Kako je pandemija kovida 19 uticala na korisnike psihijatrijskih usluga 1Foto: EPA-EFE/Marko Đoković

Sve češće se može čuti da je prethodnih godinu i više dana neizvesnosti, zaključavanja, straha od bolesti i suočavanja sa smrću od novog korona virusa donelo i pandemiju mentalnih problema. Učestalost simptoma anksioznosti, depresije, zloupotrebe supstanci porasli su u mnogim delovima sveta među opštom populacijom.

Kako je međutim pandemija uticala na osobe koje su dolazak korona virusa dočekale sa dugogodišnjim iskustvom mentalnih problema?

Još u oktobru prošle godine Svetska zdravstvena organizacija istakla je da je u preko 90 odsto od 130 posmatranih država sveta došlo do prekida usluga u domenu mentalnog zdravlja (pri tome, u više od trećine država u jednom periodu čak ni zbrinjavanje urgentnih stanja nije funkcionisalo kao ranije).

Paralelno, dosadašnja istraživanja pokazuju da se mentalno zdravlje osoba koje su u pandemiju ušle sa psihičkim problemima pogoršalo, kao i da su korisnici psihijatrijskih usluga u odnosu na opštu populaciju bili u većem riziku da, ako se zaraze koronom, završe u bolnici i preminu.

O tome kako su korisnici psihijatrijskih usluga izlazili na kraj sa pandemijom Danas je razgovarao sa članicama nevladinih organizacija koje pružaju podršku osobama sa mentalnim problemima – psihoterapeutkinjom Minom Aleksić, predsednicom Udruženja Prostor, Larisom Despotović, predsednicom Nauma, mreže udruženja korisnika sa mentalnim problemima, i Natašom Toskić, psihološkinjom u udruženju Videa.

– Na početku vanrednog stanja bili smo veoma zabrinuti za naše korisnike, jer većina njih živi u disfunkcionalnim porodicama sa malo prijatelja. Organizovali smo veoma brzo telefonsku podršku, pozivali smo ih, želeli smo da ih pratimo. Ispostavilo se, međutim, da su oni veoma dobro izlazili na kraj sa celom situacijom. Njihov stav je bio – ovo je ništa, ne znate kako je nama kada smo zaključani u psihijatrijskim bolnicama. Takođe, prvi put su imali priliku da oni budu ti koji brinu o svojim roditeljima, čime su se promenile uloge moći u porodici, pa više nisu trpeli poniženja kojima su često izloženi – priča Aleksić.

Slično iskustvo ima i Larisa Despotović.

– Na početku nam je izgledalo da su se korisnici čak i bolje adaptirali nego ostala populacija, jer su na jednoj strani već imali iskustvo mentalnih problema, a na drugoj, većina je bila pod kontrolom lekara – kaže Despotović.

Nataša Toskić upozorava, međutim, da iako je moguće da je jedan deo korisnika kroz pandemiju lakše prošao, jer su ušli u nju naviknuti na veći nivo stresa, teško je takvu pretpostavku generalizovati.

– Tek kroz neko vreme videće se prave posledice prethodnog perioda. Jednom delu korisnika stanje se pogoršalo zbog zatvorenosti. Radi se o ljudima kojima je potrebna kontinuirana pomoć i podrška, koju nisu imali zbog mera. Takođe, mnogi žive u domovima koji su i dalje zatvoreni. U jednom periodu oni su bili zatvoreni čak i po spratovima, tako da članovi porodice koji žive u domovima nisu mogli da se viđaju – upozorava Toskić.

Sve tri sagovornice takođe ističu da je prelazak psihijatrijskih odeljenja u kovid sistem mnoge ostavio bez preko potrebne pomoći, što je zapravo bio veći izvor stresa za jedan broj osoba sa mentalnim problemima od samog vanrednog stanja i policijskog časa.

Toskić navodi da je postojao period bez ikakvog reda kada su kontrole sprovođene ispred ambulante, a korisnici na licu mesta prebacivani u druge dispanzere. Despotović objašnjava da su pacijenti u tom periodu morali da se snalaze kako znaju i umeju.

– Nije bilo ni informacija. Sve je bilo konfuzno. Dobijali su samo poruku: „Mi smo sad u kovid sistemu, ne znamo kad ćemo izaći.“ Recepti jesu automatski produžavani, ali ako je nekome bila potrebna promena terapije ili nešto dodatno, nije bilo moguće pa su ljudi išli privatno – dodaje Despotović.

Pored prekida u radu psihijatrijskih službi dodatan izvor stresa za mnoge su bile kontradiktorne poruke koje su se mogle čuti.

– Nosite maske, nemojte da nosite maske, dezinfikujte sve, nemojte ništa da dezinfikujete. Na sve nas je to delovalo sluđujuće, a na njih pogotovu, jer se radi o ljudima koji se veoma trude da poštuju pravila i norme upravo da bi se uklopili u društvo i da bi izbegli da na bilo koji način odskaču. Oni u tom periodu nisu znali šta da rade i pozivali su nas sa najrazličitijim pitanjima – ističe Aleksić.

Uloga civilnog sektora odnosno nevladinih organizacija koje rade sa korisnicima psihijatrijskih usluga upravo na ovom mestu došla je do izražaja.

Iako ovakvih organizacija ima malo, i iako su njihovi kapaciteti ograničeni, ovo su bila mesta gde su korisnici psihijatrijskih usluga mogli da dobiju pomoć u vreme kada u zdravstvenom sistemu nije bilo prostora za brigu o njima.

– Tokom pandemije imali smo organizovanu onlajn podršku koja je bila neki vid prve pomoći. I započeli smo projekat javnog zagovaranja „Svako može da pukne“, čiji je cilj da utičemo na početak primene programa zaštite mentalnog zdravlja, koji je donet 2019, a još nije počeo da se primenjuje. Sam program je veoma dobar jer predviđa lečenje u zajednici kroz saradnju svih koji su se bave zaštitom mentalnog zdravlja, ali problem je njegova neprimena – kaže Despotović.

Aleksić navodi da se njeno udruženje tokom pandemije u zavisnosti od mera trudilo da održi postojeće programe. Pored toga, uz podršku programa Vlade Švajcarske ACT, pokrenut je kreativni prostor za mentalno zdravlje.

Upitana koju lekciju možemo da izvučemo iz ove pandemije, ona kaže da se na jednoj strani sami korisnici moraju osnažiti a na drugoj mora se ojačati uloga civilnog sektora jer je to najbolji način da se lečenje izmesti iz institucija u zajednicu, ali i da se obezbedi podrška u kriznim periodima za celo društvo.

– Mi imamo saradnju sa Institutom za mentalno zdravlje koji neke od svojih pacijenta upućuje na nas kao mesto gde mogu da nastave svoj oporavka. Takođe, uspostavljamo saradnju sa pojedinim domovima zdravlja koji bi svoje korisnike mogli da upute na nas baš zato da ne bi završili u psihijatrijskim ustanovama. Civilni sektor može da pokaže ogroman kapacitet i njegova uloga mora više doći do izražaja – zaključuje Aleksić.

Brzo shvatili štetnost

Nataša Toskić, psihološkinja udruženja Videa, navodi da je tokom pandemije bilo poziva zbunjenih korisnika, ali to ocenjuje kao pozitivan signal. „Za razliku od opšte populacije, oni su odmah primetili da njima smetaju sve te informacije koje su oprečne, intruzivne i tražili su odmah podršku. Već u ranim fazama pandemije dobro su shvatili da takve informacije mogu doneti više štete nego koristi i sami su se zaštitili“, objašnjava Toskić.

Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT“, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.