Foto: Hasan Almasi/UnsplashKada naša očekivanja nisu ispunjena, osećamo teškoće u odnosu sa drugom osobom. Nezadovoljni smo, ljuti i povređeni i upravo su ta osećanja glavni pokretač za mnoge od nas da krenu na psihoterapiju kao način da pomognu sebi i da se oslobode boli koju osećaju.
Prema teoriji Geštalt terapije, mi smo odgovorni za svoje odnose sa drugim ljudima.
Dženet Rejnvoter, klinički psiholog, geštalt terapeut i jedan od osnivača Instituta za Geštalt terapiju u Los Anđelesu kaže da izvor naših teškoća sa drugim ljudima leži u nama, u našim očekivanjima i da mi „štimamo“ sebe za ljutnju i povređenost time što očekujemo određeno ponašanje od druge osobe.
Svaki put kada propustimo da uzmemo u obzir realnost i ono što vidimo da se dešava, a imamo očekivanja za koja nemamo osnov u realnosti, štimamo sebe za povređenost i ljutnju.
Ovo najčešće radimo nesvesno, poneseni vlastitim željama i nadom da će druga osoba ispuniti naša očekivanja ili da će „ovaj put“ ispuniti naša očekivanja.
„Ovaj put“ ukazuje na repetitivnost, da nešto pokušavamo više puta, ali da ne postižemo rezultat koji želimo.
Kada nešto pokušavamo više puta i svaki put smo jednako neuspešni, a pri tom smo i ljuti i povređeni, važno je da to primetimo i da se zapitamo šta se dešava.
Psihoterapija je način da istražimo šta se dešava u našim međuljudskim relacijama.
Pogotovo ako imamo utisak da nas ljudi povređuju na isti način.
Kako psihoterapija može da pomogne?
Geštalt terapija je fokusirana na ono što je pojavno i vidljivo, a ljudsko ponašanje je upravo takvo.
Ne možemo da vidimo tuđe misli i osećanja, ali možemo da vidimo tuđe postupke, šta drugi ljudi rade i kako se ponašaju.
Zato je svesnost neizostavan i izuzetno važan aspekt kada su u pitanju naše relacije sa drugim ljudima.
Geštalt terapija određuje svesnost kao sposobnost da vidimo ono što je pojavno i vidljivo.
U ovom slučaju, da vidimo sebe, drugu osobu, njeno i svoje ponašanje i našu relaciju.
Šta ja radim? Kako se ponaša druga osoba? Kakva je naša međusobna relacija? Šta se dešava u praksi?
Uz pomoć onoga što nam je dostupno i vidljivo, možemo da otkrijemo kako se „štimamo“ za ljutnju i povređenost.
Kada otkrijemo kako to radimo, sledeći korak nam je da istražimo koje su nam bezbolnije alternative umesto „štimanja“ za ljutnju i povređenost.
Mi ne možemo da budemo odgovorni za krajni ishod relacije sa drugom osobom, jer to ne zavisi samo od nas, već i od želja i odluka te druge osobe.
Međutim, naše ponašanje zavisi od nas, i za njega smo odgovorni. Mi biramo kako ćemo da se postavimo, šta ćemo da radimo ali i šta ćemo da menjamo u svom ponašanju.
Realnost kao osnovni ton
Štimanje ili štimovanje je usaglašavanje tonske visine muzičkih instrumenata prema osnovnom tonu.
Kada su u pitanju naši međuljudski odnosi, naša osećanja i naše mentalno zdravlje, osnovni, kamerni ton je realnost.
U ovom slučaju, štimanje je usaglašavanje naših očekivanja prema realnosti.
Kada otkrijemo kako se štimamo za ljutnju i povređenost, otkrićemo i kako možemo da se štimamo za radost i zadovoljstvo.
Autorka je psihoterapeut, klinički psiholog i geštalt terapeut
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
