Kome (ne) treba REM?

Obavezala se država prema EU, Medijskom strategijom, da Savet bude izabran u tom roku, uz poštovanje visokih standarda demokratskog izbora i otvorene procedure.

I nije vlastima smetalo što je dobila packe i negativne ocene sa zapada jer to nije ispunila, ali zabolelo je to, a to se najviše obilo o glavu građanima, što je neispunjavanjem te obaveze Srbija izgubila milione evra nepovratnih sredstava iz pristupnih fondova EU.

Poslednji pokušaj, koji je vlast ušla tek pro forme, propao je u januaru. A višemesečni proces od samog početka odvijao se farsično. Među predlagačima „juče“ osnovana, fiktivna udruženja, koja ne ispunjavaju ni minimum osnovnih uslova.

Kandidati predloženi od nezavisnih novinarskih udruženja i organizacija civilnog društva, iako visoko kvalifikovani za poziciju člana u Savetu, na sednicama Odbora za kulturu i informisanje degradirani su na najbrutalnije načine, nazivani fašistima i izdajnicima.

Ipak, „dozvolila“ je, posle svega, vladajuća većina da u uži izbor prođu, i čak budu izabrana četiri nezavisna kandidata.

Poslednji udarac celoj proceduri zadali su predstavom o izboru devetog člana, predstavnika nacionalnih manjina, koji na kraju, posle emotivnog nastupa potpredsednice Skupštine, nije ni izabran.

Tako formiran, „krnji“ Savet, opstrukcijama vlasti stvoren je da bude potpuno nefunkcionalan, tj. neupotrebljiv.

Jer, ni pun Savet sa odnosom članova pet prema četiri za vlast, ne bi mogao da radi, jer je za svaku ozbiljniju odluku potrebna većina od šest prema tri.

Ovim je samo otvoren prostor za kupovinu nekog glasa, ako to bude neophodno.

Sasvim je razumljivo što je tih četvoro nezavisnih članova dalo ostavke odmah posle izbora, odbijajuci da učestvuje dalje u procesu koji su označili kao obesmišljen i nezakonit, pa je i sama procedura na kraju poništena. Iz istih razloga, na treći, ponovljeni konkurs niko se nije javio.

To je bilo u januaru, od tada se o bilo kakvom nastavku ćuti. Osim što se ministar Bratina javio sa idejom da se Savet izabere jednostavno u Skupštini, bez rasprave o tome. Nezakonito i otvoreno nedemokratski, ali koga briga.

Ruku na srce, i onaj nekadašnji „kompletni“ REM, pod potpunom kontrolom vlasti, nije radio svoj posao.

Sada je uništena još jedna šansa, meseci usaglašavanja, da Srbija po prvi put dobije pravo regulatorno telo koje će zapravo raditi svoj posao.

A to znači, kontrolisati i nadgledati šta emituju prorežimske nacionalne televizije i pišu njihovi potali.

To bi značilo izricanje kazni za kršenje zakona i Kodeksa, za beskrupulozno neograničeno veličanje vlasti i targetiranje, klevetanje i provlačenje kroz blato njenih neistomišljenika.

Pojedini mediji bi, zbog neispunjavanja obaveza na osnovu kojih su stekli pravo na nacionalnu frekvenciju, mogli čak i da izgube dozvolu za emitovanje.

A kome to treba sada, u izbornoj godini, kada se kampanja za lokalne izbore zahuktala? Vlasti sigurno ne.

Za medijsku manipulaciju svake vrste i besomučnu propagandu mnogo je ležernije ako nema ko da kontroliše medijski prostor.

Zato i toliki trud da se do ovakvog stanja dodje. Jer, ipak ovaj autokratski režim opstaje zahvaljujući držanju masa u neznanju, dalje od istine i pravih informcija, hraneći ih 24/ 7 naizmenično strahovima o propasti sveta i bajkama o zlatnom dobu i snazi Srbije.

Ubeđujući ih da su oni spasioci i jedini mogući izbor, istovremeno satanizujući, i bukvalno, svakog ko se usudi da govori drugačije.

To se nikako ne sme dozvoliti, i to u kampanji gde se javnim, našim novcem plaćaju sigurni glasovi i statisti na skupovima podrške, obećavaju putevi, vodovod i nekakva radna mesta siromašnoj i sluđenoj Srbiji koja jedva sastavlja kraj sa krajem.

Gde se redovan posao funkcionera predstavlja kao nekakav stranački ustupak narodu, nesvesnom ili neobrazovanom da shvati da je to plaćeno njihovim novcem, a da su političari tu u službi građana, i samo dotle dok tu službu dobro obavljaju.

Dok je tako, fotelje su bezbedne. A nekakvo telo za kontrolu Pinka, Informera, Hepija? Telo koje bi preispitalo recimo, šta u etar izgovara Dragan J.Vučićević?

Šta će to vlasti, u ovako osetljivom trenutku, kada im se, više nego ikada, ta fotelja drma i kada su spremni na baš sve da spreče već izvestan pad ili ga odlože, bar do Expo-a, bar dok još malo ne napune džepove i obezbede da im bolan pad sa prilične visine, kad do njega dođe, bude što bezbolniji.

Pa možda posle toga možemo da se nadamo da medijska scena Srbije ima prave medije čija je uloga jasna: istinito, objektivno i pravovremeno informisanje građana.