Kazanova i Don Žuan

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. “ Mocart nam je to besmrtno predstavio“ da ali kako je Mocart to postigao? Da li je „muzičko platno“ bilo prazno? Ne nije! Mocart je imao apsolutni sluh i kada bi čuo neko delo vodećih kompozitora tih vremena, pokušavao je da ih nadmaši „kopirajući njihovu tehniku“; zvezde Pariza (Gluk, Gretrija, Goseka, Sakinija), zvezda Londona (Johana Kristijana Baha), Praga (Mislivečeka, Dušeka, Stamica), Beča (Ditersdorfa, Salijeri, Vanhala, Mihaela Hajdna, Jozefa Hajdna)… U Pragu je već komponovano više opera „Don Žuan“, a poslednja 1787: „Don Giovanni Tenorio“ od Đuzepea Gacanige (Giuseppe Gazzaniga, premjera: 5.02.1787. ). Amadeus je dobio 100 dukata (unapred) da za prašku operu komponuje svog „Don Žuana“, (premjera: 29. 10. 1787.). Gacanigin Don Žuan je evolucijom, brušenjem, postao Mozartov Don Žuan! Da nove ideje nastaju evolucijom – idealno je uporediti, na primer i Gretrijevu (André Grétry) bufo operu „Ljubomorni ljubavnik“ („L’Amant jaloux“, 1778.), na tekst Bomaršea, sa Mocartovom „Figarovom ženidbom“ (1786.), ili, na primer, „Rekvijem“ 1771. Mihaela Hajdna i „Lakrimozu“ iz rekvijema Fransoa-Žozefa Goseka (François-Joseph Gossec) sa Mocartovim „Rekvijemom“.

   1. U dužem tekstu, no što je trebalo, povlači se granica između dva svetski najpoznatija zavodnika žena kroz literarnu optiku Štefana Cvajga.
      V. A. Mocart je tek spomenut.
      I meni je muzika bliskija, ali ona ovde nije sredstvo, već je to pisana reč.
      Kako-god, komentar nije suvišan.