Foto: privatna arhivaZamenik glavnog urednika novosadskog portala 021.rs Zoran Strika fizički je napadnut u Novom Sadu tokom izveštavanja sa odlaska građana na miting Aleksandra Vučića u Beograd u subotu.
Strika je napadnut jer je snimao incident koji se dogodio oko 12.30 časova, na keju, kada su dva mladića oborila na zemlju i počela da udaraju Novosađanina koji je telefonom snimao skup, jedan od njih je primetio da Strika snima incident, zaleteo se na njega i fizički nasrnuo, držeći ga za ruku i vrat, te pokušavajući da mu otme telefon. U prvom naletu, nasilnicima se otrgao.
Ipak, pola sata nakon prvog napada, iako Strika upozorio naprednjake koje poznaje da su ga upravo napali te da malo smire „omladinu“, dok je čekao policiju sa prebijenim mladićem, prišla su mu tri momka u kapuljačama, oteli mu telefon i bacili ga na zemlju.
Kada se Strika predstavlja obično se u prvoj rečenici kaže kako je to najbolji mladi novinar u Novom Sadu (potpisniku ovih redova i šire), a činjenica da uređuje daleko najrelevantniji, ali i najposećeniji novosadski portal to samo glasno potvrđuje. Ko Striku poznaje lično, zna da on može biti sve, ali nepristojan i sklon provociranju – nikad i u niti jednoj situaciji.
Nažalost previše radimo priča nakon što je neki od naših kolega napadnut. Tužno je da već imamo i tradicionalno prvo pitanje, kako se osećaš..? Odležalo je sve nekoliko dana.
– Nije se još u potpunosti sleglo sve. Stalno se dešava neko vraćanje na taj događaj, pa ne može baš ni da odleži. U svakom slučaju, nisam povređen, za razliku od sugrađanina, koji je prebijen. U tom smislu, dobro sam prošao, jer je moglo biti gore. Naravno, postoji sada ta doza povećane opreznosti, brige zato što vam se bližnji brinu. Koleginicama i kolegama koje su ovo već prošle poznat je taj miks osećanja.
Kako su do sada postupali policija i tužilaštvo? Kako ti izgleda, može li ovaj slučaj dobiti razrešenje?
Zaista su bili korektni, i inspektori sa kojima sam komunicirao i nadležna tužiteljka. Ne znam šta će dalje biti stvarno, imate napad i prebijanje usred bela dana i uništavanje dokaza. Tako da, videćemo šta će biti dalje, ne mogu sad ni mnogo da govorim zbog istrage.
Po tvojoj proceni koji je to deo SNS publike bio na Keju, čim su bili odmah tako agresivni?
Evidentno je da je tamo bila „rentirana“ publika, dakle ljudi koji su plaćeni. Tamo su bili neki zaista sumnjivi tipovi. Uostalom, nije to „dekor“ koji i ranije nismo viđali. Dok su ovi „operativci“ tukli momka, masa je to nemo posmatrala, niko reč nije rekao, niko se nije pomakao. Dakle, nije ta masa tamo bila agresivna, ja sam tamo bio sat vremena pre nego što se napad dogodio, nije bilo problema. Samo je odjednom krenuo napad na tog Novosađanina i opet je to bilo tek nekoliko, dve-tri osobe, i tu je nastao problem. Kasnije su kao dodatak tom „dekoru“ došli klinci kapuljaši koji su očigledno poslati da oduzmu telefon, a time i da se nekome dokazuju kao sposobni partneri u budućnosti.
Da li ti se možda javio neko od predstavnika vlasti? Novi gradonačelnik se posebno trudi da izgleda kao susretljiv čovek u svakoj situaciji?
Ma kakvi. A i nema potrebe za tom vrstom „brige“ od njih. Ukoliko imaju neka saznanja, mogu da se obrate policiji, time će pomoći. Naprednjaci vole to da kažu – neka svako radi svoj posao.
Od atmosfere u kojoj možete bilo kome da kažete bilo šta i da za to apsolutno ne odgovarate, došli smo do toga da možete bilo kome bilo šta da uradite i postoje dobre šanse da nećete odgovarati. Kako smo prešli ovu tanku liniju a da deo društva ipak kao da nije svestan da živimo u nekoj vrsti vanrednog stanja? Kako ti na to sve gledaš?
Ako je to bila tanka linija, onda mi deluje da je problem bio i u tome što smo liniju tanko postavili. Nije smelo preko nje baš tako da se reaguje, moralo je da bude stavljeno do znanja da ona postoji i da ne može baš tako da se prelazi. Trenutak koji sada živimo verovatno jeste najgori od dolaska naprednjaka na vlast, ali je loš (ne podjednako) za sve. Kako za vlast koja pet i po meseci ne zna gde udara i evidentno gubi podršku, tako i za opoziciju od koje se svi odriču, a onda u tom međuprostoru imate novinar(k)e, medije, civilne organizacije, građane koji mogu da budu žrtve na više načina. Nažalost, ovakav trenutak je jednom morao da dođe jer demokratske vrednosti nikad nisu dovoljno usađene kod ljudi, a ako to nemate kod ljudi, nećete imati ni u institucijama. I onda kada imate jedan brodolom nade posle 2000. godine, odlazak ljudi, neispunjena očekivanja i ekonomsku krizu koja vas natera da brinete isključivo za sebe i uski krug ljudi, onda će se lako pojaviti neko ko će populističkom pričom prigrabriti vlast i savladati institucije koje bi trebalo da budu garant ne samo bezbednosti, već i potvrdnog odgovora na pitanje da li, osim porodice, prijatelja i uspomena, postoji ijedan dobar razlog da živite u ovoj državi?
