Upotreba kapi za nos: Farmaceutkinja objašnjava može li doći do zavisnosti i šta to znači?

Prema rečima farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije Kristine Kovačević, kada se kaže da kapi za nos mogu da izazovu zavisnost, prvenstveno se misli na kapi i sprejeve koji sadrže dekongestive, poput ksilometazolina, oksimetazolina ili nafazolina.

“Ovi preparati veoma brzo otpušavaju nos, obično u roku od nekoliko minuta, zbog čega ih pacijenti često koriste duže nego što je preporučeno. Međutim, ako se koriste predugo, može doći do pojave tzv. medikamentoznog rinitisa. To znači da se zapušenost nosa ponovo javlja ili pogoršava čim dejstvo leka prestane, pa osoba ima potrebu da sve češće i sve duže koristi kapi kako bi mogla normalno da diše. Problem tada više nije samo prehlada ili alergija, već promena same nosne sluzokože izazvana prekomernom upotrebom leka”, ukazuje naša sagovornica.

Zbog toga se, kako dodaje, dekongestivne kapi i sprejevi ne preporučuju duže od 3 do 5 dana, osim ako lekar ne savetuje drugačije.

“Najvažnije je pridržavati se preporučenog trajanja primene i doziranja. Dekongestivne kapi i sprejevi namenjeni su za kratkotrajno ublažavanje zapušenosti nosa, a ne za dugotrajnu upotrebu. Kapi za nos dovode do veoma brzog smanjenja simptoma. Početak dejstva nastupa nakon nekoliko minuta, a efekat obično traje više sati, u zavisnosti od preparata. Nafazolin je kratkodelujući i primenjuje se na svakih 6 do 8 sati, dok ksilometazolin i oksimetazolin imaju duže dejstvo i ne bi trebalo da se primenjuju više od tri puta dnevno. Ukoliko simptomi traju duže od nekoliko dana ili se često vraćaju, potrebno je utvrditi uzrok tegoba, jer zapušen nos može biti posledica virusne infekcije, alergije, devijacije nosne pregrade ili drugih stanja koja zahtevaju drugačiji pristup lečenju”, objašnjava Kovačević.

Iako postoje jasna pravila za korišćenje kapi za nos, medikamentozni rinitis nije retkost. Može da se javi u svim uzrastima, a podjednako pogađa muškarce i žene. Neka istraživanja pokazuju da od jedan do devet odsto svih pacijenata koji se javljaju alergologu ili lekaru ORL imaju ovaj problem.

Na pitanje koja vrsta kapi se preporučuje kada je nos zapušen a nema drugih simptoma Kovačević navodi da ukoliko je prisutna samo blaga ili umerena zapušenost nosa prvi izbor su preparati na bazi fiziološkog rastvora ili morske vode.

“Oni pomažu vlaženju sluzokože, olakšavaju uklanjanje sekreta i doprinose prirodnim mehanizmima čišćenja nosa. Izotonični rastvori prvenstveno ispiraju sekret, alergene i nečistoće, dok hipertonični rastvori dodatno pomažu smanjenju otoka sluzokože prirodnim osmotskim mehanizmom. Kod osoba koje imaju alergijski rinitis, kako kaže, mogu biti korisni i preparati sa ektoinom. Ektoin pomaže očuvanju zaštitne funkcije sluzokože nosa i smanjenju iritacije izazvane alergenima i drugim nadražajima. U pojedinim preparatima prisutni su i sastojci poput hijaluronske kiseline ili dekspantenola (pantenola), koji mogu doprineti vlaženju sluzokože i ublažavanju osećaja suvoće i iritacije”, navodi ona.

Kapi za nos – napomena na trudnice i dojilje

Farmaceutkinja napominje i da se preparati na bazi fiziološkog rastvora i morske soli smatraju i prvim izborom za ispiranje i vlaženje nosa i tokom trudnoće i dojenja.

“Kod dojilja se po potrebi mogu primenjivati i nazalni dekongestivi tokom kratkog perioda, jer je njihova sistemska apsorpcija nakon lokalne primene veoma mala, pa su koncentracije leka u mleku veoma niske ili nemerljive. Tokom trudnoće preporučuje se dodatni oprez i savetovanje sa lekarom ili farmaceutom pre primene bilo kog leka, uključujući i kapi za nos. Dekongestivne kapi i sprejevi mogu se koristiti samo kada za to postoji opravdana potreba, u najnižoj efikasnoj dozi i tokom što kraćeg perioda”, poručuje Kristina Kovačević.