Primena Zakona o nacionalnim savetima, pre svega njegova odredba kojom se uređuje upravljanje obrazovnovaspitnim institucijama, od samog početka izaziva nedoumice i čak sukobe u Subotici, ali i nekim drugim sredinama u Vojvodini.
Za mnoge koji osporavaju valjanost ovog akta – kojim se u stvari daje pravo manjinskim zajednicama da u ustanovama od značaja za njih delegiraju svoje predstavnike u upravnim telima, kao i da daju svoje mišljenje pri izboru direktora škole – čitav zakon je problematičan, jer u pojedinim situacijama dovodi većinski narod u neravnopravan položaj. Ovo je između ostalog rečeno na okruglom stolu održanom u subotičkoj Gradskoj kući, a koji je organizovan povodom iskazanih problema oko primene pomenutog zakona.
„Jedan od osnovnih problema u svemu tome je što nema preciznog kriterijuma na osnovu kojeg nacionalni saveti proglašavaju neke ustanove za ustanove od posebnog značaja“, napomenula je Etela Jerinkić, članica Gradskog veća zadužena za prosvetu, istakavši da je to odsustvo kriterijuma dovelo do svojevrsnih zloupotreba zakona, jer su „neki nacionalni saveti sve srednje škole u gradu proglasili ustanovama od posebnog značaja za njihovu zajednicu“.
No, kako su izbori za školske odbore i direktore škola sprovedeni tokom 2009. godine, praktično do primene Zakona o nacionalnim savetima nije ni došlo, koji je usvojen nakon toga, podseća Livija Jo Horti, članica Mađarskog nacionalnog saveta zadužena za obrazovanje. Po njenom mišljenju, ima prostora da se o tome dogovara i pregovara, kako sa lokalnom samoupravom, tako i sami nacionalni saveti međusobno, kako bi se na najbolji način primenio zakon.
Druga tačka sporenja oko ovog zakona jesu u stvari njegove izmene i dopune, kojim se predviđa da se direktori u školama, u kojima se izvodi višejezična nastava, biraju uz saglasnost nacionalnih saveta, ali kojim se uvodi i novi uslov, da kandidati moraju poznavati jezik sredine. Tu odrednicu mnogi vide kao diskriminaciju profesora i nastavnika, uglavnom srpske nacionalnosti, koji ne govore nijedan manjinski jezik, i koji će zbog toga biti hendikepirani. Livija Jo Horti je, međutim, napomenula da mađarska zajednica na tome kriterijumu ne insistira, te će ona pri izboru direktora Gimnazije podržati kandidata Slobodana Čampraga.
„Ni on, koliko znam, ne poseduje uverenje o znanju mađarskog jezika, pa ipak može biti izabran“, rekla je Jo Horti.
Kako će se sa ovakvim kontradiktornim viđenjem tog zakona on moći da se primenjuje, nije baš moguće prognozirati. No, paradoksalno je i to što su se i do sada čelni ljudi mnogih institucija birali po političkoj volji, koja je za mnoge prihvatljiva, ali nacionalni kriterijumi ipak nisu. Može se zato očekivati da, ukoliko i dalje ovaj zakon bude nailazio na protivljenje, taj problem stigne i do ustavnog suda.
Do sada su veliku prašinu podigli zahtevi Nacionalnog saveta Mađara da se Zakon poštuje pri izboru rukovodilaca i upravnih odbora u nekim obrazovnim ustanovama u Somboru, Bačkoj Topoli, Senti, Kanjiži i Adi. Neki od njih stigli su i do sudskih sporova, a od 17 pokrenutih parnica sa lokalnim samoupravama, svi su rešeni u korist mađarske zajednice, to jest nacionalnog saveta.
Briga o obrazovanju
– Ako se pogleda cela slika Srbije i broj obrazovnih i kulturnih ustanova u kojima manjine žele da ostvaruju neka svoja prava i programe, onda je to zaista zanemarljivo. U ovom delu Bačke živi značajan broj pripadnika naše zajednice, i škole pohađa veliki broj đaka, i logično je da želimo imati uvid u rad ovih škola. To je deo obaveze nacionalnih saveta, da brine o obrazovanju članova svoje zajednice – napominje Jo Horti Livija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
