaca javnih ovlašćenja

379. U okviru postupka koji vodi, Zaštitnik građana ima pravo pristupa

prostorijama i uvida u spise i podatke organa državne uprave, a može i obaviti

razgovor:

a) samo sa rukovodiocem organa državne uprave

b) sa svakim državnim službenikom

380. Preporuke Zaštitnika građana za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, organ

državne uprave je dužan da sprovede i obavesti ga o sprovođenju u roku od:

a) 60 dana

b) 30 dana

v) 15 dana

381. Povodom utvrđenih nepravilnosti, Zaštitnik građana je ovlašćen da:

a) javno preporuči razrešenje rukovodioca organa državne uprave

b) inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv odgovornog službenika

v) javno preporuči razrešenje rukovodioca organa državne uprave i inicira

pokretanje disciplinskog postupka protiv odgovornog službenika

382. Pravanosnažni upravni akt može se poništiti, ukinuti ili izmeniti na

preporuku Zaštitnika građana:

a) tačno

b) netačno

383. U zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, tražilac informacije

je dužan/nije dužan da navede razlog zbog kojeg traži informaciju:

a) dužan je, kako bi organ znao zašto mu je informacija potrebna

b) nije dužan, uspostavljena je pretpostavka opravdanog interesa

384. Ukoliko organ državne uprave ne postupi po zahtevu tražioca informacije

od javnog značaja u roku od 15 dana, tražilac informacije može da se obrati:

a) žalbom drugostepenom organu državne uprave

b) žalbom Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o

ličnosti

v) ponoviti zahtev za uvid u informaciju

385. Ako odluči da uskrati davanje informacije od javnog značaja i o tome

obavesti tražioca informacije, organ državne uprave je dužan da se pozove na:

a) neki od zakonskih osnova za ograničenje prava na slobodan pristup

informacijama od javnog značaja

b) činjenicu da se o toj stvari vodi postupak koji nije okončan

v) pretpostavku da bi davanje informacije štetilo ugledu državnih organa

386. Rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o

ličnosti doneto povodom žalbe tražioca informacije predstavlja:

a) prvostepeno rešenje

b) drugostepeni i konačni upravni akt

 

v) rešenje koje organ državne uprave može da osporava pred sudom

387. Zbog neizvršenja rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i

zaštitu podataka o ličnosti mogu se (odgovornom licu u organu državne uprave)

izreći:

a) novčane kazne

b) disciplinske mere

v) mera razrešenja

388. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

ima kontrolna ovlašćenja u oblasti zaštite podataka o ličnosti, a ta su ovlašćenja

utvrđena zakonom o:

a) postupanju sa podacima o ličnosti

b) Povereniku

v) zaštiti podataka o ličnosti

389. Organi državne uprave mogu pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i

zakonitosti opštih pravnih akata pred Ustavnim sudom:

a) tačno

b) netačno

390. Ustavni sud vrši kontrolu nad radom organu državne uprave:

a) kontrolom ustavnosti i zakonitosti upravnih propisa (pravilnika, naredaba i

uputstava)

b) ne vrši

v) kontrolom ustavnosti i zakonitosti upravnih propisa i povodom ustavnih žalbi

391. Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i

zakonitosti odluke autonomne pokrajine:

a) samo pre stupanja te odluke na snagu i pošto je odluka stupila na snagu

b) samo pošto je odluka stupila na snagu

v) pre stupanja te odluke na snagu i pošto je odluka stupila na snagu

392. Ako nadležno ministarstvo smatra da opšti akt donesen u delokrugu

pokrajine, opštine ili grada nije u skladu sa Ustavom, zakonom, drugim propisom ili

opštim aktom Narodne skupštine i Vlade, dužno je da Vladi predloži da donese

rešenje o obustavi od izvršenja opšteg akta (i na njemu zasnovanih pojedinačnih

akata), a Vlada potom:

a) nalaže ministarstvu da pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti

tog akta pred Ustavnim sudom

b) pokreće postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti tog akta pred Ustavnim

sudom

v) poništava opšti akt

393. Statut autonomne pokrajine donosi njena skupština, uz prethodnu saglasnost:

a) nadležnog ministarstva

b) Narodne skupštine

v) Vlade

394. Ako pokrajinski organ ne izvršava opšti akt donesen u pokrajinskom

delokrugu, nadležno ministarstvo je dužno da naloži tom organu da preduzme mere

za izvršavanje akta, zatim da odredi da drugi pokrajinski organ izvršava akt, pa ako

i to izostane, nadležno ministarstvo:

a) preuzima izvršavanje opšteg akta i postavlja pitanje odgovornosti rukovodioca

pokrajinskog organa

b) ponovo nalaže pokrajinskom organu da izvršava opšti akt

v) upoznaje sa nastalom situacijom Vladu i predlaže joj mere

395. Ako smatra da je zakonom ili drugim opštem aktom Republike Srbije ili opštim aktom opštine i grada povređeno pravo na pokrajinsku autonomiju, organ određen pokrajinskim statutom:

