Ko je Mengele, a koga treba zaštititi kao ljubimče: Polemika Olivere Zekić i Zorana Gavrilovića oko Antibot zakona 1foto FoNet Milica Vučković

Biro za društvena istraživanja predložio je usvajanje regulative koja bi obavezala medije da budu čuvari javnog interesa, a Antibot zakon, kako su ga nazvali, trebalo bi da usvoji naredni saziv Skupštine. Izvršni direktor BIRODI-a Zoran Gavrilović često je kritikovao rad REM-a, pa se i u obrazloženju ovog zakona spominje Regulatorno telo.

BIRODI navodi da je „botovsko ponašanje postalo legitimno i legalno“ zbog nepostupanja REM-a i niskog uticaja strukovnih udruženja na primenu Etičkog kodeksa novinara.

Botovi su, prema njihovoj definiciji, osobe koje s položaja javnih funkcionera, političara, analitičara, novinara ili građanina u medijima ili na socijalnim mrežama promovišu sebe ili nekog drugog, ili pak etiketiraju, vređaju ili ismevaju nečija dostignuća

Na pitanje kako komentariše najavljeni zakon, predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić kaže za Danas da “veću glupost odavno nije pročitala”.

– Sve više razmišljam da osnujem Društvo za zaštitu Zorana Gavrilovića. On mu dođe nešto kao ljubimče, ali ugroženo, samo sobom i okrutnim svetom. I poput nekog intelektualnog hrčka, stalno vrti jedno te isto, i svaki put se povredi. Zato ga, zaista, treba zaštiti, pa i Zakonom. I da sam u Skupštini, glasala bih za to. Stvarno mu treba pomoć – kaže Zekić.

Sa druge strane, Zoran Gavrilović navodi za naš list da upravo ova izjava pokazuje koliko je ova vrsta zakona potrebna.

– U samoj izjavi postoje elementi botovanja koje vrši javna funkcionerka koristeći etikete, doduše ne na nivou direktora Instituta Jozef Mengele, kako neki nazivaju BIRODI zbog istraživanja koje je kao validno ocenjeno od Svetske asocijacije za istraživanje javnog mnjenja – WAPOR i zbog kojeg sam pozvan u članstvo WAPOR-a i imenovan za nacionalnog koordinatora, a Srbija prepoznata kao država, uz Tursku i Austriju, gde postoji problem slobode realizacije istraživanja javnog mnjenja, čemu doprinose upravo javnih funkcioneri kao sto je Olivera Zekić. Javna funkcionerka koja u izbornoj noći daje savete predsedniku Republike kao predsedniku vladajuće stranke šta da radi sa strankom govori koliko ona razume opsi posla i motivaciju – kaže Gavrilović.

On dodaje da je profesionalna diskralifikacija sa pozicije moći koju nosi javna funkcija jedan od tipova botovanja, te da  predložemni zakon treba da pomogne da se u Srbiji stvori bolji Zakon o elektronskim medijima, posebno da se promene članovi 5 i 47.

– Ovaj zakon treba da spreči da se ne desi neki novi slučaj Olivera Ivanovića koji je bio predmet botovanja sa TV sa nacionalnom pokrivenošću na koje REM nije reagovao – ukazuje naš sagovornik.

Antibot zakon trenutno nije više od skice koja bi u narednom periodu trebalo da preraste u predlog nacrta koji bi bio poslat u Narodnu skupštinu. Kako je Gavrilović nedavno istakao za naš list, primaran cilj zakona trebalo bi da bude sprečavanje nastajanja i funkcionisanja fabrika botova.

– U ovoj zemlji postoje ljudi, neretko zaposleni u javnim preduzećima, kojima je stvaran posao da organizovano pišu komentare na društvenim mrežama i informativnim portalima, koji po nalogu vređaju i napadaju ljude. Ja sam lično to doživeo kada je pre nekoliko godina narodni poslanik Vladimir Orlić napisao nešto ružno o meni. To je tri hiljade ljudi delilo po društvenim mrežama, što je onda prouzrokovalo nove komentare na moj račun. Nije se to samo meni dešavalo, veliki broj ljudi je iskusio nešto slično i to bi moralo da bude sprečeno. Time bi trebalo da se bavi tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, Zaštitnik građana, Poverenik za ravnopravnost, a možda bi trebalo formirati i novo telo, rekao je Gavrilović ističući da fabrike botova krše ustavno pravo ljudi na slobodu mišljenja i govora.

Osim botova, zakon bi, kako je najavljeno, trebalo da se pozabavi i medijima koji krše zakone i kodekse profesije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.