Portal 021.rs jedan je od najzaslužnijih medija i na nacionalnom nivou zbog kog je pažnja na slučaju nadstrešnice zadržana. Sem što izveštavate o svim javnim događajima (a desi se da u Novom Sadu bude i po pet protesta dnevno) objavili ste mnogobrojne istraživačke i analitičke članke na tu temu. Mnogi se iznenade kad shvate da redakciju broji tek nekoliko novinara (da podvučemo – izvrsnih) koji zapravo obavljaju posao javnog servisa, koji opet ironično postoji u Novom Sadu i koji ima više od 1.000 zaposlenih, ali njihov rad slabo ko prati. Kako vi sebe doživljavate i koliko je teško biti novinar nezavisnih, malih redakcija pogotovo od 1. novembra, pogotovo u Novom Sadu?
Hvala na komplimentima. Mi smo mala redakcija. Za informativni deo, dakle konstantno funkcionisanje sajta i donošenje vesti, praćenje događaja, pisanje priča i sl. zaduženo je desetak ljudi. E sad, ti ljudi rade i razne druge stvari, pripremaju informativu i za radio, vode društvene mreže i još mnogo toga. Istrenirali smo se za sve. S obzirom na to da se sve van Beograda posmatra kao „lokalno“, moram da kažem da tvrdnja da smo mi lokalni medij nije najtačnija barem iz dva razloga. Realnost većine lokalnih medija, barem u Vojvodini, jeste da imate dvoje-troje ljudi koji rade sve i svašta i uspevaju da opstanu alhemijom sa kojom su samo oni upoznati. Drugi razlog je publika, mi smo odavno izašli van novosadskih granica kada je reč o posetiocima, ali su Novosađani i dalje ti koji čine srž naše publike i njima se najviše obraćamo. Tako da, mi smo nešto između. Ja naš sajt vidim kao dva sajta, oni koji su iz Novog Sada dobiće sve informacije koje su im potrebne za život u svojoj sredini, a pride će dobiti i sve druge važne informacije za svet u kom žive, dok oni koji nisu iz Novog Sada, dobiće sve što im je potrebno da budu informisani o društvu i državi u kojoj žive i da na osnovu toga mogu da donesu odluke koje se tiču budućnosti. Mi se trudimo da budemo javni servis i zaista se vodimo javnim interesom u izveštavanju, što ne menja onu manje zanimljivu činjenicu koja kaže da smo komercijalni medij koji mora da zarađuje pare i da bude profitabilan da bi opstajao i napredovao. 021 ima zaista veliku sreću što u njemu rade kvalitetne osobe iz kojih proizilazi kvalitetno novinarstvo, a nadam se da od toga korist na kraju ima mnogo veći broj ljudi.
Sem što beležite rekordnu posećenost na sajtu, da li se pritisci i pretnje povećavaju na redakciju poslednjih meseci?
Pritisci i pretnje su praktično deo svakodnevice i oni se najčešće izražavaju u onlajn sferi. To su, nažalost, mnogi prihvatili kao realnost i nešto što ide uz posao, a ne bi trebalo da bude tako. Na primer, baš dan pred pad nadstrešnice i u danu pada, imali smo organizovani hakerski napad na sajt, pa deo vremena nismo funkcionisali, a onda smo morali vidljivost da ograničimo na prostor Jugoslavije. Neprijatnost možete da očekujete kada odete na bilo kakvo okupljanje iza kojeg vam je jasno da stoji vlast. Ono što u ovom trenutku izaziva neizvesnost jeste ekonomski deo našeg posla, s obzirom na to da kriza u društvu dovodi i do poremećaja na tržištu, te da kompanije vide svoje budžete za marketing i oglašavanje kao nešto bez čega se može. Stvari se značajno menjaju kada je reč o budućnosti novinarstva, ne radi se samo o tome da sada postoje problemi, već su sadašnji modeli rada i postojanja pod velikim upitnikom i pitanje je dokle će sve to biti održivo, a ideja je bila da postane samoodrživo.
Dok pričamo, dobili smo izgleda i novog ministra informisanja. Pitoreskan čovek, od ekstremne desnice do paljenja zastave EU. Kako ti izgleda Đuro Macut i njegova vlada? Kako ti je izgledao taj SNS sabor u Beogradu? I kako ti izgleda kraj društvenih potresa?
Dok sam listao taj spisak začudio sam se što se tu, nekim slučajem, i sam nisam našao. Nije da sam se nečim preporučivao za tu poziciju, pa kapiram da je u nekom naprednjačkom majndsetu, gde nemaš više koga da vadiš iz šešira, to i glavna preporuka. Uglavnom, što se tiče i skupa, i Đure i novog ministra, poruka je jedna – Bog i Bratina!
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
