Klizališta, turisti i „onlajn koncerti“ za Novu godinu

U najblaže rečeno neizvesnoj situaciji, sa rekordnim i sve većim brojem građana zaraženih korona virusom, zamenik gradonačelnika Goran Vesić ovih dana najavio je samo strože novčano kažnjavanje onih koji krše propisane mere protiv pandemije, češće kontrole nošenja maski u gradskim autobusima i večernjeg rada ugostiteljskih objekata, dok su ozbiljnije mere izostale.

Istovremeno, doduše oprezno, u najavama se „nada povoljnijoj situaciji“ i većem broju turista do praznika, i dok se klizališta već postavljaju, iznosi planove o mogućim koncertima i programima na više lokacija u gradu, koji bi se „prenosili onlajn ili emitovali na televiziji, ako građani ne budu mogli da prisustvuju“.

„Sumnjam da ćemo imati veliki broj okupljenih ali spremamo zanimljiv program sa različitih lokacija u gradu koji će biti emitovan na televiziji ili onlajn ako građani ne budu mogli da prisustvuju“, rekao je zamenik gradonačelnika, a preneo Beoinfo.

Jasno je da i vidovi zabave poput klizanja podstiču okupljanje većeg broja ljudi na istom mestu, o koncertima da i ne govorimo, a sama činjenica da će biti organizovan onlajn prenos zabavnih sadržaja ne znači da neće biti okupljanja publike na mestima planirane zabave.

Ostaje nejasno kakvu poruku organizacijom takvih okupljanja i priželjkivanjem stranih gostiju gradski čelnici šalju građanima, na koje svakodnevno prebacuju odgovornost za širenje pandemije i opominju da organizovane skupove izbegavaju.

Sagovornici Danasa su ovakve poteze i odluke vlasti ocenili najpre kao preuranjene, ali i kao nejasne, neodgovorne pa čak i ekonomski neopravdane.

Šef poslaničke grupe GDF u Skupštini Beograda Rade Veljanovski smatra da bi bilo kakav nagoveštaj ili promocija nekakvih ugostiteljskih, zabavnih i drugih programa u vezi sa proslavom Nove godine, a sa željom dolaska turista, smatra neodgovornim.

– To nije korektno ni prema našim građanima ni tim gostima, jer povećava mogućnost zaražavanja. Ne samo sada zbog epidemije, nego i inače, te stvari treba raditi mnogo skromnije nego što to radi sadašnja gradska vlast. Ako se Beograd ukrašava, to treba da bude minimalno i da traje od 15. decembra do 15. januara i ništa više od toga. Ako je ukrašavanje Beograda nagoveštaj da će tu za doček Nove godine i još po neke praznike biti neka masovna okupljanja i koncerti na otvorenom, to je potpuno besmisleno u ovakvoj situaciji, smatra Veljanovski.

Kako dodaje, s obzirom da se od početka godine znalo da će zimski period biti veoma opasan te da ni sada nema naznaka da će za mesec i po dana epidemiološka situacija biti bolja, takvi planovi treba da izostanu.

– Bolje je za taj period ne planirati ništa i čak iako ugostiteljski radnici i zabavljači ostanu bez nekog dinara, za to možemo imati razumevanje, ali ne može da se nadoknađuje time što ćemo dovoditi ljude u opasnost, zaključuje Veljanovski.

Da će u Beogradu svakako biti određen broj stranih gostiju tokom novogodišnjih praznika, te da „ulepšavanje grada“ u tom kontekstu ima smisla, smatra ekonomista Milan Kovačević. Međutim, on ukazuje da je rano govoriti o planovima za novogodišnje zabavne programe, te da bi u nastavku rasta pandemije pametnije bilo tim turistima ograničiti ulaz u zemlju, nego ih dodatno podsticati da dolaze.

– Ne znamo kako će biti na kraju decembra, možda i bolja situacija, pa se mogu očekivati neki turisti. Međutim, ako se ista situacija nastavi, bolje bi bilo da niko ne dolazi. Svakako ima vremena da se sačeka sa odlukama. Ono što mene brine je što naša vlast ne odlučuje dovoljno javno i promišljeno šta je pametno uraditi, nego se odnekud donese neka odluka koja mora da se sprovede, ili se odlaže pa odjednom bude iznenađenje. Uzrok tome je i drugi problem, to što smo izdeljeno društvo, nikakvog dijaloga nema, što kad neko ko je veća vlast kaže nešto, tu se i ne pokušava argumentima druge vrste. Takva situacija je izuzetno štetna jer se donose lošija rešenja. Uvek je bolje omogućiti da se čuje nečija kritika jer se dolazi do boljeg rešenja, tvrdi Kovačević.

I dok se vlast ustručava da donese mere o ograničavanju rada ugostiteljskih objekata, Kovačević smatra da je u našoj zemlji uputno uvoditi i neke restriktivnije mere nego u drugim državama, a koje bi se odnosile na objekte za zabavu i izlaske.

– Ako analiziramo zašto mi sada ekonomski bolje prolazimo, te zašto imamo manji pad BDP, to je zbog naše strukture privrede. Mi kao siromašna država nemamo mnogo novaca koji se troši recimo na restorane, naša prosečna porodica mnogo manje ručava u restoranima nego što je to slučaj u drugim zemljama. Tu od nekih nedostataka našeg društva imamo i neke koristi ponekad, naglašava Kovačević i dodaje da je vlast do sada, olako gledajući na budućnost, nepromišljeno donosila mere, „što nas može koštati“.

Troškovi prazničnog osvetljenja ušli su u poslednji rebalans gradskog budžeta, ali javnosti nije poznato koliko je novca ove godine predviđeno u tu svrhu.

Prema Vesićevim rečima, ove godine nisu kupovani novi ukrasi, a samo „izdržavanje“ rasvete na mesečnom nivou prošle godine je koštalo oko 600.000 dinara, odnosno oko 1,8 miliona dinara za tri meseca rada „štedljivih sijalica“, koliko je tada bila uključena.

Beogradski ukrasi su, ipak, najduže stajali početkom 2018, kada su svetleli čak 122 dana. Ove godine, prema najavama nadležnih, gradski ukrasi biće postavljeni do 15. februara.

Kovačević: Servira se ideja da smo ekonomski perfektno

– Inače, kod nas je malo drugačiji taj odnos ekonomskog interesa i zdravstvenog problema. Ono što je najgore, nekako se stalno prodaje neka ideja da smo perfektni i da ćemo ubuduće biti bolji, a budućnost uopšte ne znamo. Ne znamo koliko će dugo trajati korona, ne znamo kako će se odvijati, a na tasu ove priče je i to da ćemo već iduće godine imati veći privredni rast. To je potpuno neozbiljno, naš privredni rast zavisi od izvoza prilično, a ako se druge zemlje ne mogu popraviti, ne možemo ni mi da prosperiramo, navodi Kovačević.

Klizalište na Trgu republike

Novogodišnja rasveta u Beogradu, postavljena prekjuče, raspoređena je na 122 lokacije u gradu, gde je postavljeno 2.769 svetlećih figura, 198 svetlećih zavesa i 3.500 lančanica.

Prema Vesićevim rečima, do 1. decembra će biti postavljene jelke i velike kompozicije kao što su Ulazna kapija i lavirinti, kao i da će se tradicionalno klizalište ove godine umesto na Trgu Nikole Pašića, nalaziti na novom i rekonstruisanom Trgu republike.

Takođe, do 10. decembra novogodišnju rasvetu dobiće i prigradske opštine.