„Izdržao kaznu za špijunažu“: Ko je Momčilo Perišić, general pukovnik Vojske Jugoslavije u penziji?

Slučaj koji je trajao bezmalo od marta 2002. godine, završen je Perišićevim puštanjem na slobodu iz zatvora, nakon što je odslužio više od dve trećine zatvorske kazne – ukupno tri godine, na koju je pravosnažno osuđen zbog špijunaže. Prvobitnom presudom Perišić je osuđen na četiri godine zatvora.

Perišića je u martu 2002. godine u motelu Šarić na Ibarskoj magistrali u Beogradu privela vojna policija, pod sumnjom da je predao tajni vojni dokument službeniku Ambasade SAD u Beogradu i državljaninu SAD Džonu Nejboru. Kako je utvrđeno, Perišić je predao zapisnik sa kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije održanog 2001. godine, a dokument je označen stepenom tajnosti „Vojna tajna-strogo povjerljivo“. Prilikom intervencije vojne bezbednosti i vojne policije, pomenuti dokumenti pronađeni su kod Nejbora.

Ta afera je dovela do teške krize u tadašnjoj koaliciji DOS (Demokratska opozicija Srbije) i pretila je da sruši Đinšićevu vladu. Istovremeno je izazvala težak rovovski rat između republičkog premijera Đinđića i tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice, jer je Vojna bezbednost, koja je bila pod kontrolom Koštuničine struje u Vojsci – odnosno generala Ace Tomića, koji je bio blizak Koštunici. Iz toga je kasnije izbila afera prisluškivanja Đinđićeve vlade kada su pronađeni kablovi koji vode do prostorija vlade, zašta je Đinđić optuživao Koštuničinog savetnika advokata za ljudska prava Gradimira Nalića i generala Tomića, tvrdeći da su ih prisluškivali. U tom periodu pokrenuta je i likvidacija vojnog pravosuđa.

Suđenje Perišiću prekinula je marta 2005. godine optužnica Haškog tribunala za zločine srpskih snaga u BiH i Hrvatskoj od 1993. do 1995. Tada dobrovoljno odlazi u Hag, a suđenje u Vojnom sudu se prekida. U septembru 2011, prvostepeno veće Tribunala osudilo je Perišića na 27 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja artiljerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske (VRS) 1993-95 i ubistva oko 7.000 Muslimana i premeštanja stanovništva Srebrenice u julu 1995. godine. Perišić je bio osuđen i zato što nije sprečio i kaznio počinioce raketnih napada na Zagreb u maju 1995, u kojem je poginulo sedam civila, na osnovu nalaza da je imao efektivnu komandu i kontrolu nad vojskom Republike Srpske Krajine. Međutim, Tribunal ga krajem februara 2013. godine pravosnažno oslobađa krivice i pušta iz pritvora.

Momčilo Perišić rođen je 22. maja 1944. godine u selu Koštunići kod Gornjeg Milanovca. Prva četiri razreda završio je u rodnom selu, druga četiri u Pranjanima. Srednju ekonomsku školu u Čačku. Na Vojnoj akademiji Kopnene vojske – artiljerijski rod diplomira 1966. godine. Završio je i Komandno-štabnu akademiju i Školu nacionalne odbrane. Vanredno je diplomirao i psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu – „kako bi korigovao sopstvenu ličnost“.

U Zadru ga je zatekao rat 1991. na mestu načelnika Školskog artiljerijskog centra. Bio je u blokadi hrvatskog Zbora narodne garde i policije. Kako je u zaleđu grada bila artiljerija Kninskog korpusa, a pripadnici 63. padobranske brigade čvrsto su držali obližnji aerodrom Zemunik, Perišić je oktobra 1991, posle pregovora, napustio kasarnu sa celokupnim ljudstvom i tehnikom. U Hrvatskoj je Perišić zbog granatiranja Zadra osuđen na dvadeset godina zatvora u odsustvu, ali taj slučaj nije ni pomenut u optužnici Tribunala.

Dobija čin general-majora, a potom je postavljen za komandanta Bilećkog korpusa. U Mostaru je stekao dva nadimka:„Vitez“ u Miloševićevim medijima i „Midnight calling“ u samom gradu. Naime, imao je običaj da se javlja u noćni program lokalnog radija i zahteva povlačenje ili prekid paljbe protivnika, pod pretnjom otvaranja artiljerijske vatre. Učestvuje u borbama za dolinu Neretve, ali i odbija ponudu Radovana Karadžića da bude glavni u „njegovoj“ vojsci i odlazi u Niš, gde postaje načelnik štaba Treće armije u jesen 1992, a njen komandant u aprilu 1993. Za načelnika Generalštaba VJ imenovan je 29. avgusta 1993. godine. Sa 49 godina bio je najmlađi načelnik Generalštaba VJ. Na toj dužnosti bio je do 24. novembra 1998. godine kada je ukazom tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića smenjen i postavljen za savetnika predsednika Savezne vlade za pitanja odbrane. Aktivira se u politici i osniva, u leto 1999. Pokret za demokratsku Srbiju.

Oženjen je i sa suprugom ima dva sina.