Jevremova ulica u Šapcu i Jevremov konak Foto: Privatna arhivaNazivali su ga Malim Parizom, a u prvoj polovini 19. veka, u njemu su se čula zvona, onda kada nigde u Srbiji nije smelo, ali i zvuci klavira, dok su ulicom išle prve kočije i organizovane konjičke svečanosti.
– Kada se 13. novembra 1829. Jevremu Obrenoviću rodilo osmo dete, prvo muško, posle sedam devojčica, začula su se zvona sa još nedovršene crkve u Šapcu, što je u to vreme bilo nezamislivo, kaže istoričarka Jelena Jevrić.
Bilo je to vreme poluautonomije, završio se drugi srpski ustanak i turska uprava uspostavljena je širom Srbije u šest gradova, među kojima je bio i Šabac.
– Postojala je turska naredba da u srpskim crkvama ne smeju da zvone zvona. Truci su ih poskidali i ona su vraćena tek Hatišerifima, odnosno svečanom poveljom turskog sultana, iz 1830. i 1833. godine, objašnjava naša sagovornica.
Prvi čovek grada, gazda Jevrem, inače najmlađi brat Miloša Obrenovića, zahvaljujući uticaju koji je imao, uspeo je od Turaka da dobije dozvolu.
– Tada je organizovana i velika konjička trka kroz Šabac u čast rođenja njegovog prvog muškog deteta. Taj dečak, kasnije će postati otac Milana Obrenovića, prvog srpskog kralja novovekovne istorije, podseća Jevrić.
Šabačka varoš u to vreme po mnogo čemu bila je prva, zahvaljujući upravo Gospodaru Jevremu, koga je Miloš Obrenović, vladar Srbije, poslao u Šabac da bude upravnik, obor-knez Šabačke nahije.
Za razliku od Miloša koji nije bio pismen, Jevrem je bio „širokih pogleda, učen i prosvećen, vazda okrenut svemu što je novo i napredno“.
Po dolasku u Šabac, 1816. godine, imao je samo 26 godina. Oženio se ćerkom lozničkog vojvode, Tomanijom Bogićević, i dobio osmoro dece.
Šabačkim ulicama išle su prve kočije u Srbiji, u kojima se Jevrem vozio sa svojom Tomanijom.
Ostalo je zabeleženo da je Miloš Obrenović, kada je to čuo, naložio da se kočije dovezu kod njega u Kragujevac, jer „nije u redu da se vladar vozi u taljigama, a njegov brat u kočijama.“
Tako je Jevrem šabačku varoš, još od prvih godina, počeo uređivati po ugledu na evropske.
– Postavio je temelje kulturnog razvoja, naredio je ušoravanje grada a ulice su sečene pod pravim uglom. U njegovo vreme otvorene su prva apoteka i prva bolnica, kaže Jevrić.
Ipak, centralna građevina tog vremena bio je Jevremov konak, koji se nalazio u glavnoj šabačkoj ulici, koja danas nosi njegovo ime.
– Konak je imao čak 18 odaja i bio je čudo od građevine. U njega su dolazili mnogi učeniji ljudi tog vremena. Bio je prva zgrada koja je imala staklene prozore, budući da su se u to vreme pravili prozori koji su umesto stakla imali uštavljenu kožu, drvene kapke i slično, objašnjava istoričarka.
Krevet, kao komad nameštaja, takođe je bio prvina u konaku, a dopremljen je iz Austrije, odakle su redovno stizali časopisi i novine na nemačkom jeziku, koje je Jevrem čitao.
U konaku je bila smeštena i prva ozbiljnija biblioteka u ovom delu Srbije, a iz nega su se čuli zvuci klavira.
Iako mnogi veruju da je prvi klavir u Srbiji, bio upravo ovaj šabački, koji je Jevrem kupio ćerki Anki, postoje istorijski podaci koji svedoče drugačije.
– Univerzitetski profesor Radoš Ljušić sa Filozofskog fakulteta, kaže da postoje zapisi da je prvi klavir u Srbiju ipak doneo Dimitrije Davidović, u Beograd, godinu dana pre nego što je Jevrem klavir kupio svojoj ćerki Anki. Kako bilo, šabački klavir je bio je velika novina u Srbiji, a princeza Anka Obrenović je ostala upamećena po tome što je bila prva žena spisateljica i prevodilac na ovim naši prostorima, objašnjava Jevrić.
Po odlasku iz Šapca, Jevrem postaje upravitelj varoši beogradske, a u konaku su smeštene administrativne kancelarije.
Ova građevina nije stradala u Prvom svetskom ratu, kako mnogi misle, a njena sudbina je još tužnija, budući da je nisu porušili neprijatelji.
– Te 1903. godine, bio je čuveni Majski prevrat i ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage. Tada po starom srpskom običaju, oni koji su došli, samatrali su da treba da se uništi sve što je bilo ranije. Tako je 1906. godine konak porušen, odlukom tadašnjih gradskih vlasti, usred smene dinastija, i iz straha da se ne zameri Karađorđevićima, jer je Šabac važio za „Obrenovićevski“ grad, kaže sagovornica Danasa.
U želji da isprave nepravdu i oduže se čoveku koji je zaslužan za „zlatno doba“ grada, Šapčani su mu dva veka kasnije, 2020. godine, podigli spomenik u centru grada.
Bronzana skulptura Jevrema, visoka četiri metra, u levoj ruci drži knjigu, dok gleda ka gradu, u kome je proveo nalepše godine svog života.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