a) može pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom

b) može podneti Ustavnom sudu inicijativu za pokretanje postupka

v) može tražiti zaštitu pokrajinske autonomije od Narodne skupštine

396. Protiv pojedinačnih akata ili radnji organa državne uprave kojima se onemogućava vršenje nadležnosti autonomne pokrajine, organ određen pokrajinskim statutom:

a) ima pravo žalbe Upravnom sudu

b) ima pravo žalbe Ustavnom sudu

v) ima pravo žalbe Vladi

397. Pored prava obustavljanja od izvršenja opšteg akta opštine i grada za koji

smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu (i potom pokretanja postupka za ocenjivanje

njegove ustavnosti i zakonitosti), Vlada ima i pravo da raspusti skupštinu opštine i

grada ako ta skupština:

a) ne zaseda duže od 3 meseca

b) ne donese budžet ili statut u roku utvrđenom zakonom

v) ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće, odnosno gradonačelnika i

gradsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine ili od dana

njihovog razrešenja ili ostavke

g) samo u slučajevim pod a) i b)

d) u slučajevima pod a), b) i v)

398. Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog ili pokrajinskog organa

onemogućava vršenje nadležnosti opštine i grada, organ određen statutom opštine

ili grada ima pravo žalbe:

a) Ustavnom sudu

b) Upravnom sudu

v) Vladi

399. Pri vršenju nadzora nad radom pokrajinskih, opštinskih i gradskih organa u

vršenju poverenih poslova državne uprave, organi državne uprave imaju:

a) samo ona ovlašćenja koja im zakon daje za nadzor nad radom pokrajine, opštine i grada

b) ista ovlašćenja koja im zakon daje za nadzor nad radom drugih imalaca javnih

ovlašćenja

v) sva nadzorna ovlašćenja koja ima Vlada prema organima državne uprave

400. Organ državne uprave koji je određen da vrši nadzor nad obavljanjem poverenih poslova državne uprave od strane imaoca javnog ovlašćenja može/ne može da preuzme obavljanje poverenog posla pod uslovima određenim zakonom:

a) može

b) ne može

v) upozoriće na to imaoca javnog ovlašćenja i Vladu

401. Kada je imaocima javnih ovlašćenja povereno da donose propise za  izvršavanje zakona, imalac javnog ovlašćenja je dužan da pre objavljivanja propisa pribavi mišljenje o ustavnosti i zakonitosti tog propisa, a mišljenje se pribavlja od:

a) Ustavnog suda

b) Vlade

v) nadležnog ministarstva

402. Propisi koje donose imaoci javnih ovlašćenja, kad im je to povereno, moraju

da odgovaraju propisima koje donose organi državne uprave u pogledu:

a) prirode i naziva

b) vrste, naziva, pravnog oblikovanja, stupanja na snagu i načina objavljivanja

45

403. O žalbama protiv prvostepenih rešenja imalaca javnih ovlašćenja (rešenja

donetih u vršenju poverenih poslova državne uprave) odlučuju:

a) drugostepeni organi imalaca javnih ovlašćenja

b) organi državne uprave

v) najviši organi pokrajine, grada i opštine

404. Pravila o kancelarijskom poslovanju propisana za organe državne uprave

važe i za imaoce javnih ovlašćenja kada obavljaju poverene poslove državne uprave:

a) tačno

b) netačno

Dodatak 1.

SPISAK TAČNIH ODGOVORA

1a, 2a, 3d, 4a, 5v, 6b, 7a, 8a, 9a, 10b, 11b, 12b, 13b, 14b, 15a, 16b, 17v, 18b, 19a, 20b, 21b, 22b, 23v, 24b, 25v, 26b, 27b, 28b, 29a, 30a, 31b, 32a, 33b, 34b, 35b, 36b, 37a, 38b, 39b, 40b, 41a, 42a, 43a, 44b, 45a, 46v, 47b, 48a, 49a, 50b, 51a, 52b, 53a, 54a, 55a, 56b, 57v, 58a, 59b, 60b, 61v, 62a, 63v, 64a, 65b, 66b, 67a, 68b, 69b, 70b, 71a, 72b, 73a, 74v, 75a, 76a, 77b, 78b, 79a, 80a, 81v, 82b, 83a, 84b, 85a, 86b, 87v, 88a, 89b, 90a, 91b, 92a, 93v, 94b, 95v, 96b, 97b, 98a, 99b, 100b, 101v, 102a, 103b, 104b, 105v, 106b, 107b, 108a, 109a, 110b, 111a, 112v, 113b, 114a, 115v, 116a, 117b, 118b, 119a, 120a, 121b, 122b, 123a, 124b, 125a, 126v, 127a, 128b, 129a, 130b, 131b, 132a, 133b, 134b, 135b, 136b, 137a, 138v, 139a, 140b, 141a, 142b, 143v, 144b, 145a, 146b, 147a, 148a, 149b, 150a, 151b, 152a, 153a, 154v, 155b, 156a, 157a, 158b, 159a, 160b, 161a, 162a, 163b, 164a, 165b, 166a, 167b, 168a, 169b, 170a, 171b, 172a, 173a, 174b, 175v, 176a, 177v, 178a, 179b, 180v, 181b, 182a, 183v, 184a, 185b, 186a, 187a, 188b, 189d, 190a, 191b, 192b, 193v, 194a, 195v, 196b, 197b, 198v, 199b, 200b, 201v, 202a, 203a, 204b, 205v, 206a, 207b, 208a, 209v, 210b, 211a, 212b, 213b, 214a, 215a, 216a, 217b, 218v, 219a, 220a, 221v, 222a, 223v, 224b, 225a, 226b, 227b, 228b, 229a, 230a, 231b, 232v, 233b, 234v, 235a, 236a, 237a, 238v, 239b, 240v, 241b, 242a, 243b, 244a, 245v, 246a, 247b, 248a, 249b, 250b, 251v, 252b, 253v, 254b, 255b, 256v, 257a, 258b, 259b, 260a, 261v, 262a, 263v, 264a, 265a, 266b, 267a, 268b, 269b, 270v, 271b, 272a, 273b, 274a, 275b, 276a, 277b, 278v, 279b, 280v, 281a, 282a, 283v, 284a, 285v, 286b, 287v, 288a, 289b, 290b, 291a, 292v, 293a, 294b, 295a, 296a, 297b, 298b, 299b, 300v, 301a, 302a, 303a, 304b, 305a, 306b, 307b, 308a, 309a, 310b, 311a, 312a, 313b, 314b, 315a, 316a, 317a, 318b, 319b, 320a, 321b, 322b, 323b, 324a, 325a, 326a, 327b, 328b, 329a, 330v, 331a, 332a, 333a, 334a, 335g, 336a, 337a, 338a, 339b, 340b, 341b, 342a, 343v, 344a, 345a, 346v, 347a, 348a, 349b, 350b, 351a, 352v, 353a, 354v, 355v, 356a, 357b, 358b, 359a, 360v, 361b, 362a, 363v, 364a, 365v, 366b, 367a, 368b, 369b, 370b, 371b, 372a, 373b, 374v, 375a, 376b, 377a, 378v, 379b, 380a, 381v, 382a, 383b, 384b, 385a, 386b, 387a, 388v, 389a, 390v, 391v, 392b, 393b, 394a, 395a, 396b, 397d, 398a, 399b, 400a, 401v, 402b, 403b, 404a.

Dodatak 2.

PRATEĆE NAPOMENE UZ LISTU PITANjA

1. Lista pitanja je podeljena u šest tematskih užih celina, koje odgovaraju oblastima ili područjima znanja i veština, formulisanim u okviru šire celine pod nazivom „Organizacija i funkcionisanje državne uprave Republike Srbije“. Potpuni balans između tih šest celina (u smislu podjednakog broja pitanja za svaku od njih), mada se tome težilo, nije bilo moguće postići zbog njihove nejednake širine (na primer za prvu celinu je bilo moguće i lako smisliti na stotine pitanja, a za neke veoma teško bez zalaženja u sitne stvari, o kojima mogu da imaju znanja specijalisti za pojedine upravne oblasti, a što je inače predmet specifičnih kompetencija).

Umesto toga, išlo se na obuhvate većim brojem pitanja za one od tih celina koje su inače šire po sadržaju, kako se taj sadržaj ne bi osiromašio. Ono čemu se težilo kao bitnijem, to je da se materija uglavnom obuhvati celovito i na način potreban svim državnim službenicima tj. za njihove opšte kompetencije.

2. Kod pitanja iz prve celine nastojalo se da istorijski, pravni, politički, ekonomski i kulturni kontekst u RS, koliko god je to moguće, bude povezan sa upravom, odnosno znanjima koja bi državni službenici trebalo da imaju. Načela rada uprave, kojih u Zakonu o državnoj upravi nema previše, proširena su načelima iz Ustava, ZUP-a i Zakona o državnim službenicima, jer se i sva ta načela tiču rada uprave i svih državnih službenika. Itd.

3. Sva pitanja su formulisana na takav način da se na njih nude tačan i retko jedna, a najčešće dve (i eventualno tri) varijante netačnih odgovora, tako da je potrebno zaokružiti tačan odgovor. Samo u jednom slučaju ponuđena su dva tačna odgovora koja treba ona zaokružiti, a u nekoliko drugih slučajeva to je prevaziđeno nuđenjem obuhvatne varijante. Za „smišljanje“ netačnih odgovora korišćena su dva pristupa od kojih može da zavisi i težina pitanja (za one koji nisu sigurni u svoje znanje ili je ono za neke teme nedovoljno): prvi je u ponudi varijante koja je bliska tačnom odgovoru (koja pitanje čini težim), a drugi ponuda varijanti koje su očiglednije udaljene od tačnog odgovora i lakše ih je prepoznati kao netačne.

4. U pogledu težine pitanja, postoje svakako ona koja su lakša i ona druga, manje ili više teška. Imalo se u vidu da će se sa pripremljene liste vršiti izbor pitanja, a ukoliko taj izbor podrazumeva nešto širi krug pitanja (na primer, 30 do 50), izvesno je da će u tom izboru uvek biti i lakših i težih pitanja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.